(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČEKAJUĆI DA ME KAVALJER OSTAVI
Pijem kafu a oči mi se sklapaju.....jako mi se spavka....kapci se prosto sami sklapaju...ramena se spuštaju...telo je tromo i nevoljno se pomera baš ako mora do cigarete i šolje ....šake su mi preko tastature i jedino se prsti sporo pokreću zapisijući tok misli. A one, kao i uvek kad umor mi taj čudan telom vlada lebde negde lagano nestajući iz vidokruga svesnog.....ni vesele, ni radosne, ni strasne, ni vredne, ni lajave......neke su samo setne, daleke, davne a neke tužne, bolne a sve nose plašteve sadašnjeg osećaja vremena....vreme.....čudno kako donosi druge boje i sećanje neko vidim prečišćeno od svega manje bitnog....ostaje čista suština što se prikaže kao slika naslikana bojama godine ove....dolaze druge misli ali u manjem broju...pa i one nestanu....izgleda kao da za ćošak zadju te ih ne vidim....i tako...skrenu misli i osećanja u neke ulice druge i put za nigde ostaje slobodan za nas dvoje...jedan hodač mi pravi društvo....bol i ja nastavljamo istom ulicom....znam, i on će skrenuti u neku sporednu ...za neki ćošak....čekam da kavaljer mi ode svojim poslom.....a jeste kulturan i nežan ovog jutra...ne steže mi ruku tako jako.....mogu da pišem...doduše lagano i sporo ali pišem....
PS Dobro jutro.....čekam i kafu da mi neko skuva....
kad nazad stigne 
a vi tako....
..evo vam sada i 
pa ako neceta zovem u pomoc 
