Centralni nacionalni komitet (CNK)

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
proka

proka

Legenda
Poruka
57.100
Centralni nacionalni komitet (CNK)



Centralni nacionalni komitet (CNK) je bio najviše političko telo koje je formirao pukovnik Draža Mihailović na Ravnoj gori polovinom meseca avgusta 1941. godine kao političko telo u okvirima organizacije JVuO. Za vreme trajanja rata, Centralni komitet je stalno proširivan. U njemu su se našli ljudi iz vođstva gotovo svih srpskih građanskih partija, uključujući i socijaliste.



Centralni Komitet je branio i propagirao ciljeve koji su se ticali isključivo odluka koje je doneo dr Stevan Moljević još 1942. godine o budućem uređenju Jugoslavije. Glavni ideolozi CNK su bili osim dr Moljevića i književnik Dragiša Vasić. Najpoznatije Maljevićevo delo je Homogena Srbija.



Na Svetosavskom kongresu u selu Ba januara 1944. odlučeno je da se CNK proširi predstavnicima političkih stranaka, grupa i organizacija koje su se okupile oko četničkog pokret, kao Jugoslovenska demokratska narodna zajednica (JDNZ).


Zamišljen je kao savetodavno telo u koji su ušli neki članovi Zemljoradničke stranke (četvrte po veličini srpske stranke), male Republikanske stranke i patriotskih organizacija kao što je Srpski kulturni klub.[2] Od 1942. pa u nardne dve godine imeo je Izvršni odbor komiteta koji su činili Dragiša Vasić, Mladen Žujović i Stevan Moljević. Izvršni komitet je rukovodio administracijom, vezama sa Mihailovićevim pristalicama i propagandom, za šta Mihailovićevi komadanti nisu bile pogodne osobe. Svi članovi komiteta su bili ljudi velikosrpskih pogleda, a imali su malo ili nikakvo političko iskustvo.


Na Svetosavskom kongresu u selu Ba januara 1944. odlučeno je da se CNK proširi predstavnicima političkih stranaka, grupa i organizacija koje su se okupile oko četničkog pokret, kao Jugoslovenska demokratska narodna zajednica (JDNZ). Prošireni CNK je konstituisan maja 1944. u selu Subjela.


Tada je formiran njegov izvršni odbor i odbori za pojedine sektore delatnosti. Posle konstituisanja CNK, ušli su kao predsednik Mihailo Kujundžić, koji je predstavljao Demokratsku liniju, i pet potpredsednika: dr Risto Jeremić, dr Vladimir Belajčić, dr Milutin Kopša, Adam Pribićević i Mustafa Mulalić.



Centralni nacionalni komitet je imao ukupno 47 članova, a oko 15 članova je kooptirano.



Na drugom sastnku CNK u selu Rošci (kraj juna-početak jula 1944) CNK je doneo rezoluciju protiv sporazuma Tito-Šubašića. Posle neuspelog pokušaja dr Živka Topalovića da, po odlasku u inostranstvo-Italiju, kod savezničkih vlada obezbedi ravnopravan položaj NOP i četničkog pokreta u rešavanju posleratnog uređenja Jugoslavije, CNK je obrazovao Odbor CNK u inostranstvu (oktobar 1944, u Italiji). Predsednik tog Odbora CNK je bio dr Živko Topalović, a članovi su bili: Adam Pribićević, Miha Krek, vladika Irinej Đorđević, advokat Jovan Đonović, dr Mladen Žujović i Konstantin Fotić.



Kao što je Svetosavski kongres u selo Ba bio reakcija na Drugo zasedanje AVNOJ-a, tako je i CNK bio zamišljen kao protivteza NKOJ-u kao privremenoj vladi nove Jugoslavije. Propali su svi pokušaji da se preko JDNZ i CNK ospore odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i negira sporazum Tito-Šubašić.



Četnički pokret bio je pred kraja rata politički potpuno razbijen, napušten od saveznika i prepušten Komunistima na milost i nemilost.



U 1945. godine CNK se osipao i nestao tako što se izvestan broj njegovih članova povukao, drugi su prebegli u inostranstvo ili predali organima narodne vlasti nove Jugoslavije. Većina njih je na političkim procesima osuđeno na duge zatvorske kazne, jedan deo je i osuđen na smrt, a samo manji broj je uspeo da se spasi suđenja i da nastavi propagiranje četničkog pokreta u emigraciji.

ovo malo informacija samo postoji na internetu, a i sam milisav samardžić ne piše o tom CNK

samo ovo za predsednika CNK Mihaila Kujundžića:

" Кујунџић је умро на седници ЦНК, кад је курир донео вест да Црвена армија прелази границу."

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-miloslav-samardzic-odgovara-na-vasa-pitanja?pid=23632#pid23632
 
Početkom septembra 1944. Vrhovna komanda Draže Mihailovića, sa oko dvesta ljudi, bila je razmeštena po trošnim kućama i brvnarama na tromeđi sela Rožci, Pranjane i Mijakovac, u čačanskom srezu. Počinjale su već prve jesenje kiše, koje uvek donose sumornu, tegobnu atmosferu, kada se sve manje izlazi iz kuća, a sve više troši ono što je ostalo. Seljaci, i u ovom kraju osiromašeni i uplašeni ratom koji ih je već tri godine gurao iz bede u bedu, nerado su primili "nove goste". Ali, šta se može, govorili su, sila boga ne moli!

