Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Богдан Тирнанић, Тир(н)анија, НИН
Нема више никакве сумње: ово је доба инсајдера. Можда ће то ускоро постати знак у хороскопу. Остаје да сачекамо.
Још се није честито ни стишала бура у чаши воде поводом “Инсајдера”, а неким случајем, баш оног дана када се на киосцима појавио последњи Бебин интервју, његов брат по језику и оружју Чедомир Јовановић сазвао је конференцију за јавност да је, праћен супругом и адвокатом, обавести како му је живот угрожен и да његова породица већ месецима прима претећа писма или уплатнице за места у некој парцели на Новом гробљу. То је, ако мене питате, одвратно. У принципу.
И на конференцији за штампу за јавност, која је повод овим редовима, Јовановић је искушавао свој метод. Да би документовао како му (тајна) полиција ради о глави, он се позвао на инцидент од пре десетак дана, када је полицијска патрола у касети џипа који користе Чедини телохранитељи пронашла два пиштоља регистрована на Јовановићево име, а онда се информација о томе појавила у нареченом таблоиду “Курир”, што недвосмислено доказује умешаност ових новина у заверу, то јест, да су оне незванични орган антихашког лобија и БИА. Целу ту ноћ Јовановић је провео на “информативном разговору” у испостави Палилула, и против њега ће бити поднета прекршајна пријава зато што је оружје (комада два), за које поседује дозволу ношења, оставио у поседу неовлашћених особа. Све је дакле јасно и чисто као суза. Да ли?
Наиме, зар Јовановић збиља мисли да полицијски извештаји, чак и када се ради о принципијелно неважним стварима, о прекршајима, морали остати тајни? Таква вемена су, на његову жалост, прошла. Упркос томе, Чеда би да нас убеди како је бенигна полицијска прекршајна пријава доказ да му тајне службе и јавна гласила раде о глави само зато што је своје оружје оставио у касети џипа.
Никакво оружје није у питању. У питању је откуда Ч. Јовановићу, који је обичан грађанин, дозвола за ношење оружја када је издавање такве дозволе обичним грађанима изразито забрањено. Ајде де, нека и то прође. Само што се и даље, у инциденту који описујемо, не ради о оружју и џипу. Ради се о нечему другом. Ради се о муницији. Меци који су пронађени “у пратњи” инкриминисаних пиштоља (комада два) јесу, по сваком основу, илегална муниција коју је немогуће набавити на легалан начин. Дакле, одакле Чеди противпанцирни хидрошок меци са живом? Нека се прво изјасни о томе, а онда, ако може, прича о угрожености свог живота.
Но, свеједно, принципијелно смо на Чединој страни. Принцип је, разуме се, кондиционалан. Јесте да сам за апсолутну сигурност сваког грађанина, па и Чеде Јовановића, и сматрам да је гарантовање такве сигурности ствар државе, али – да ли се ја, као обични грађанин, који се не одриче слободе да (повремено) купује хлеб и млеко, чита новине у кафићу, одлази у позориште, могу осећати сигурно када знам да улицама шпарта особа са дозволама за ношење оружја (каква је добављена “испод руке”, у време “Чедине власти”) и са муницијом која је толико убојита, гарантовано смртоносна, да је не поседује ни полиција?
Нема више никакве сумње: ово је доба инсајдера. Можда ће то ускоро постати знак у хороскопу. Остаје да сачекамо.
Још се није честито ни стишала бура у чаши воде поводом “Инсајдера”, а неким случајем, баш оног дана када се на киосцима појавио последњи Бебин интервју, његов брат по језику и оружју Чедомир Јовановић сазвао је конференцију за јавност да је, праћен супругом и адвокатом, обавести како му је живот угрожен и да његова породица већ месецима прима претећа писма или уплатнице за места у некој парцели на Новом гробљу. То је, ако мене питате, одвратно. У принципу.
И на конференцији за штампу за јавност, која је повод овим редовима, Јовановић је искушавао свој метод. Да би документовао како му (тајна) полиција ради о глави, он се позвао на инцидент од пре десетак дана, када је полицијска патрола у касети џипа који користе Чедини телохранитељи пронашла два пиштоља регистрована на Јовановићево име, а онда се информација о томе појавила у нареченом таблоиду “Курир”, што недвосмислено доказује умешаност ових новина у заверу, то јест, да су оне незванични орган антихашког лобија и БИА. Целу ту ноћ Јовановић је провео на “информативном разговору” у испостави Палилула, и против њега ће бити поднета прекршајна пријава зато што је оружје (комада два), за које поседује дозволу ношења, оставио у поседу неовлашћених особа. Све је дакле јасно и чисто као суза. Да ли?
Наиме, зар Јовановић збиља мисли да полицијски извештаји, чак и када се ради о принципијелно неважним стварима, о прекршајима, морали остати тајни? Таква вемена су, на његову жалост, прошла. Упркос томе, Чеда би да нас убеди како је бенигна полицијска прекршајна пријава доказ да му тајне службе и јавна гласила раде о глави само зато што је своје оружје оставио у касети џипа.
Никакво оружје није у питању. У питању је откуда Ч. Јовановићу, који је обичан грађанин, дозвола за ношење оружја када је издавање такве дозволе обичним грађанима изразито забрањено. Ајде де, нека и то прође. Само што се и даље, у инциденту који описујемо, не ради о оружју и џипу. Ради се о нечему другом. Ради се о муницији. Меци који су пронађени “у пратњи” инкриминисаних пиштоља (комада два) јесу, по сваком основу, илегална муниција коју је немогуће набавити на легалан начин. Дакле, одакле Чеди противпанцирни хидрошок меци са живом? Нека се прво изјасни о томе, а онда, ако може, прича о угрожености свог живота.
Но, свеједно, принципијелно смо на Чединој страни. Принцип је, разуме се, кондиционалан. Јесте да сам за апсолутну сигурност сваког грађанина, па и Чеде Јовановића, и сматрам да је гарантовање такве сигурности ствар државе, али – да ли се ја, као обични грађанин, који се не одриче слободе да (повремено) купује хлеб и млеко, чита новине у кафићу, одлази у позориште, могу осећати сигурно када знам да улицама шпарта особа са дозволама за ношење оружја (каква је добављена “испод руке”, у време “Чедине власти”) и са муницијом која је толико убојита, гарантовано смртоносна, да је не поседује ни полиција?
