Carski arhitekta ulepšavao Beograd

[Nina]

Ruski emigrant Nikolaj Krasnov, (1864 – 1939) pripadnik dvora Romanovih, projektovao je raskošne građevine na Krimu, a potom i u našoj prestonici. Mnoge predratne kuće tadašnje buržoazije sagrađene su po njegovim crtežima.Talenat mu je otvorio mnoga vrata, pa i ona carska, na dvoru čuvene porodice Romanov. Nikolaj Petrovič Krasnov veliki trag je ostavio u carskoj Rusiji, a Beograd je imao sreću da, posle Oktobarske revolucije i emigracije, u njemu nađe utočište, stvorivši i danas poznate građevine.

Stvaralaštvo Krasnova posebno je obeležilo srpsku arhitekturu između dva svetska rata. Njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada. Čitavoj generaciji Rusa biće otvorena vrata za projektovanje raskošnih građevina na beogradskim bulevarima, crkvi, privatnih kuća tadašnje buržoazije.
Povodom 160 godina od rođenja ovog ruskog arhitekte, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu otvorene su izložbe autorki Bojane Ibrajter Gazibara i Sanje Kiproski.Stvaralaštvo Krasnova posebno je obeležilo srpsku arhitekturu između dva svetska rata. Njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada. Čitavoj generaciji Rusa biće otvorena vrata za projektovanje raskošnih građevina na beogradskim bulevarima, crkvi, privatnih kuća tadašnje buržoazije.

Zdanja za sva vremena
Minuo je čitav jedan vek od podizanja objekata u čijem je projektovanju, izgradnji i uređenju učestvovao Krasnov.
Na izložbi su prikazani: zgrada Arhiva Srbije, palate Ministarstva finansija kraljevine Jugoslavije, Ministarstva šuma i ruda, Ministarstva poljoprivrede i voda, zgrada pozorišta „Manjež”, fasada zgrade Jakova Čelebonovića, palata Narodne skupštine, delovi dvorskog kompleksa na Dedinju, piloni mosta kralja Aleksandra i Crkva Ružica na Kalemegdanu.Obrazovanje je stekao na čuvenoj moskovskoj Školi slikarstva, vajarstva i arhitekture. Čim je diplomirao, krenuo je da potvrđuje raskošan talenat.

Na Krimu je stekao i veliki ugled. Toliki, da je imao titulu arhitekte ruskog carskog dvora i akademika arhitekture. Sve je išlo uzlaznom linijom, projektovao je mnoga lepa i monumentalna zdanja, a onda je izbila Oktobarska revolucija i građanski rat. Krasnov napušta Rusiju i odlazi na Maltu gde ostaje tri godine. Nije ga, međutim, zaboravila uprava Saveza ruskih inženjera i tehničara u Beogradu koja ga poziva da dođe u prestonicu kraljevine SHS. On to i čini 1922. godine. Dobija posao u arhitektonskom odseku Ministarstva građevina i u Beogradu ostaje 17 godina, sve do smrti 1939.

 

[Nina]

 

[Nina]

Uređivao i kompleks na Dedinju

U velikoj meri doprineo je arhitektonskoj transformaciji prestonice. Uz Milutina Borisavljevića, Svetozara Jovanovića i Dimitrija M. Leka, Krasnov je nesumnjivo najznačajniji predstavnik akademskog istorizma u našoj međuratnoj arhitekturi. Svojim radom doprineo je da Beograd počne arhitekturom da liči na razvijene evropske prestonice.Nije Nikolaj imao samo dara za arhitekturu, već i za slikarstvo. Naklonost ka crtanju ispoljio je još u detinjstvu, a usavršavao se u već pomenutoj moskovskoj školi.

Svoje stvaralaštvo upotpunio brojnim crtežima u akvarel tehnici. Inspirisan prelepom prirodom i istorijom Jalte, uradio je veliki broj akvarela koji predstavljaju remek-dela u toj tehnici. Imao je već iskustvo u projektovanju reprezentativnih palata na Krimu, pa je i kod nas bio uključen u razvoj prve etape dvorskog kompleksa na Dedinju od 1923. do 1934. godine. Angažovan je bio na projektovanju, dekorisanju enterijera, dizajnu mobilijara, oblikovanju plastične ornamentike, heraldičkog znamenja i uređivanju pejzaža.

Takođe je zanimljivo da je lepo sarađivao s kraljem Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, posebno oko brojnih idejnih rešenja za Orden jugoslovenske krune, ustanovljen 5. aprila 1930. godine. Krasnov je izradio više od 30 varijanti, primenjujući kombinovanu tehniku tempera i akvarel, uz intervenciju srebrom i zlatom.Na osnovu Nikolajevih crteža enterijera Narodne skupštine, proistekli su radovi na njenom uređenju od 1937. do 1939. godine. Krasnov se ovde još jednom pokazao kao dobar poznavalac heraldičkih znamenja, izradivši monumentalne, precizne crteže grba Kraljevine Jugoslavije.

Imao je talenat, vizije… Tražili su od njega savet i stručno mišljenje za mnoga i danas značajna zdanja. Pamtimo ga i po projektu za kosturnicu i groblje
u Zejtinliku, arhitekte Aleksandra Vasića, kao i po projektovanju monumentalne spomen-kosturnice na ostrvu Vido.

 

[Nina]

Čeznuo za otadžbinom
Krasnov je 1919. s porodicom napustio domovinu u izbegličkim kolonama na jugu Rusije. Neizvesno putovanje će ga odvesti u Galipolje i Maltu.
Materijalno je bio neobezbeđen, a za domovinom je čeznuo. Na Malti se posvetio umetnosti, o čemu svedoči mnoštvo akvarela gradskih prizora i pejzaža.

Zaslužan za crkvu Ružicu
I za obnovu Crkve Ružice na Beogradskoj tvrđavi, 1924. godine, zaslužan je Krasnov. Učinio je to s arhitektom Vinogradovim. Tom prilikom uradio je i čitav enterijer. Reč je o kulturnom dobru od izuzetnog značaja. Njemu se pripisuju i dve bronzane skulpture srpskih ratnika, koje „stražare” na ulazu u svetinju.
(preuzeto sa politike)