Kako se baltičke države i Poljska spremaju za potencijalnu rusku vojnu invaziju
Poljska i baltičke države: Ako Ukrajina padne, mi ćemo biti sledeći
04.05.2022. 18:54
Poljska i baltičke države od početka ruske agresije deluju kao najlojalniji saveznici Ukrajine. Snabdevaju ih tenkovima i oružjem američke proizvodnje, primaju milione izbeglica i prekidaju odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Istovremeno su počeli i da se naoružavaju, piše ruski istraživački portal Insajder.
Poljska i baltičke države od početka ruske agresije deluju kao najlojalniji saveznici Ukrajine. Snabdevaju ih tenkovima i oružjem američke proizvodnje, primaju milione izbeglica i prekidaju odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Istovremeno su počeli i da se naoružavaju, piše ruski istraživački portal Insajder.
Stručnjaci iz tih zemalja smatraju da pretnju ruske vojne ekspanzije na Baltik i Poljsku treba shvatiti ozbiljno i da se ne vredi oslanjati samo na pomoć NATO-a.
Litvanija: Dobro se sećamo okupacije i deportacija
Već sledećeg dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, baltičke države pridružile su naporima da se, pozivajući se na četvrti Član osnivačkog ugovora NATO-a, započnu konsultacije usred “pretnje integritetu, političkoj nezavisnosti i bezbednosti“.
Dalija Bankauskaite, profesorka na Univerzitetu u Viljnusu, primećuje da hiljadugodišnja istorija Litvanije u kojoj je imala Rusiju kao svog suseda ne ostavlja mnogo razloga da se veruje takvom susedu.
“Litvanske dnevne vesti počinju najnovijim dešavanjima iz Ukrajine. Rat, smrti, stradanja, tortura je nešto što se ne može zanemariti. Litvansko društvo dobro pamti sopstvenu istoriju, otpor sovjetskoj okupaciji, deportacije, gulag, egzil, masakre, događaje iz 1990. kada je nakon proglašenja nezavisnosti Litvanije došlo do pokušaja državnog udara u kojem je sovjetska vojska ubila 14 ljudi.
Čitava Litvanija prati dešavanja u Ukrajini i celom regionu i javnost je svesna da ćemo, ako Ukrajina padne, mi biti sledeći”.
Litvanci pomažu Ukrajini na svaki način na koji mogu, ukazuje, – prihvataju izbeglice, rade u volonterskim centrima i doniraju novac. Ukupno 63 odsto litvanskih civila podržava vojnu pomoć Ukrajini. Sve više ljudi se pridružuje dobrovoljnim odbrambenim organizacijama i sajber brigadama kako bi pomogli Ukrajincima da se suprotstave ruskim hakerskim napadima i kampanjama dezinformacija.
Foto: EPA-EFE/Wojtek Jargilo POLAND OUT
“Litvansko društvo je itekako svesno da se u njihovoj neposrednoj blizini nalazi još jedna neprijateljska država – Belorusija, koja zajedno sa Rusijom napada Ukrajinu i takođe je država agresor koja koristi oružje”, naglašava Bankauskaite za ruski Insajder.
Estonija ne čeka već se priprema
Kalev Stoičesku, istraživač Međunarodnog centra za odbrambene studije u Estoniji, veruje da je zadatak njegove zemlje kao članice NATO-a i EU da spreči da se rat proširi na njenu teritoriju.
On, međutim, smatra da sve zavisi samo od Vladimira Putina. Ako on i ruski vojni vrh odluče da prošire vojnu akciju na zemlje NATO-a, oni će to učiniti uprkos mogućim posledicama.
“Ako sagledamo realnost, Putinov režim i ruska vojna mašina ne mogu da se izbore ni sa Ukrajinom. Ne govorim ni o zemljama NATO-a. Mi svakako ne želimo da potcenimo Rusiju i njenu sposobnost da uništava i izaziva nove sukobe, ali ne želimo ni da precenjujemo Putinovu snagu.
Strahuje se da bi Putin mogao da počne da testira snagu NATO-a, da organizuje provokacije u baltičkim državama, u Poljskoj ili u Rumuniji. Već dugi niz godina znamo da je Putinov režim veoma agresivan. A agresija je prvenstveno usmerena na sopstveno stanovništvo. To je kao u porodici. Ako postoji nasilje u porodici, pre ili kasnije će se preliti i na komšije.
Ako je zemlja zasnovana na teroru, kako da ne bude agresivna prema drugim državama. Trenutno vidimo ovu agresiju u Ukrajini, a možda ćemo je videti i u drugim susednim zemljama“, ističe Stoičesku.
Estonija i ostale baltičke države ne mogu biti 100 odsto bezbedne dok se Rusija ne opameti i ne prestane da bude agresivna država, pre svega iznutra. Estonija, baš kao i Litvanija, smatraju da neće biti ostavljena sama u ovom ratu, ako se na kraju dogodi da bude napadnute, jer imaju saveznike, uključujući Sjedinjene Države.
Stoičesku primećuje da Kremlj nije pogrešio oko tri stvari: da Rusi neće protestovati protiv rata; da se NATO neće direktno mešati u rat i da će Kina stati na stranu Rusije. U svim ostalim proračunima, međutim, su pogrešili.
