(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČEKAJUĆI VREME
Vreme niko ne voli.
Kada čekaš sporo ide
Kad ne čekaš prebrzo je.
Neuhvatljivo
Nekontrolisano
Bez gazde i dizgina
Kao crna pomrčina
Samo guta bez povratka.
Čak i vazduh, čak i voda
Jednom s planete nestaće
Samo vreme nikad neće.
Vreme je kao oblak
Uvek leti a nikad ne sleti
Kroz telo ti prolazi
I neznano nekud odlazi
Nikad ne zastane
Nikad ne pogleda
Ma makar samo da oslušne
Ili da šušne.
Baš kad se dobro zagledaš
I rešiš da studiozno razmišljaš
Možeš ga videti ispred sebe
Ali je zato uvek iza tebe
Čak i kad ne gledaš
Čak i kad ne misliš
Začas svoje vreme slistiš
Kao slatkiš
Kao omiljenu poslasticu
Izraza blaženog na umornom licu
Čekaš neki novi tren vremena
Da lepota njegova skine ti sa ledja
Barem malo bremena.
Vreme leči....vreme ubija
Zavisno od toga
Kakvu šalu sudba s tobom zbija.
PS Laku noć blogeri