Apatija i očaj, iako druge vrste, vladali su tih septembarskih dana i među članovima četničke Vrhovne komande. Širilo se slično osećanje bezizlaza kao i u martu 1943, kada je Draža Mihailović primio vest da su "jače partizanske snage" uspele da forsiraju Neretvu i potpuno razbiju četničke jedinice na levoj obali reke. I sada se, samo sa još težim posledicama, nizao poraz za porazom: oslobađajući Srbiju i hrleći prema Beogradu, jedinice NOVJ nanosile su sve snažnije udarce okupatoru i četnicima, koji su sa Nemcima išli rame uz rame.

Panika, uvek praćena i pojavama rasula, dopirala je tih septembarskih dana i do same Mihailovićeve komande. A onda je kao grom iz vedra neba stigla vest da su prethodnice Crvene armije već prispele kod Turn Severina na rumunskoj obali Dunava, tamo gde počinje Đerdap. To je potvrdio i potpukovnik Velimir Piletić, komandant četničkog Krajinskog korpusa, koji se nalazio u ovom kraju na Dunavu.

Mihailovića ta vest — bar po njegovom gotovo neizmenjenom ponašanju i držanju — nije mnogo iznenadila. Autoru ove knjige, koji je bio svedok tih događaja, nije u prvi mah bilo jasno šta "komandant" — kako su zvali Dražu u njegovoj okolini — misli, kuda dalje smera, kada je već sve gotovo. Kasnije je i to postalo jasno. Među ostalim članovima Vrhovne komande nastala je vidljiva deoba: jedni su se zavukli u svoje brvnare, ćutali i predali se sudbini, a drugi su — i dalje sa nekim neobjašnjivirn optimizmom — vodili žučne razgovore o tome da li će ruske trupe smeti da pređu Dunav i uđu u Jugoslaviju.

Zablude je pojačao pukovnik Mekdauel, šef američke vojne misije pri Mihailovićevom štabu, koji je nekoliko nedelja ranije stigao sa tri aviona na improvizovani aerodrom u Pranjanu. Doveo je sa sobom i desetak članova misije. Već taj događaj — da "Ruzvelt ne napušta Dražu" — delovao je dosta impresivno i ohrabrujuće u mučnoj, ledenoj atmosferi demoralizacije koja je vladala među četnicima. Mekdauel je uporno tvrdio i Mihailoviću i ostalim članovima komande da bi prelazak Crvene armije preko Dunava označio početak ratnog sukoba između zapadnih saveznika i Rusije. A američkom pukovniku, koji tek što je stigao direktno od Ajzenhauera, verovalo se tada među funkcionerima četničkog pokreta kao da donosi lične Ruzveltove poruke.....

Dobijene poruke i situacija u kojoj se nalazio naterale su Mihailovića da početkom septembra sazove Centralni nacionalni komitet na permanentno zasedanje. Prvobitno je bilo predviđeno da se zasedanje ovog najvišeg političkog organa četničke organizacije održava u selu Ražcima. Međutim, ova je odluka ubrzo izmenjena usled poraza okupatorsko-četničkih jedinica na Zlatiboru.6 Umesto u Ražcima, zasedanje Centralnog nacionalnog komiteta počelo je 8. septembra u Milićevcima, selu čije su kuće razbacane po talasastoj visoravni i brežuljcima nedaleko od Čačka.

Na početku zasedanja u prostranoj školskoj zgradi pravljene su razne kombinacije za sastav četničke vlade, a zatim se diskutovalo o izjavama pukovnika Mekdauela, naročito o onoj u kojoj je kategorički tvrdio da Rusi, prema međusavezničkim sporazumima, neće prelaziti Dunav. Tom prilikom pomenut je i raspis koji je četnički komandant Srbije Miroslav Trifunović uputio 5. septembra svim štabovima, i u kome kaže da "po dobivenim izveštajima i planu saveznika, ruske trupe nisu predviđene za dejstvo u Jugoslaviji. Rusi su naši saveznici — piše Trifunović — a komunističke Titove bande su naši neprijatelji, jer rade protiv interesa našeg naroda, naše države i našeg kralja, te u tom pogledu nemaju nikakve podrške od Rusa".7

U toku sednice, međutim, stigla je "potvrđena vest" da su prethodnice Crvene armije ipak prešle Dunav i ušle u Kladovo. Vest je izazvala opšte uznemirenje. Predsednika CNK Mihaila Kujundžića, inače bivšeg ministra, koji je sedeo u vrhu stola, čim su to saopštili — udarila je srčana kap i on se srušio. Oni koji su mu pritekli u pomoć mogli su samo da konstatuju smrt.

Napravljena je neophodna pauza. Svi su bili uznemireni: ne toliko ovom smrću — koliko Rusima.............

itd na http://www.znaci.net/00001/11_73.htm
 
Imao bi o tome stosta napisati, ali mi se neda niti imam vremena za to. Uglavnom Draza je tu radio kao i u vojnim stvarima, nije znao sta tacno oce.
Mislio je da zna, a jako malo je znao.

