ivab10:
Moja cerka sada ima 20 godina, ali mislim da nikada necu zaboraviti njenu 15tu na 16tu godinu , kada je doslo dotakvih promena da to jednostavno , kao da nije bilo moje dete.UZAS ! Osnovna skola - djak generacije ! Nikad, nikakvih problema ! Mirno, lepo vaspitano dete , primer za uzivanje. Gde god se okrenem same pohvale . Rasla sam ko kvasac - osnovna, muzicka, koncerti, folklor, strani jezici ..........i nikad je nizasta nisam forsirala nego je donosila papirice iz skole i TRAZILA SAMA da je vodim TAMO negde i upisem ,jer sam protivnik ambicioznih mama koje decu muce zarad svojih neostvarenih snova.Usput slusala drugarice cija su deca bila samo godinu dana starija i njihove muke sa pubertetom , neucenjem, brecanjem pa cak i dizanjem ruke na roditelje. Bila u soku , misleci da oni nesto grese i da je nemoguce da se deca tako promene.
Kad, ne lezi vraze !!!!!!!! Ne malo po malo , nego brzopotezno se tako sve promenilo, hormoni udarili i njoj i meni ! Jednog dana je rekla - sad cu da naredjam 5 jedinica i samo 2 dana joj je trebalo za to ! Ubrzo je to bilo 8 koje su se vukle kroz celu godinu i na kraju 2 popravna!!!!!!!!!!! Meni sok , a njoj NISTA ! bezanje sa nastave, mogu da pricam lepo, mogu da urlam ili placem , NISTA !!!!!!!!!! Na roditeljskom - propadam u zemlju !
Da skratim , a mogla bih puno da vam pricam, kasnije, mnogo kasnije mi je objasnila da je HTELA DA PREUZME KONTROLU NAD SVOJIM ZIVOTOM I DA MI POKAZE DA JOJ NISTA NE MOGU AKO ONA TAKO ODLUCI. Taj horor je trajao oko godinu dana i milion puta sam htela da odustanem i da je pustim da tako lepo zvekne glavom o zid , ne bi li se necem naucila ! Srecom , ponekad potpuno iscrpljena psihickom borbom sa njom nalazila sam atome preostale snage da nastavim potragu za mojim izgubljenim detetom u njoj.
TESKO JE ! NIJE NIMALO LAKO ! ALI , NIKADA NE ODUSTAJTE , DAJTE IM PROSTORA ZA ODRASTANJE I SAZREVANJE . NADGLEDAJTE IH IZ PRIKRAJKA i mada ih to nervira negde u delicu srca oni to vole jer znaju da neko misli na njih.
Danas ,moja cerka zavrsava prvu god faksa sa prosekom 9.8 , sama nalazi poslove, izlazi besomucno /sto me jako nervira, ali sta cu / dobila je stipendiju strane drzave za studiranje i najesen odlazi iz mog krila i ko zna dali ce se vratiti ikada da ovde zivi !
UZIVAJTE U SVOJOJ DECI , JER TO NASE VREME PROVEDENO SA NJIMA , VRLO BRZO PRODJE I ONI ODLAZE NEKIM SVOJIM PUTEVIMA . Nije lako biti roditelj ali nije ni receno da ce zauvek ostati bebe.
Draga moja drugarice "po muci", potpuno je i kod mene isto. cerka briljijantna,za primer,svi je uvek hvalili, a sad ne mogu da je prepoznam.Jedino sto jos nije popustila u skoli ,jer smo to razjasnili, da ako popusti to ce da se odrazi samo na njenu buducnost i zivot, a da meni to i nije primarno.prema tome to ne moze da mi radi iz inata, jer ona uci samo za sebe.
stvarno je tesko, a ujedno tako lepo i neophodno biti roditelj.
savet svim majkama koje su se tek porodile je:glavno vaspitanje vaseg deteta pocinje sa rodjenjem istog,zatim presudno vaspitanje,koje ce da nosi dete ceo zivot ( sem u pubertetu) je od detetovih 10 meseci pa do 4.5 god. dorada vaspitanja je od 4.5 -7 god. i finalni deo sa delovima zivotnog vaspitanja je od 7-11 god. posle toga dolazi faza koja je prolazna ali za vas bolna, i moze da traje od 11-18/19 god. u zavisnosti od gena, drustva ikaraktera vase dece.deca ne bi trebala da se vaspitavaju batinama, sem malcice u periodu od 1-3 god zivota deteta. i to samo kad stvarno zasluzi uz obavezno objasnjenje zasto ih je dobila. mnogo bolji princip je kazniti dete na neki nacin, a da njemu bude jasno zasto je kaznjen.
Moje dete je sa 2 god, mozda je bilo i manje,isarala ceo zid u svojoj sobi olovkom.ja sam odreagovala ljutitim prizvukom u glasu,objasnila da to nije trebala da uradi, a potom sam joj dala vlazni sundjer, da sama obrise zid, i popravi svoju gresku. To se pokazalo kao dobro resenje,jer nikada vise tako nesto nije uradila, a sundjera se i dan-danas seca.
svojoj deci nemojte bas sve 'dati' cak i kad mozete,ucite ih da cene novac,da znaju da se on tesko zaradjuje,i ne pada sa neba. ucite ih da ne mogu uvek sve da imaju,da nekad ima , a nekad nema.ucite ih da je uspeh u skoli samo njihov,i da od njega zavisi da li ce neko kad odraste imati, ili nemati(mada to i nije bas merodavno!!!)
i zapamtite, detetu nikada nista ne obecavajte ako niste 100% sigurni da to mozete da ispunite i to u datom roku.ako niste sigurni,recite mu da to ne mozete da obecate ,ali kad budete mogli uradicete to.tako ce se deca nauciti odgovornom ponasanju.
sa decom, vecom od 10 god na gore se o svemu dogovarajte.gledajte da se dogovora uvek drzite. vase cerke necete moci da sacuvate tako sto ce te im stavljati zabrane(mada neke norme mora da postoje)vec tako sto ce te ih zajednickom konverzacijom nauciti da budu pametne i upucene u sve.Naravno to pocnite da ih ucite vec od 6 god pa na gore.
slobodno dopustite da vam deca pomognu oko nekih poslova,pogotovo kad su manja, pa to zele sami. ako ih tada ugusite,ubuduce ce sve da ih mrzi da rade,i postace lenji.
naravno saveta nikad dosta,a i deca su razlicitog karaktera, ali uz malo nase lukavosti mogli bi od njih da napravimo jako dobru decu.
I za kraj. Volite vasu decu, i nek osete da ima nekog ko brine o njima.uvek ih pohvalite za sve sto dobro urade,a za lose,nemojte mnogo reagovati burno,jer vam drugi put nece govoriti o losim stvarima. Drage majke-'koleginice'.Volim vas sve i zelim vam svu srecu u zivotu i sa vasom decom!!!!
