- Poruka
- 11.141
http://www.nspm.rs/hronika/cedomir-jovanovic-hag-overava-istorijske-lazi.html
Што су "Олуја" и Сребреница били за српски шовинизам, дакле смртни удари и потпуна дисквалификација, то је пресуда Готовини и Маркачу за саму идеју о "српској кривици". Са тим је завршено. Овим је политичко руководство Србије и српских земаља, наравно само кад је реч о међународним установама, заувек рехабилитовано, каже у интервјуу за "Вести" историчар Чедомир Антић.
Каква је позиција Србије после пресуде хрватским генералима?
- Позиција прогнаника, као и српског народа у Хрватској, данас је нешто гора него иначе. Кажем "нешто гора" зато што је, без обзира на законску заштиту и бољи однос хрватских власти после 2004. њихово стање генерално лоше. Не само да наилазе на опште нерасположење и непријатељство у Хрватској, већ и ЕУ и САД према њима имају непоштен однос који их чини неравноправним са другим страдалницима. Кад је реч о Србији, њој, парадоксално, ова пресуда дугорочно помаже.
На који начин?
- Нажалост, кријући се иза жртава, СР Немачка и САД настојали су да Србију претворе у колективног историјског кривца за ратове из деведесетих година. Фалсификовање историјских чињеница и фашисоидни став о колективној кривици будућих генерација, за најважнији инструмент имао је Трибунал у Хагу. Овом пресудом САД су своје унутрашње, ситне политичке потребе претпоставиле двадесет година негованој заједничкој политици.
Уместо да су досудили својим савезницима и штићеницима неке мале казне и тако одржали привид о некаквом суду, они су показали да их за то више није брига. Што су "Олуја" и Сребреница били за српски шовинизам - дакле смртни удари и потпуна дисквалификација - то је ова пресуда за саму идеју о "српској кривици". Са тим је завршено. Овим је политичко руководство Србије и српских земаља, наравно само кад је реч о међународним установама, заувек рехабилитовано.
Шта преостаје државном врху Србије да уради с обзиром на утисак да држава константно попушта под притисцима?
- Наша сарадња са бившим Трибуналом у Хагу је завршена 2011. хапшењем Горана Хаџића. Остају техничка питања која већим делом требају нама, рецимо помоћ оптуженима. Ми пре свега треба да ову грешку америчке политике искористимо тако што ћемо непрекидно на њу указивати. Друго, ми треба да помогнемо свим нашим грађанима осуђеницима овог суда.
Како то мислите?
- Ту има много истинских злочинаца, али они су наши грађани. Што се тиче политичких вођа који су заточени они треба да са наше стране буду третирани као невини - као људи који су, без обзира на то што су многи од њих били слаби политичари и лоши људи, страдали за свој народ. Ми не смемо да одустанемо од суђења за ратне злочине, али пресуде морају да буду праведне а не по националној основи. Случај Јуришић више не сме да се понови. Затим, Србија треба да стави српски народ у региону и његова политичка права у центар своје политике, заједно са економијом, реформама и компромитованим европским интеграцијама. Коначно, време је да Србија почне да озбиљно и богато помаже организације каква је Документациони центар Веритас.
Има ли маневарског простора за потезе којима би се доказало да је у Хрватској било злочина над Србима и етничког чишћења?
- Пред бившим Трибуналом у Хагу, нема. Пред историјом - има.
Косово путоказ за Војводину
Може ли ова ситуација утицати и на преговоре Београда и Приштине?
- Не, ствар је ту већ одлучена. Данас је питање само да ли ћемо изборити поделу Косова и Метохије, или ће широка аутономија за Србе озваничити Брозове границе покрајине и постати преседан за осамостаљење Војводине, Новог Пазара и Истока Србије.
Опасне невладине организације
Постоји опасност да некаквом осудом Харадинаја и медијском офанзивом поново буде омогућена подела у нашој јавности. У Србији делује парадржавна НВО групација која годишње подели стотине милиона евра. Они су, уз медије које странци контролишу, те богаташе и политичаре који им дугују, способни да поново учине однос према Хагу нејасним, упозорава Антић.
Свесни хрватске мржње
Како видите даље односе Србије и Хрватске?
- Те односе треба градити на принципима равноправности и реципроцитета. После 1918. године мржња према Србима је била главни мотор националне еманципације Хрвата. После ове пресуде пуна свест о тој мржњи треба да буде важан фактор развоја српске нације.
Да ли ће се пресуда одразити на европске интеграције Србије?
- Какве интеграције? После свега од нас је само БиХ мање интегрисана у ЕУ и то зато што у њој живе Срби. Да нема Републике Српске напредак би био далеко већи.
