Odosmo nas dvoje u podstanare i to kod gazde kod koga su nekoliko godina ranije stanovali Macina sestra i zet sa decom. Suturen, maleni stan, maleni prozori, mračno. Kupatilo je bilo na spratu i koristile su ga tri porodice. Ali je bar bilo solidno uredjeno. Čistilo se i održavalo na smenu i nije bilo problema sa komšijama a ni sa gazdom.
Dok smo tu živeli, i nismo imali ni jedno dete, Maca je kupio papagaja. Bila je to nimfa. Uzeli smo i veliki kavez. Dobio je ime Čarli. Bio je baš lep sa sve onom krestom na glavi i ispostavilo se da je jako pametan.Beo sa žutom ćubom i jarko crvenim krugovima na obrašćima. Ma da ga pojedeš koliko je bio sladak. A one pametne okice samo cakle. Na one malene prozore Maca je stavio mrežu...........tako da je bilo još manje vazduha i svetla, ali ko za to mari kada je mlad, zaljubljen i ima genijalnog papagaja.
Čarli je obožavao Macu. Voleo je i mene, naravno, ali samo kao Macinu zamenu.Toliko se pripitomio da sam sa njim na ramenu ili glavi prala sudove, usisavala, peglala, čitala. Ma svo vreme je bio van kaveza u koji je ulazio samo da jede i pije vodu. Ali kad je Maca tu onda se ne odvaja od njega, ja ne postojim. Njih dvojica su se šetali po celoj kući, išli po komšiluku da ispijaju kafe, išli u dvorište ali samo po danu i papagaj nikada nije pokazao ni najmanje znake želje da odleti. Kada je Maca kući, Čarli je uvek bio na njegovom ramenu. Voleo je da se kupa, pa kada to želi počne da krešti i da se užurbano šeta po trpezarijskom stolu, a one kandžice lupkaju li, lupkaju. Onda nasred stola stavim činiju sa vodom a on se sav sretan brčka, ulazi i izlazi iz one činije, strese se pa opet. Bilo je jako interesantno posmatrati ga......bar meni, mada ja nisam merodavna obzirom da sam luda za životinjama. Manje interesantno je bilo brisanje i čišćenje za njim.
Čarli je jeo sa nama, tj na Macinoj ruci, pa je puno puta gurnuo glavu u tanjir i srknuo jelo čisto da proveri šta to gazda jede. Skupljao je mrve sa stola a najveća zanimacija mu je bila da krade cigare. Ako bi kojim slučajem neko ostavio paklu cigara na stolu, on bi izvadio jednu, isekao kljunom papir kao makazama, dovukao cigaru do ivice stola i bacio je na pod. Pri tom bi iskrenuo
glavu i gledao kako pada.Onda se vrati po još jednu, pa još jednu...... Dok nismo videli šta mu je pasija stradalo je nekoliko pakli a na podu gomila razbacanog duvana. Otvarao je on i zapakovane paklice bez ikakvog problema. Ne daj bože da spustiš ceo boks na sto. Naš život, dvoje mladih tek venčanih, se tako lepo odvijao uz papagajsku ljubav. Uvek je bilo pitanje "gde je Čarli". Počneš da ga dozivaš ako se negde zavukao i on doleti. Sleti na sto, istrese sav pepeo iz pepeljare, ma nema veze, šta pa imamo da radimo u malenom stanu osim da čistimo za papagajem. A umeo je i da dodje na poziv tj. da dogega po tepihu. Terali smo ga da leti a ne da šeta po podu u strahu da ga ne nagazimo. Brzo je sam prestao da hoda po patosu jer su mu se kandže kačile za debeli čupkavi itison koji smo postavili ne bi li bar malo ublažili ledenost betonskog poda. Ma kao da imaš kuče a ne papagaja. Kada mu se obratiš, iskrene glavicu i zanjiše onom ćubom a ona se ispravi . Čitao je novine sa Macom, pa kad mu dosadi spusti se ispod njegove brade i počne da priča nešto i da trlja glavu o Macinu bradu. Imala sam ja i pre toga papagaje, a i posle smo imali nas dvoje.........ali ovako nešto nikada nisam videla.