Dogadjaji su ga vukli, umjesto da on sam vuce dogadjaje. Uglavnom, kako i sam rece "Mnogo hteo, mnogo zapoceo..." al ne ide brez jasnog cilja.
Kad je doslo do sela Ba, kad se kolko tolko svatilo da rat nije cisto "borba potiv okupatora" posebno ne onakav rat kakav smo mi imali, no je jos i vise POLITIKCA AFERA.
 
proka:
.
pa kad ovde ima jedan dva koji su stariji i od samardžića dipl ekonomiste i nadriistoričara :rotf:
Kliknite za proširenje...
Bijo on dipl ekonomista ili ne, i iako se ja licno vise sa njim ne slazem nego sto slazem, Samardzic je i kao covjek i kao strucnjak za deset kopalja ispred mnogi.
Kamo srece da je vise ljudi kao Samardzic.

Nema potrebe to "nadriistoricar". Covjek radi kako zna i umije (solidno) i vise je istoricar nego u najmanju ruku 95% dipl. istoricara koje imamo.
Jos zamalo da recem, da ga nema trebalo bi ga izmisliti. :mrgreen:
 
proka:
stariji i od samardžića dipl ekonomiste i nadriistoričara :rotf:
Kliknite za proširenje...
covek je bar uredno zavrsio skolu , a ne kao oni vasi izvori :dash:
smesni jova radovanovic general i knjizevnik bez dana vojne skole ili civiljnog fakulteta a u rat usao kao polupismen :cepanje:
ili grba kojeg su i kolege iz policije ismejavali koliko je lagao u knjigama :hahaha1: ,
ili dobri joza tomasevic sto je sve vreme rata bio u americi a pise o ratnim dogodovstinama kao da je bio komesar u prvoj proleterskoj :cepanje:
 
Лички гусар:
Smjesno mi je posto svi koji vole Titovce ne podnose nikako Samardzica.
Kliknite za proširenje...
nema kod njih ni ljubavi ni morala, ni cojstva ni junastva...samo kad im treba onda nesto selektivno izdvoje i na taj nacin promene kompletan smisao ili koncept originalnog teksta u kojem da je ceo prikazan videlo bi se ko je sta stvarno mislio, rekao ili uradio...
zato smo mi tu da ispravimo tu bolest :cepanje:

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Крајем 1943. године Дража наређује стварање мреже равногорских одбора, који постају база Централног националног комитета Краљевине Југославије. После Светосавског конгреса, они ће постати база Југословенске народне демократске заједнице, у коју су ушле и политичке странке (чија инфраструктура је такође чинила базу ЦНК).

Равногорски одбори су основани према Дражиним упутствима свим командантима од 25. децембра 1943. године. У првом упутству он пише:

“Да би наша пропаганда обухватила сву земљу и цео народ имају се одмах по свој земљи образовати равногорски народни одбори и то:
1) У сваком селу сеоски равногорски народни одбор,
2) У свакој општини општински равногорски народни одбор,
3) У сваком срезу срески равногорски народни одбор,
4) У сваком округу где има округа окружни равногорски народни одбор,
5) У свакој покрајини покрајински равногорски народни одбор.
У крајевима где су настањени муслимани ставља се у наслов још и реч “муслимански“. На челу покрајинских одбора стоје:
За Србију штаб 1-а под чијом управом стоје и сви окружни одбори.
За Црну Гору мајор Павле Ђуришић.
За Санyак мајор Воја Лукачевић.
За Далмацију војвода Момчило Ђујић.
За Херцеговину и Боку потпуковник Петар Баћовић.
За Источну и Западну Босну потпуковник Захарије Остојић.
За Срем пуковник Драг. Радовановић.
За Банат и Бачку мајор Павле Грујић.
За Јужну Србију потпуковник Радослав Ђурић.
Број чланова у сваком одбору треба да буде толики да омогући успешан рад на његовом подручју у селу и општини, срезу итд. У одборе ваља да уђу људи угледни и поштовани у крају у коме ће радити, а за само извођење пропаганде у појединој прилици може се задатак дати и неком лицу које није члан одбора. Одбори могу имати и своје секције, позоришну, омладинску и др, али све те секције и сав рад стоје под руком и надзором одбора. Одбор сам из своје средине бира себи председника.
Покрајински равногорски народни одбор обавља сав свој рад споразумно са командантом покрајине. Они су главни руководиоци пропаганде, за коју дају писмена и усмена упутства свима одборима у својим покрајинама. Основни одбор је сеоски. Он као и општински одбор врши само усмену пропаганду живом речи и читањем летака, листова и књига које им шаљу срески, окружни и покрајински одбори. На састанцима по селима, у разговорима, гуслама и песмама, он истовремено шири пропаганду растурањем летака и све друге писмене пропаганде у народу…
Све док су групе корпуса и корпуси на своме терену код трупа штабови група корпуса и корпуса и надаље остају као главни руководиоци пропаганде преко свих својих јединица и преко среских и општинских и сеоских равногорских народних одбора. Команданти срезова непосредно управљају среским, општинским и сеоским равногорским народним одборима.“52

