(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČEKAJUĆI
Stisne život sa sviju strana
Ma.....samo još jedna rana
A stisak jak....kosti lomi
Pucaju kao suvo granje
Odjek mi dušu sekirom seče
Padaju trupci misli po telu
Udarci bola sapliću svest.
Jurcaju telom bolovi jaki
Konjanici žustri kopljima bodu
Želja mi žuri što pre na vodu
Ona kao da nosi taj bol
Tišinom svojom priča sa mojom
Tiha sam....
Skrita u sebi ne smetajuć nikom
Svojim bolnim nečujnim krikom
Što uze ga reka i pomeša sa svojim likom
I bi.....malo lakše....
Tišina dana.....tišina noći
Sve je to isto....ionako će doći...
Jednog dana ili jedne noći
Bol će proći...i osmeh će opet doći....
Znam....možda još ove noći.
PS Samo opis fizičkog bola....još jedan krug...
Laku noć .....
a biće još bolje narednog