“Potcenili su volju i sposobnost Ukrajine da se brani. Putin je mislio da će se boriti protiv komičara, a ispostavilo se da je komičar vojskovođa. I sam Putin će verovatno završiti kao komičar. Kremlj je potcenio reakciju Zapada: uprkos pretnji nuklearnim oružjem, Zapad je uz Ukrajinu“.
Rusi su najveća nacionalna manjina u Estoniji. Oni su 2021. činili 24,3 odsto ukupnog stanovništva zemlje. A među njima ima dosta onih koji konzumiraju rusku propagandu i podržavaju Putinove akcije. Zanimljiv je paradoks na koji ukazuje Stoičesku: osamdesetih godina prošlog veka, sovjetski ljudi u Estoniji su kupovali posebne TV prijemnike da bi primali finske kanale i dobili pristup besplatnim informacijama. A sada kada su u Estoniji blokirani svi propagandni kanali Kremlja, ti isti ljudi kupuju uređaje za gledanje ruskih federalnih kanala i nastavljaju da gledaju propagandu“.
Letonija veruje NATO, ali…
Sandis Šraders, predavač na Baltičkom koledžu za bezbednost u Letoniji, smatra da je napad na zemlje poput Letonije ili Estonije premali podvig za Putina i da je rizik od eskalacije sukoba sa NATO prevelik.
“NATO odvraća Putina od veće vojne agresije. Nije bilo presedana u istoriji da neka država ili politički akter napadne teritoriju severnoatlantske Alijanse, član 5 NATO povelje o kolektivnoj odbrani tumači napad na zemlju članicu kao napad na ceo blok. Ali sada je svima jasno da bi Letonija, Litvanija i Estonija (iako ih podržava NATO) i dalje morale same da se brane u slučaju Putinove invazije, kao što to sada čine Ukrajinci.
Razumemo ozbiljnost pretnje i dok je Nemačka razmišljala da li da pošalje ćebad ili čarape u Ukrajinu, mi smo Ukrajincima slali projektile. Na ovaj način takođe pokazujemo da smo spremni da se suprotstavimo agresiji, ako se nešto desi”.
Poseban problem je, ukazuje, borba protiv dezinformacija.
“U Letoniji, kao i u Estoniji, ruska propaganda veoma dobro funkcioniše. Uticaj ruskih propagandnih medija u baltičkim državama bio je veoma jak. Ima ljudi koji misle da je ovaj rat opravdan svojim antifašističkim ciljevima. Međutim, postoji poseban regulator koji ima zadatak da spreči širenje dezinformacija sa ruskih federalnih kanala”.
Poljska ne pristaje na ruske gasne ucene
Prema rečima direktora poljskog univerziteta za međunarodne odnose Slavomira Debskog, Poljska nikada nije gajila iluzije o namerama Rusije, pa je država dugo pokušavala da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja robom, kritikovala je Severni tok i zagovarala zaustavljanje projekta.
Poljski naftno-gasni koncern PGNiG odbio je 26. aprila da plati isporuku ruskog gasa uz obaveznu konverziju u rublje. Kompanija je saopštila da je od Gasproma primila obaveštenje o potpunoj obustavi isporuke gasa od 27. aprila.
Poljski političari su više puta upozoravali da bi Rusija mogla da koristi svoje resurse kao sredstvo pritiska i kao političko oruđe. Sada su najtmurnija predviđanja počela da se ostvaruju, napominje Debski.
Agresija Rusije na Ukrajini potkopala je uverenje Poljaka da živimo zlatnu eru i da se sve lepo razvija, čak i usred krize kovida i drugih kriza koje se uvek mogu desiti. Napad Rusije na Ukrajinu je promenio pogled na svet, i postoji osećaj da sada živimo u ratnom vremenu, da se sada moramo pripremiti na najgore, moramo ulagati u našu odbranu, moramo ojačati naše saveze i, naravno, pomoći Ukrajincima. Poljska isporučuje tenkove i teško naoružanje i prihvatila je više od tri miliona izbeglica iz ratnih zona.
“Plaše nas nuklearnim udarima i javnost ih može uplašiti, ali političari i vojni stručnjaci shvataju da nema strateškog razloga za upotrebu nuklearnog oružja protiv Poljske, pa čak ni protiv Ukrajine. Rusija jedva da je spremna za rat sa NATO-om, ali se Poljska naoružava da bi Rusiji i ostatku sveta dala do znanja: zemlja je spremna da uzvrati agresoru. Era mira je završena; sada je potrebno ulagati u vojnu obuku. Ako želite mir, pripremite se za rat“.
Još početkom februara, poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak najavio je povećanje broja američkih vojnika stacioniranih u Poljskoj. Tada je na jugoistoku zemlje, na istočnom krilu NATO-a, bilo stacionirano 1.700 američkih vojnika, poslatih u Poljsku zbog pojačane napetosti oko situacije oko Ukrajine. Ministarstvo odbrane Poljske pokrenulo je 1. maja “vojne vežbe velikih razmera“ u pograničnim regionima zemlje.
https://www.danas.rs/svet/ako-ukrajina-padne-mi-cemo-biti-sledeci/