Основне линије “пропаганде преко равногорских одбора“ Дража даје у Упутству бр. 2, послатом свим командатима истог дана, 25. децембра 1943. године. То упутство гласи:

“1) Развијање љубави народа према Краљу и Отаxбини, истичући да је династија Карађорђевића народна династија потекла од села и да је у свој нашој прошлости од вожда Карађорђа до данас са народом делила судбину, и зло и добро. Затим ваља истицати Први српски устанак, Карађорђеве подвиге и борбе. Ту се могу учинити поређења са данашњом нашом борбом.
Ваља народ подсећати на народну демократску владавину краља Петра Првог, под чијом је владавином српски народ у слободи припремљен за велике историјске подвиге што их је изводио у балканским ратовима и прошлом светском рату.
2) Тумачење Равногорског покрета и његових тежњи да Краљевину Југославију обнови на чврстој и здравијој основи државној, политичкој и друштвеној. Државно-правно Југославија ваља да се постави на федеративну основу да би Срби, Хрвати и Словенци сваки на свом народном подручју могли да уређују своје послове како најбоље знају и умеју. Политика у земљи ваља да се води само једна – народна, а то ће бити ако народ буде извор и утока све власти, тј. ако се земљом буде управљало демократски и парламентарно, да народ слободно бира своје представнике, најбоље међу најбољима, који ће земљи доносити праведне законе и надзирати да се по тим законима заиста и управља. Друштвена правда ваља да провејава сав наш живот. Земља треба да буде топло огњиште за све, за велике као и за мале, за сиромашне као и за богате. Отаџбина треба да буде мајка а не маћеха онима којима судбина није дала да се у богатству роде. Рад има да буде цењен и правилно награђиван, а сваки који са својим трудом свој хлеб зарађује ваља да буде штићен и поштован. У томе смислу ваља да се тумаче наши прогласи: радницима и намештеницима и сељаку домаћину најбољи чувар слободе и демократије.
3) Слобода вере, слобода поштене и истините речи, слобода збора и договора, слобода рада и слобода поштеног стицања имовине основне су тежње сваког слободног човека, па су то тежње и нашег покрета.
4) Према Хрватима и Словенцима, као и према муслиманима, ми водимо поштену политику. Сваки ко се у овим тешким временима огрешио о закон и правду о своје суседе и суграђане ваља да за своја дела и одговара, али одговорност треба да буде сведена само на кривце и казна да их постигне пред надлежним судовима. Стога они који нису криви немају за шта да одговарају и немају чега да се боје, али и они ваља свој део у овој тешкој борби да допринесу. Зато им треба у овом општем народном раду и овој тешкој борби дати места, а на ту сарадњу ваља их стално и искрено позивати.
5) Према суседним балканским народима ми се руководимо старим и постојано брањеним начелом политике раније Краљевине Србије: Балкан балканским народима. Наша је тежња да руковођени тим начелом створимо Балканску унију у којој ће сви балклански народи да нађу своје достојно место.
6) Према нашим великим савезницима ми гајимо и велико поштовање и тражимо наслон на њих, али мимо свега тражимо у првом реду наслон на Британску империју чији се интереси подударају са интересима наше земље, а чије и политичко и друштвено уређење јамчи слободан живот и развитак сваком њеном грађанину. Колевка уставности и парламентаризма, најјачег бедема народних и личних слобода, има да нам буде пример и учитељица за наш народни и политички живот. Како год била тешка искушења и како год биле болне невоље које нам наноси пропаганда са британских радио станица, па и уступцима једног дела британске штампе, ми са ове своје линије нећемо сићи, тим пре што верујемо да су ово појаве пролазне природе.“53
 
Према томе, Дража је у овом упутству обухватио најшире поље акције: од јачања српске идеје, преко пропаганде према другим народима и верским групама, до међународне политике.
Тада долази до наглог пораста политичке активности на слободној територији, упоредиве са предизборним кампањама. Та активност огледала се у низу митинга, зборова и посела, у раду са појединцима, дељењу новина и летака, итд. Свега овога било је и раније, али тек почетком 1944. године политичка акција – наравно у смислу вођења националне, а не страначке политике – узима највише маха.
Примера ради, један митинг, можда највећи од свих, одржао је потпуковник Миодраг Палошевић, помоћник генералног инспектора трупа, 4. фебруара 1944. године у селу Мала Моштаница. Према извештају команданта Авалског корпуса, мајора Светислава Трифковића, од 7. фебруара, “на збору је било око 7.500 грађана оба пола и 500 војника под оружјем и 300 људи Летеће бригаде вршило је обезбеђење“. Трифковић се жалио на Палошевића што је збор организовао баш овде, свега 18 километара од Београда, “поред главног друма и пруге ка Ваљеву, где Немци непрекидно пролазе.“54

Ипак, све се срећно завршило.

