(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
CELI
Dan.....naporan...telefoni, posla koliko hoćeš, mejlovi...novi zakoni, izmene....itd. Malo foruma, tek da progovorim neku s nekim osim sa klijentima. Zvoni mobilni......Maca. Nešto u vezi nekog kotla jer hoće da uzme onaj na pelet. Svi radimo i nema ko da loži kad nismo tu....zbog dede, mog oca...zimus je bila jurnjava oko toga, ali je Maki malo radio, malo nije, pa se preguralo. Ove zime neće moći tako.
Objašnjava on meni, onoliko koliko ja mogu da razumem nešto iz njegove struke u vezi tih kotlova hahahaha uz malo smeha na moja jako pametna pitanja...ja se bre samo u pare razumem hahaha.....kad odjednom on ubaci nešto....kako da kažem....par reči od kojih sam se osetila ženom, voljenom, potrebnom...celom....nasmejah se otvorene duše i naravno primereno odgovorih tako da se i on sigurno osetio.....hm......celim hahahha....smeh sa one strane žice, smeh koji tako puno kaže ....sve važno....sudbi hvala na njemu i na ovom titraju u stomaku posle svih ovih decenija....i mom i njegovom stomaku, jer jedan bez drugoga nisu celi
Tako malo treba da bi se mnogo osetilo i znalo....tako mnogo treba da bi se malo osetilo i znalo.
Radim pa se nasmešim....pa malo odem....pa se vratim...tačnije drugi me vrate hahahaah....
PS Dobro jutro .....kafu već popih, samo da ostavim zapis pa u dan ...juri ugursuz...
al' ću ga stignem 
