Čemu služe snovi?

[Lada]

Sa Focus.it prevela Ivona Kopitović i https://citymagazine.danas.rs/zdravlje/psihologija/sta-nam-snovi-porucuju/
Foto: everydayhealth.com

Snovi su vekovima fascinirali filozofe i umetnike. Posmatrani su kao božanske poruke, način da se oslobodi kreativnost, a zahvaljujući psihoanalizi XIX veka – ključ da se razume podsvest. Pošto je poznato da su snovi živopisniji kada se nalazimo u nesvakidašnjim situacijama, korisno je saznati kako se oni već vekovima tumače. Možda ćete pronaći interesantne paralele upravo sa snovima koje i sami sanjate.​

Dok spavamo, mozak radi i aktivnosti u snu nam pored odmora pomažu da rešimo probleme.

Sanjanje nam pomaže da rešimo probleme sto su dokazali na kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu jednim testom kreativnosti, nazvanim “ remote associates test”.

On funkcioniše na sledeći način: prezentuju se tri reči (npr. padalica, glumac i prašina) i potrebno je naći četvrtu reč koja povezuje sve tri (u ovom slučaju zvezda).
Ako ste se ikada pitali zašto snovi deluju tako stvarno, to je zbog toga što um koristi priliku da procesuira nove situacije i emocije. Mozak smišlja narativ i priču, kako bismo tokom spavanja razumeli ta nova osećanja, ali ne bukvalno – već metaforično.Posmatrajući vekove različitih tumačenja i iskustava ljudi koji su svoje snove zapisivali u svojevrsni dnevnik, dolazi se do zaključka da se određene pojave i objekti uvek isto razumeju. Uzmimo vodu kao primer. Ona se direktno vezuje za potisnute emocije. Ukoliko neko sanja da je okružen nepreglednom vodom, da se davi ili potapa, znači da u budnom stanju nije sposoban da se suoči sa nečim, te nesvesno potiskuje određene emocije.Snovi “ublažavaju”emotivni intenzitet dogadjaja: sećanja koja se pojavljuju u snu postaju neutralnija i na taj način je lakše prebroditi negativna iskustva.

 

[Lada]

Autorka slike: Frida Kalo / Izvor: www.artsy.net

Otkrivanje poruke koju san šalje oduvek je bilo u uskoj vezi sa vremenskim periodom, geografskim podnebljem, a naročito sa datim uticajem religije i mitologije. Ukoliko pogledate slike Hijeronimusa Boša, zaključićete da predstavljaju neobičnu mešavinu raja i pakla, ali najviše deluju kao noćne more. A noćne more su često vezane za neki oblik kajanja ili straha da činimo pogrešne i nemoralne stvari.
Boš naravno nije bio jedini umetnik kome su snovi poslužili kao tema. Simbolisti i surealisti voleli su da zaplove u kreativni svet podsvesnog, baš kao i Maks Ernst i Đorđo de Kiriko.
Važna dela, poput Frojdovog Tumačenje snova i Jungovog Čovek i njegovi simboli, pružila su ideju da su snovi niz slika koje izražavaju lične želje, potisnute od strane auto-cenzure. Ove slike nemaju nikakvog smisla u snu, ali njihovim tumačenjem na javi svaka individua može biti izlečena od onoga što je muči.Vratimo se zato jednom tipičnom snu, a to je onaj u kom padamo. To obično znači da nam jedan aspekt života ne ide baš najbolje, i da se plašimo. Zato treba razmisliti o poslednjim donešenim odlukama, i novim pravcima u kojima se život može usmeriti.
Ako u tipično strašnom snu bežite od nekoga, znači da u realnosti izbegavate određenu osobu, situaciju, pa i svoje želje ili strahove.Kada se u snu izgubi zub, podsvest poručuje da smo zabrinuti oko svog izgleda i pojave. Takođe može značiti da je određena komunikacija postala problematična, ili da ste rekli nešto zbog čega se zapravo kajete i stidite.
Interesantno je da snovi o letenju zastupaju dve opozitne mogućnosti. U jednoj oni simbolišu osećaj slobode i nezavisnosti, dok u drugom kazuju da želite pobeći od realnosti.
Snovi služe kao maštovit metod da se razume realnost i otkriju misterije sopstvene ličnosti. Oni su

Autor slike: Rene Magrit / Izvor: www.pinterest.cl

kolaž i pazl naših unutrašnjih stanja i mišljenja, koje poput zagonetke treba složiti u pravu sliku. Sve što se pojavi u snu deo je vas samih, pa ćete tumačenjem simbola bolje upoznati sebe.
Zato zapisujte snove ili ih crtajte. Morate to učiniti maltene čim se probudite, jer kao što znate – većina snova se brzo zaboravi. Čitajte tumače snova, ali se najviše oslonite na Rečnik simbola, jer on odlično objašnjava sve arhetipove koji su zacrtani u našem umu. U trenutku kada budete razumeli svoje snove, preuzećete veću kontrolu nad realnim životom.

 

[a bre Milun]

cuo sam da ima osoba koje nista i nikada ne sanjaju. Sta to znaci?