Потпуковник Захарије Остојић 25. фебруара преноси поздравни телеграм свештеника Бранка Поповића, председника Среског народног равногорског одбора Среза вишеградског, са првог састанка овог и локалних општинских одбора. Телеграм је, преко Центра везе Врховне команде, био намењен краљу Петру Другом Карађорђевићу. У њему се поред осталог каже:

“У име целог народа са обале валовите Дрине, одушевљено поздрављамо свог љубљеног краља Петра и молимо се Богу за његов што скорији долазак у нашу напаћену Отаxбину. Живео Њ.В. краљ Петар Други! Живео ђенерал Дража! Живела Југославија!“55

Дража је, у маниру правог политичара, одговорио Поповићу истог дана:

“Вама и народу Среза вишеградског срдачно захваљујем на поздравима упућеним са првог састанка народних равногорских одбора Среза вишеградског. Још нам предстоје дани тешке борбе и искушења. Морамо издржати до краја на своме изабраном путу у слободи и демократији. Зато збимо своје редове и победа ће бити наша под геслом: `С вером у Бога за краља и Отаџбину`. Да живи Њ.В. краљ Петар Други! Да живи Југославија! Живели Вишеграђани! Ваш Чича.“56

У радиограму потпуковнику Лалатовићу од 2. марта Дража тражи да се убрза стварање равногорских одбора, “јер су (се) ови одбори показали као одлични у свим крајевима где су образовани“, уз уобичајену напомену:
„Скрените пажњу да команданти воде рачуна да се у образовању одбора не сме појавити ни трунке страначке политике. То мора бити искључиво на националној основи и да чланови ових одбора буду најисправнији и најагилнији људи, потпуно одани нашој организацији“.57
(…)

Али, јачање југословенске владе косило се са британским плановима. Лондон се већ увелико спремао да потпуно уништи легалну југословенску владу, како би њена овлашћења пренео на нелегитимне комунистичке органе. Др Божидар Пурић и други српски министри пружали су жесток отпор, па се ствар отегла. Радиограмом од 4. априла 1944. године Пурић је упозорио Дражу да њихов отпор по кључном питању – а то је било смењивање Драже са положаја министра војске – ускоро може бити сломљен. Пурићева депеша гласи:

“Не верујте ништа што чујете преко радија… Ако дође до било какве комбинације без вас, као министра за војску, краљ и ја сматрамо да наставите у отаxбини, под геслом: “Краљ је заробљеник, живео краљ“.“62
Дража је 13. априла пренео упозорење свим командантима:

“Строго поверљиво, на личност команданата. Краљ и влада су чврсто уз нас. Не попуштају ни у чему на притисак Енглеза. Краљ и влада поручили су нам да будемо истрајни у нашој борби. Ако буде радио Лондон објавио ма какву комбинацију у којој Чича није министар војске, будите сигурни да то није истина. Енглези покушавају на све могуће начине да се умешају у наше унутрашње ствари, али у томе неће имати никаква успеха. Победићемо нашом истрајношћу и одлучношћу и борбом против сваке тираније. У овом смислу припремите народ и војску.“63

Пурић и српски министри нису попустили, па су Британци практично извели државни удар и силом сменили комплетну Југословенску владу. За премијера нове, привремене Југословенске владе, одредили су предратног бана Бановине Хрватске др Ивана Шубашића. Како ни један министар није хтео да уђе у такву владу, то је Шубашић проглашен министром свих ресора.
Реагујући на пуч изведен у Лондону, Дража цивилну власт у земљи преноси на Југословенску народну демократску заједницу, коалицију политичких партија и нестраначких удружења, која је у међувремену основана. Улогу владе тада преузима Извршни одбор Централног националног комитета Краљевине Југославије, а улогу скупштине Централни национални комитет Краљевине Југославије.
(…)
У мобилизацијском прогласу од 1. септембра 1944. године, очекујући да ће неки градови ускоро бити ослобођени од Немаца, Дража наређује:
“У заузетом месту одмах успоставити војну и грађанску власт, која ће продужити рад по законима који важе у ратно доба и на ратној просторији. Сво чиновништво државних надлештава и приватних установа има да остане на својим местима и продужи вршење своје службе под војном управом до даљег наређења. Све грађанске власти имају за дужност да у свему помажу војну власт и извршавају њихова наређења.“65


P.S.

Нападу на Немце и њихове савезнике претходила је општа мобилизација, изведена 1. септембра 1944. године. У позиву на мобилизацију, издатом 30. августа, Дража се потписао као “начелник штаба Врховне команде и министар војске, морнарице и ваздухопловства“. Претходног месеца, када су Британци силом уклонили Југословенску владу и њеног премијера др Божидара Пурића, именујући привремену Југословенску владу на челу са хрватским баном др Иваном Шубашићем, Централни национални комитет Краљевине Југославије, као највише политичко тело у земљи, одговорио је постављањем своје већ оформљене владе – Извршног одбора Централног националног комитета. Ова, сада једина легална југословенска влада, којом је председавао др Стеван Мољевић, задржала је само једног министра из састава Пурићеве владе – управо Дражу, јер се само он налазио у земљи.
Како Британци нису дирали Врховну команду Југословенске војске, то ни Централни национални комитет и његов Извршни одбор нису потезали то питање. Врховна команда, па и Дражин положај начелника штаба, оспорени су почетком септембра, када је “лондонски радио јавио да је потписан указ о укидању Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини“. Дражина Врховна команда одговорила је: “То је још један од трикова лондонске пропаганде“.2
 
evo malo o saradnji četnika i ustaša preko CNK


....................