Mnogo je voleo da spava sa Macom. Kada moj muž dodje iz noćne smene, čovek normalno legne u krevet, pokrije se a Čarli se uvuče ispod pokrivača tik njemu kod vrata. Kako se Maca okreće u snu tako se okreće i Čarli. Onoliki čovek i nikada nije malenog papagaja priklještio, a spava nemirno da te bog sačuva. A pametnica ne dira Macu sve dok ovaj ne otvori bar jedno oko. Eeeeee, onda Čarli kreće da ga ljubi, da mu nešto priča, da se umiljava i od daljeg spavanja nema ništa. Pokušao je moj čovek da ga nauči da nastavi sa spavanjem......ali jok. Ovaj toliko počne da ga muštra da Maca mora da ustane. Ma da čovek ne poveruje.Koliko puta sam ih zatekla da Maca spava na ledjima a Čarliju samo glava viri ispod pokrivača na muževljevim grudima. Abera taj ne daje što sam ja došla. Ni za živu glavu se ne odvaja od svog ljubljenog gazde. To je bila velika ljubav izmedju njih dvojice.
Onda smo pozvali Micinog brata sa ženom u goste i to za Novu godinu. Kada smo ih ispraćali mom mužu je normalno na ramenu bio papagaj. Bili smo u iznajmljenom stančiću u suterenu kuće, pa kad izlaziš ideš pravo na glavna vrata i napolje. Nikome nije palo na pamet da će se uplašiti mraka. Odleteo je sa njegovog ramena i nestao u tami. Zvali smo, tražili, gledali ali bez uspeha. Čarli je nestao u noći sav uplašen. Tuga.
Moj muž, tužan zbog gubitka, ubrzo ode i kupi drugog papagaja. Ali, đavola. Ovaj je bio takav divljak da nas je žive izujedao. Ni traga onoj pitomosti i pameti koju je imao Čarli. Trudili smo se, poklanjali mu pažnju, svašta pokušavali da ga pripitomimo ali ništa nije vredelo. Ubio nas je u pojam totalno. Sve smo bili ranjavi od njegovog besa. Završio je kod mog kolege sa posla koji je želeo da kupi svojoj deci neku ptičicu. Rekli smo da je divljak i totalno asocijalan na šta je on odgovorio kako su i njegovi sinovi takvi pa će se slagati. Dečaci su uspeli da ga nauče samo to da stane na varjaču kada mu je gurnu u kavez.
I tako, Čarli je bio naš prvi zajednički ljubimac.........u nizu.........ali moj muž je znao kad se ženio da volim životinje. Možda se i nadao da će me to proći, ali su nade ostale samo nade, jer ja na moju majku ličim..............
Bio je ovakav
Dok smo tu živeli, i nismo imali ni jedno dete, Maca je kupio papagaja. Bila je to nimfa. Uzeli smo i veliki kavez. Dobio je ime Čarli. Bio je baš lep sa sve onom krestom na glavi i ispostavilo se da je jako pametan.Beo sa žutom ćubom i jarko crvenim krugovima na obrašćima. Ma da ga pojedeš koliko je bio sladak. A one pametne okice samo cakle. Na one malene prozore Maca je stavio mrežu...........tako da je bilo još manje vazduha i svetla, ali ko za to mari kada je mlad, zaljubljen i ima genijalnog papagaja.
Čarli je obožavao Macu. Voleo je i mene, naravno, ali samo kao Macinu zamenu.Toliko se pripitomio da sam sa njim na ramenu ili glavi prala sudove, usisavala, peglala, čitala. Ma svo vreme je bio van kaveza u koji je ulazio samo da jede i pije vodu. Ali kad je Maca tu onda se ne odvaja od njega, ja ne postojim. Njih dvojica su se šetali po celoj kući, išli po komšiluku da ispijaju kafe, išli u dvorište ali samo po danu i papagaj nikada nije pokazao ni najmanje znake želje da odleti. Kada je Maca kući, Čarli je uvek bio na njegovom ramenu. Voleo je da se kupa, pa kada to želi počne da krešti i da se užurbano šeta po trpezarijskom stolu, a one kandžice lupkaju li, lupkaju. Onda nasred stola stavim činiju sa vodom a on se sav sretan brčka, ulazi i izlazi iz one činije, strese se pa opet. Bilo je jako interesantno posmatrati ga......bar meni, mada ja nisam merodavna obzirom da sam luda za životinjama. Manje interesantno je bilo brisanje i čišćenje za njim.