 

[Sensei]

cuo sam da ima osoba koje nista i nikada ne sanjaju. Sta to znaci?

nema teorije, samo ne mogu da se sete šta su sanjali i da su uopšte sanjali

 

[Stojkov Menidjer]

Sa Focus.it prevela Ivona Kopitović i https://citymagazine.danas.rs/zdravlje/psihologija/sta-nam-snovi-porucuju/
Foto: everydayhealth.com

Snovi su vekovima fascinirali filozofe i umetnike. Posmatrani su kao božanske poruke, način da se oslobodi kreativnost, a zahvaljujući psihoanalizi XIX veka – ključ da se razume podsvest. Pošto je poznato da su snovi živopisniji kada se nalazimo u nesvakidašnjim situacijama, korisno je saznati kako se oni već vekovima tumače. Možda ćete pronaći interesantne paralele upravo sa snovima koje i sami sanjate.​

Dok spavamo, mozak radi i aktivnosti u snu nam pored odmora pomažu da rešimo probleme.

Sanjanje nam pomaže da rešimo probleme sto su dokazali na kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu jednim testom kreativnosti, nazvanim “ remote associates test”.

On funkcioniše na sledeći način: prezentuju se tri reči (npr. padalica, glumac i prašina) i potrebno je naći četvrtu reč koja povezuje sve tri (u ovom slučaju zvezda).
Ako ste se ikada pitali zašto snovi deluju tako stvarno, to je zbog toga što um koristi priliku da procesuira nove situacije i emocije. Mozak smišlja narativ i priču, kako bismo tokom spavanja razumeli ta nova osećanja, ali ne bukvalno – već metaforično.Posmatrajući vekove različitih tumačenja i iskustava ljudi koji su svoje snove zapisivali u svojevrsni dnevnik, dolazi se do zaključka da se određene pojave i objekti uvek isto razumeju. Uzmimo vodu kao primer. Ona se direktno vezuje za potisnute emocije. Ukoliko neko sanja da je okružen nepreglednom vodom, da se davi ili potapa, znači da u budnom stanju nije sposoban da se suoči sa nečim, te nesvesno potiskuje određene emocije.Snovi “ublažavaju”emotivni intenzitet dogadjaja: sećanja koja se pojavljuju u snu postaju neutralnija i na taj način je lakše prebroditi negativna iskustva.

meni interesantno da i bebe ali i ostali mladunci imaju snove

šta oni mogu da sanjaju?

 

[Lada]

cuo sam da ima osoba koje nista i nikada ne sanjaju. Sta to znaci?

"Istraživanja su pokazala sa svi ljudi, bez obzira da li se sećaju svojih snova ili ne, tokom noći imaju pojačanu moždanu aktivnost. To znači da svi sanjamo! Samo zato što se ne sećate svog sna, ne znači da niste ništa sanjali tokom noći. Naučnici veruju da su neki ljudi genetski predodređeni da zaboravljaju svoje snove. Drugi ih zaboravljaju zbog velike iscrpljenosti, stresa, manjka sna, previše alkohola ili čak zbog podsvesnog straha"
Znaci sanjaju ali se ne secaju...

 

[Lada]

meni interesantno da i bebe ali i ostali mladunci imaju snove

šta oni mogu da sanjaju?

Ne znamo,to je jedna od tajni,jer smo nesavrseni ali i zivotinje sanjaju.Imam kuce i zna i da place a i da se smeje u snu..Za zivotinje mi je jasno da je moguc san od neceg dozivljenog a za bebe ne znam,ali uzivam kad ih vidim da su sa osmehom u snu...

 

[Lada]

Da li se sećate šta ste sinoć sanjali? A prethodne noći? Većina ljudi kad se probudi uspeva da zapamti tek delić svojih snova, a i to samo ponekad. Francuski naučnici sada imaju odgovor na pitanje zašto je to tako.
Iako svi mi dok spavamo prolazimo kroz nekoliko ciklusa REM-faza, odnosno sanjamo više puta tokom svake noći, svi se mi možemo podeliti na dva tipa spavača: one koji više puta nedeljno pamte da su nešto sanjali i one koji nema šanse da se sete svojih snova, čak ni par puta mesečno.
Zapravo, ispostavlja se da nam sam način na koji se snovi stvaraju otežava da ih zapamtimo.

– Mi veliku većinu snova ne pamtimo, to je ono što je važno! Ono što nam nesvesno dozvoli da zapamtimo takođe je važno. Naš čeoni režanj – centar za logiku – počinje drugačije da radi u REM fazi, kada najviše sanjamo, tako da gubimo pristup hipokampusu, gde se čuvaju naša sećanja. Umesto da pravi reprizu skorašnjih sećanja, mozak u snu ide unazad u sistem za skladištenje sećanja, gde će često doći do veoma zabačenih delova.

Radak navodi i da su pojedine prepreke u prisećanju snova izvan naše kontrole, poput faktora biološke prirode.
– Pol igra važnu ulogu, jer su ispitivanja pokazala da žene više pamte svoje snove, a sve se to opravdava radom hormona, koji nije isti kod muškaraca i kod žena. Godine su takođe važne. Najintenzivnije sanjamo kada smo u dvadesetim godinama, te kako starimo, sve manje ih se sećamo. Takođe, sanja se u svim fazama spavanja, samo se najviše snova iz REM faze zadrži nakon buđenja, pa se ne sećamo snova onda kada se probudimo izvan REM faze, dakle, ako nas budilnik probudi kada smo u sporotalasnom spavanju. Osim toga, deo mozga u kojem se obavljaju sve najsloženije operacije, pa i apstraktno mišljenje, jeste prefrontalni korteks, te kada je njegova aktivnost pojačana, snovi se više pamte.

https://zena.blic.rs/lifestyle/