MEMORANDUM DELEGACIJE ČETNIČKOG NACIONALNOG KOMITETA OD 27. APRILA 1945, VLADKU MACEKU, PREDSEDNIKU HRVATSKE SELJAČKE STRANKE O POTREBI UJEDINJAVANJA SVIH SNAGA RADI BORBE PROTIV NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA



Zagreb, 27 aprila 1945

Poštovani gospodine pretsjedniče, Prije nekoliko dana bili smo slobodni podnijeti Vam molbu da nas primite. Kako Vi, s obzirom na Vaše zdravlje, niste bili u mogućnosti toj molbi lirici u susret, a kako je istvar koja je u pitanju vrlo hitne naravi, uzimamo slobodu da Vas o tome obavijestimo pismeno ovim memorandumom: Informacije iz inozemstva, kao i događaji u zemlji pokazuju, da na ovome području borba sa Komunističkom Partijom Jugoslavije zalazi u akutnu, a možda i završnu fazu. Ta se borba vodi na vojničkom i političkom polju. Ostavljajući, ovom prilikom, postrani čisto vojnički sektor problema, slobodni smo istaći njegove političke karakteristike. Prema izjavi ličnog izaslanika pok. gospodina Pretseđnika Roosvelt-a, gospodina sveučilišnog profesora ROBERTA MAC DOWELL-a, glavni argumenat Tita, u političkoj borbi sa protukomunističkim snagama na našem području, bio je taj, da je on jedini čimbenik, koji može obnoviti Jugoslaviju u bilo kojoj formi, jer su nacionalističke snage, posle događaja od 1941 godine pa nadalje, međusobno konačno i nepovratno zavađene.


Razvoj prilika u zemlji davao mu je, sve do sada, za pravo i on ga je vrlo uspešno i iskoristio. Protukomunisttičke snage nisu bile u stanju suprotstaviti Antifašističkom vijeću narodnog oslobođenja Jugoslavije nikakvo slično tijelo, koje bi uspješno pretstavljalo sve narode i narodne slojeve na području Jugoslavije, nego samo politička tijela u kojima je zastupljen jedan narod ili čak samo pojedini dijelovi jednog nareda. 1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII. Ča. k. 15, reg. br. 5/3 (VK— P— 642/2). 64* 1 0 H Ovako stanje stvari stavlja, u to ne može biti sumnje, sve antifašističke snage na ovome području u vrlo težak, ako ne i bezizgledan položaj. U prvom redu, sve dotle dok je »problem Jugoslavije«, kako se on službeno naziva u političkim krugovima Angloamerikanaca, ovako postavljen, gotovo je nemoguća svaka uspješna intervencija u korist nacionalnih snaga na području Jugoslavije onih političkih krugova, koji bi, prema svome opredeljenju, bili za to raspoloženi. Isto tako, a to je još daleko važnije, to i takvo stanje ide nesumnjivo u korist Tita i otežava nacionalnim snagama borbu i u samoj zemlji. Istina je, da bi izvjesnim vojničkim aranžmanom na kome se radi i za čije su zaključenje, po našem mišljenju, veoma povoljni izgledi, bio ovaj poslednji razlog u znatnoj meri otklonjen. Međutim, nepotpunost ovakvog rešenja, ako bi se samo na tom vojničkom aranžmanu ostalo, je očigledna iz sledećih razloga. Glavna borba protivu Tita vodi se sada na području Nezavisne Države Hrvatske. Glavne snage, koje u 'toj borbi uzimaju učešća, bore se pod ustaškim amblemom. Sve će to ostati formalno tako i posle zaključenja projektovanog vojničkog aranžmana. Tito, prema tome, ima mogućnost da tu boi’bu u inozemnim krugovima prikaže kao borbu sa njemačkom i njenim saveznicima i da joj oduzme karakter građanskog rata, koji bi jedino mogao biti razlogom jedne angloameričke intervencije. Na taj način ostaje, da se taj problem postavi eventualno tek u zadnjem momentu i na zadnjem uporištu u Sloveniji. Tada će, međutim, već situacija nacionalnih snaga biti znatno slabija nego što je danas, dok prema partizanima stoji još uvijek skoro intaktna snaga hrvatske vojske i teško probojan planinski zid na području N.D.H. Iz ovoga slijedi, da eventualni vojnički aranžman ne re~ šava, kako je gore već rečeno, u potpunosti problem, već bi jedino pod izvjesnim uslovima, mogao borbu produžiti i omogućiti nacionalnim snagama da dobiju u vremenu. Nameće se, prema tome, problem političkog aranžmana, koji je, nesumnjivo, vrlo teško ostvariti, ali koji je, sa druge strane, jedini u stanju da »problem Jugoslavije« nametne, da postavi problem građanskog rata i da Angloamerikancima pruži mogućnost da se umešaju i da uspešno intervenišu u korist nacionalnih snaga. Poteškoće oko sklapanja političkog aranžmana su u glavnom dvije: ideološko-pitanje Jugoslavije, i praktične — pita nje hrvatskog pretstavništva u zajedničkom reprezentativnom tijelu antikomunističkog fronta Srba, Hrvata i Slovenaca. I pored toga što je nama i osobno poznato raspoloženje i hrvatskog i srpskog naroda, i pored toga što znamo, da se ono u poslednje četiri godine razvilo gotovo isključivo u korist posebne hrvatske, odnosno srpske države, mi smo slobodni upozoriti Vas, gospodine Pretsjedniče, na činjenicu koja Vam je poznata, da S. A. D. Velika Britanija i S. S. S. R. barem zasada, insistiraju na obnovi Jugoslavije, razilazeći se jedino u režimu, koji. njenim narodima žele 'da nametnu.