Čarli je jeo sa nama, tj na Macinoj ruci, pa je puno puta gurnuo glavu u tanjir i srknuo jelo čisto da proveri šta to gazda jede. Skupljao je mrve sa stola a najveća zanimacija mu je bila da krade cigare. Ako bi kojim slučajem neko ostavio paklu cigara na stolu, on bi izvadio jednu, isekao kljunom papir kao makazama, dovukao cigaru do ivice stola i bacio je na pod. Pri tom bi iskrenuo
glavu i gledao kako pada.Onda se vrati po još jednu, pa još jednu...... Dok nismo videli šta mu je pasija stradalo je nekoliko pakli a na podu gomila razbacanog duvana. Otvarao je on i zapakovane paklice bez ikakvog problema. Ne daj bože da spustiš ceo boks na sto. Naš život, dvoje mladih tek venčanih, se tako lepo odvijao uz papagajsku ljubav. Uvek je bilo pitanje "gde je Čarli". Počneš da ga dozivaš ako se negde zavukao i on doleti. Sleti na sto, istrese sav pepeo iz pepeljare, ma nema veze, šta pa imamo da radimo u malenom stanu osim da čistimo za papagajem. A umeo je i da dodje na poziv tj. da dogega po tepihu. Terali smo ga da leti a ne da šeta po podu u strahu da ga ne nagazimo. Brzo je sam prestao da hoda po patosu jer su mu se kandže kačile za debeli čupkavi itison koji smo postavili ne bi li bar malo ublažili ledenost betonskog poda. Ma kao da imaš kuče a ne papagaja. Kada mu se obratiš, iskrene glavicu i zanjiše onom ćubom a ona se ispravi . Čitao je novine sa Macom, pa kad mu dosadi spusti se ispod njegove brade i počne da priča nešto i da trlja glavu o Macinu bradu. Imala sam ja i pre toga papagaje, a i posle smo imali nas dvoje.........ali ovako nešto nikada nisam videla.
Mnogo je voleo da spava sa Macom. Kada moj muž dodje iz noćne smene, čovek normalno legne u krevet, pokrije se a Čarli se uvuče ispod pokrivača tik njemu kod vrata. Kako se Maca okreće u snu tako se okreće i Čarli. Onoliki čovek i nikada nije malenog papagaja priklještio, a spava nemirno da te bog sačuva. A pametnica ne dira Macu sve dok ovaj ne otvori bar jedno oko. Eeeeee, onda Čarli kreće da ga ljubi, da mu nešto priča, da se umiljava i od daljeg spavanja nema ništa. Pokušao je moj čovek da ga nauči da nastavi sa spavanjem......ali jok. Ovaj toliko počne da ga muštra da Maca mora da ustane. Ma da čovek ne poveruje.Koliko puta sam ih zatekla da Maca spava na ledjima a Čarliju samo glava viri ispod pokrivača na muževljevim grudima. Abera taj ne daje što sam ja došla. Ni za živu glavu se ne odvaja od svog ljubljenog gazde. To je bila velika ljubav izmedju njih dvojice.
Onda smo pozvali Micinog brata sa ženom u goste i to za Novu godinu. Kada smo ih ispraćali mom mužu je normalno na ramenu bio papagaj. Bili smo u iznajmljenom stančiću u suterenu kuće, pa kad izlaziš ideš pravo na glavna vrata i napolje. Nikome nije palo na pamet da će se uplašiti mraka. Odleteo je sa njegovog ramena i nestao u tami. Zvali smo, tražili, gledali ali bez uspeha. Čarli je nestao u noći sav uplašen. Tuga.
Moj muž, tužan zbog gubitka, ubrzo ode i kupi drugog papagaja. Ali, đavola. Ovaj je bio takav divljak da nas je žive izujedao. Ni traga onoj pitomosti i pameti koju je imao Čarli. Trudili smo se, poklanjali mu pažnju, svašta pokušavali da ga pripitomimo ali ništa nije vredelo. Ubio nas je u pojam totalno. Sve smo bili ranjavi od njegovog besa. Završio je kod mog kolege sa posla koji je želeo da kupi svojoj deci neku ptičicu. Rekli smo da je divljak i totalno asocijalan na šta je on odgovorio kako su i njegovi sinovi takvi pa će se slagati. Dečaci su uspeli da ga nauče samo to da stane na varjaču kada mu je gurnu u kavez.
I tako, Čarli je bio naš prvi zajednički ljubimac.........u nizu.........ali moj muž je znao kad se ženio da volim životinje. Možda se i nadao da će me to proći, ali su nade ostale samo nade, jer ja na moju majku ličim..............
Bio je ovakav
