Da ne znam da se ne poznajemo rekao bih da pricas o meni, o mom zivotu...
Ja u RL ne smaram, upravo suprotno...bezim i sklanjam se da ne bi ugrozio neciji izbor iako jako volim, iako me jako vole...ne trazim nacin da budemo zajedno, radije zrtvujem sebe...mozda je to kukavicluk, iskompleksiranost svim i svacim, nezrelost...dok sam bio mlad nalazio sam takodje neko opravdanje u tome da zelim da prozivim...i nista nije ispalo kako treba...ni kod mene, ni kod njih...zrtvovanje mi je bilo uzaludno, a godine su prosle, to je jos veci crnjak.
I sad dolazim u iskusenje da jednu zenu koja me je volela smaram i da ponovo nesto pokusam s njom...ali verujem da ona vise ne moze da me zamisli pored sebe, iako je sama i nesrecna, ostavljena, bez ljubavi...kazu mi neki zajednicki prijatelji da "nije nasla pravog"...e pa tesko da cu ja posle petnaestak i vise godina ponovo postati njen pravi...karte su promesane i ona drzi adute u svojim rukama, vise nemam sta da joj ponudim...a i setice se da sam je odbio (tacnije je reci sklonio se da joj ne smetam, ali ona to ne zna i ne vidi to tako).
Eto skoro ista situacija, ja sam se zaglibio u vremenu i u strahovima...blago tebi kad mozes da kontrolises emocije.