Otvarati pitanje potpune podele Jugoslavije i stvaranje novih država na njenom području, ne bi, po našem mišljenju, u ovome momentu, bilo u skladu sa interesima borbe, koja se vodi protivu komunizma. S druge pak strane, isticati jugoslovenstvo u ovim prilikama, imalo bi, i po našem mišljenju, demonstrativni karakter s obzirom na raspoloženje hrvatske vojske i izazvalo bi znatno smanjenje njene odlučnosti i borbenosti. Nameće se, prema tome, kompromis između dva stanovišta. Uz dobru volju, koju su dosada vidjeli na svim zainteresiranim stranama, mi vjerujemo, da bi se u tom pogledu moglo naći rješenje, koje bi zadovoljilo i formalni zahtjev Angloamerikanaca i faktičko raspoloženje naroda. Ima još jedan razlog, koji govori za to, da ta dva stanovišta treba što prije izmiriti. Ako Angloamerikanci, kako to svi znaci pokazuju, stvaraju planove za obnovu Jugoslavije u zajednici >sa emigrantskim elementima, koji ne poznaju prilike u zemlji, oni će potpuno bezobzirno preći preko svakog zahtjeva, koji o tim njihovim planovima ne vodi računa. To može dovesti do toga, da se i Hrvatima i Srbima nametne brahijalnom silom jedno uređenje, koje inače oni ne bi primili. To, dalje, znači stvaranje jedne državne zajednice koja možda neće dugo trajati, ali koja će nesumnjivo imati za posledicu novo i bezobzirno rasipanje i ono malo ljudskih ti materijalnih snaga, koje posle ovoga rata preostaju i Hrvatima i Srbima. Nasuprot tome, ako se ovde na terenu, u okviru antikomunističkog bloka izgradi jedno kompromisno gledanje, makar ono vodilo u konfederativno rješenje problema buduće državne zajednice, nema niikakve sumnje, da će ga mjerodavni politički krugovi, kako u Engleskoj, tako i u Sjedinjenim državama Amerike uzeti u obzir. Na taj bi način bila dana mogućnost, da u izvjesnoj većoj mjeri utičemo na razvoj događaja kod nas. To bi bio još jedan, i ne najmanji, dobitak od političkog aranžmana, kada bi do njega došlo.

Druga poteškoća — pitanje hrvatskog pretstavništva u reprezentativnom tijelu antikomunističkog bloka — je na oko veća i njeno otklanjanje zavisi u prvom redu od Vas. gospodine Pretsjedniče. Nema nikakve sumnje da Vi još uvijek pred savezničkim inozemstvom nosite čast i teret legitimnog pretstavnika hrvatskog naroda. Razumljivo je, prema tome, da ljudi, koji [bi] u jednom zajedničkom tijelu (eventualno KOMITET NACIONALNOG OTPORA SRBA, HRVATA I SLOVENACA) pretstavljali Hrvate, moraju imati Vašu legitimaciju. Bez toga ono u inozemstvu ne bi imalo željenog uspjeha. Dotle bi problem bio jednostavan, a i njegovo rješenje ne bi pretstavljalo velike teškoće.

Međutim, u javnom životu Hrvatske postoji danas još jedan faktor — POGLAVNIK N. D. H. Ne želimo nikako ulaziti u pitanje raspoloženja hrvatskih narodnih masa, jer za to nismo pozvani, ali smo slobodni upozoriti Vas, gotspodine Pretsjedniče, da je na toj strani organizirana vojska, koja u današnjim prilikama čini glavnu komponentu oružanog otpora protivu komunizma na području Jugoslavije. O tome momentu mom se voditi računa, jer čak i pod uslovom kada bi druga strana na to pristala, vršenje opsežne izmjene u vodećem kadru vojske u času kada toj vojsci pretstoji odlučna borba, smanjilo bi njenu bojnu vrijednost na minimum. Na taj bi, se način postiglo samo to, da se poboljšanje političkog položaja protukomunističkih snaga, pogorša njihov vojnički položaj. Kako u ovome ratu, a posebice u našem slučaju, još uvijek nije jasno kome elementu, da li vojničkom ili političkom treba dati prednost, to se tim i takvim putem ne bi moglo, ni smjelo poći. Jedini put, koji bi u ovim teškim momentima, što ih preživljuju sva tri naroda Jugoslavije, vodio cilju je imenovanje ljudi, koji bi imali Vašu legitimaciju, pa prema tome i Vaše povjerenje, ali istovremeno i povjerenje hrvatske vojske, odnosno njenog vodstva. Mi Vas molimo, gospodine Pretsjedniče, da nam ne zamjerite što ovako otvoreno tretiramo jedan težak problem, kojii je u prvom redu Vaša briga. Strahote građanskog rata koje smo osobno preživljavali godinama i užase komunističke okupacije, koje smo gledali svojim očima, nagone nas da, u skladu sa instrukcijama koje smo dobili, sa razgovorima što smo ih do sada vodili i na osnovu datih nam ovlašćenja, učinimo ovaj apel na vas. Ne želimo da Vam kažemo niišta novo, jer sve to Vi već znate. Još nam je manje namjera, da Vas opominjemo na 1014 dužnosti, što ih imate pred istorijom kao sin ovoga naroda. Na to nam ne daje pravo ni naš položaj, ni naš dosadašnji rad. Željeli smo samo, da Vam ovim aktom priopćimo samo ono što nam je poznato iz dosadašnjih veza sa inozemstvom, da Vam kažemo koji se put preporuča antikomunističkim elementima — u koje i Vi, verujemo, spadate — na našem području i šta se od njih traži, da bi se moglo za njih založiti i spasiti i njih i naše narode u ovom zadnjem momentu. Traži se samo jedno, ali to po svaku cijenu: SLOGA i SURADNJA.

