ЧУДО НАЈКРАЋЕ ТАЈНЕ
Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.
Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.
Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.
Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.
Било је дубоко,
и светло,
и високо.
Примакло се тако близу лудила,
смејали смо се безумно.
Твој смех и мој.
Памтим кад су твоје очи,
гласно рекле волим,
сада, док се ови зидови,
тако нечујно љуљају.