(Вести)
Што су "Олуја" и Сребреница били за српски шовинизам, дакле смртни удари и потпуна дисквалификација, то је пресуда Готовини и Маркачу за саму идеју о "српској кривици". Са тим је завршено. Овим је политичко руководство Србије и српских земаља, наравно само кад је реч о међународним установама, заувек рехабилитовано, каже у интервјуу за "Вести" историчар Чедомир Антић.
Каква је позиција Србије после пресуде хрватским генералима?
- Позиција прогнаника, као и српског народа у Хрватској, данас је нешто гора него иначе. Кажем "нешто гора" зато што је, без обзира на законску заштиту и бољи однос хрватских власти после 2004. њихово стање генерално лоше. Не само да наилазе на опште нерасположење и непријатељство у Хрватској, већ и ЕУ и САД према њима имају непоштен однос који их чини неравноправним са другим страдалницима. Кад је реч о Србији, њој, парадоксално, ова пресуда дугорочно помаже.
На који начин?
- Нажалост, кријући се иза жртава, СР Немачка и САД настојали су да Србију претворе у колективног историјског кривца за ратове из деведесетих година. Фалсификовање историјских чињеница и фашисоидни став о колективној кривици будућих генерација, за најважнији инструмент имао је Трибунал у Хагу. Овом пресудом САД су своје унутрашње, ситне политичке потребе претпоставиле двадесет година негованој заједничкој политици.
Уместо да су досудили својим савезницима и штићеницима неке мале казне и тако одржали привид о некаквом суду, они су показали да их за то више није брига. Што су "Олуја" и Сребреница били за српски шовинизам - дакле смртни удари и потпуна дисквалификација - то је ова пресуда за саму идеју о "српској кривици". Са тим је завршено. Овим је политичко руководство Србије и српских земаља, наравно само кад је реч о међународним установама, заувек рехабилитовано.
Шта преостаје државном врху Србије да уради с обзиром на утисак да држава константно попушта под притисцима?
- Наша сарадња са бившим Трибуналом у Хагу је завршена 2011. хапшењем Горана Хаџића. Остају техничка питања која већим делом требају нама, рецимо помоћ оптуженима. Ми пре свега треба да ову грешку америчке политике искористимо тако што ћемо непрекидно на њу указивати. Друго, ми треба да помогнемо свим нашим грађанима осуђеницима овог суда.
Како то мислите?
- Ту има много истинских злочинаца, али они су наши грађани. Што се тиче политичких вођа који су заточени они треба да са наше стране буду третирани као невини - као људи који су, без обзира на то што су многи од њих били слаби политичари и лоши људи, страдали за свој народ. Ми не смемо да одустанемо од суђења за ратне злочине, али пресуде морају да буду праведне а не по националној основи. Случај Јуришић више не сме да се понови. Затим, Србија треба да стави српски народ у региону и његова политичка права у центар своје политике, заједно са економијом, реформама и компромитованим европским интеграцијама. Коначно, време је да Србија почне да озбиљно и богато помаже организације каква је Документациони центар Веритас.
Има ли маневарског простора за потезе којима би се доказало да је у Хрватској било злочина над Србима и етничког чишћења?
- Пред бившим Трибуналом у Хагу, нема. Пред историјом - има.
Косово путоказ за Војводину
Може ли ова ситуација утицати и на преговоре Београда и Приштине?
- Не, ствар је ту већ одлучена. Данас је питање само да ли ћемо изборити поделу Косова и Метохије, или ће широка аутономија за Србе озваничити Брозове границе покрајине и постати преседан за осамостаљење Војводине, Новог Пазара и Истока Србије.
Опасне невладине организације
Постоји опасност да некаквом осудом Харадинаја и медијском офанзивом поново буде омогућена подела у нашој јавности. У Србији делује парадржавна НВО групација која годишње подели стотине милиона евра. Они су, уз медије које странци контролишу, те богаташе и политичаре који им дугују, способни да поново учине однос према Хагу нејасним, упозорава Антић.
Свесни хрватске мржње
Како видите даље односе Србије и Хрватске?
- Те односе треба градити на принципима равноправности и реципроцитета. После 1918. године мржња према Србима је била главни мотор националне еманципације Хрвата. После ове пресуде пуна свест о тој мржњи треба да буде важан фактор развоја српске нације.
Да ли ће се пресуда одразити на европске интеграције Србије?
- Какве интеграције? После свега од нас је само БиХ мање интегрисана у ЕУ и то зато што у њој живе Срби. Да нема Републике Српске напредак би био далеко већи.
(Вести)