Razumljivo da ta suradnja ne može biti potpuna, ako u njoj ne učestvuje i onaj, koji pred inozemstvom predstavlja hrvatski narod. U tu suradnju svako unosi ono što ima i što može. Sada kada se vodi poslednja borba za narodni opstanak borbe na život i ismrt, Vas se, gospodine Pretsjedniče, moli, da =u tu borbu uložite onaj ogromni kapital, koji je vezan u inozemstvu za Vaše ime. I zato Vaš doprinos može biti odlučan. 1 pored veličine poteškoća, koje smo naveli, kao i onih koje pored njih još postoje, mi smo uvjereni, gospodine Pretsjedniče, da ćete shvatiti, kao što Bu to shvatili i svi ostali faktori pa i sami naši narodi, potrebu brze i efikasne akcije, imajući danas pred sobom alternativu: promicanjem posebnih interesa ili neaktivnošću u ovim sudbonosnim časovima omogućiti pobedu boljševicima ili izvojevati pobjedu nad komunističkom Partijom Jugoslavije, čineći male, često samo formalne, ali zato neophodne ustupke. Moleći Vas još jedinom, gospodine Pretsjedniče, da nam ne zamerite na slobodi, koju smo si dopustili podnoseći Vam ovaj akt, mi želimo da istaknemo svoje duboko uvjerenje, da će Vas ljubav prema hrvatskom narodu i domovini rukovoditi pri donošenju povoljne ocene i odluke po njemu. Jer, taj faktor je bio osnova i za nais same i za one, koji nas k Vama šalju u preduzimanju svih koraka, koji su nam omogućili da Vam se, gospodine Pretsjedniče, obratimo za dobro i bolju budućnost svih Srba, Hrvata li Slovenaca. U očekivanju Vašeg što skorijeg odgovora, mi Vas molimo, gospodine Pretsjedniče, da izvolite primiti i ovom prilikom izraze našeg osobitog veleštovanja.
Gospodinu, d-ru VLADKU M A C E K U pretsjedniku H. S. S


Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII. Ča. k. 15,
reg. br. 5/3 (VK— P— 642/2).
 
proka:
evo malo o saradnji četnika i ustaša preko CNK
Kliknite za proširenje...
vazda cirkus sa tobom i tvojim oridjidji dokumentima sa znaka .
al ne stvarno da te pitam, jesi li ti procitao ovo sto si sad citirao :cepanje:

pa jel ti stvarno verujes da bi neki srbin i to jos navodno cetnicki predstavnik trazio nesto od ujke bivseg HSS-ovca , koja prakticno vise i ne postoji i koji je u kucnom pritvoru u to vreme i sve do jos desetak dana posle datuma kad je ovo navodno pismo pisano ,
u momentu kad je i jasenovac napusten, kad su sve ustase vec na pola puta do italije ili austrije neki srbin, cetnik trazi saradnju sa nekim ko vise nema nista osim kosulje i gaca na sebi :rotf:

pismo je pisao neki ozbiljaaaan komunjarski diletant i hohstapler i jakoooo los falsifikator
ali dobro je sto si ga postavio jer je ovaj "dokument" samo jos jedan u nizu takvih "originalnih dokumenata" koji se nalaze
u Arhivu VII. Ča. k. 15,
reg. br. 5/3 (VK— P— 642/2). :hahaha1:

bicu kratak u navodima budalastina iz teksta, nemam ni zelje ni volje da citam pomno

prvo ne postoji potpis, ko je ovo navodno pisao ???
mada stil , forma i sadrzaj dovoljno govore ko ga je i kad i po cijem nalogu napisao.

i drugo koja je to NN cetnicka srbenda koji "se sluzi ovim dijalektom

"informacije iz inozemstva"
"gospodina sveučilišnog profesora "
"tu borbu u inozemnim krugovima "
"u političkoj borbi sa protukomunističkim snagama na našem području, bio je taj, da je on jedini čimbenik, "
itd itd itd....:bljak:

meni ne smeta, ali smatram da bi svoj mazohizam i izlaganje sprdnjama zbog svojih postova mogao da kanalises nekako drugacije
:cepanje:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top