Caričin grad (Justiniana prima) / nastavak

Сасвим коректан чланак кроз који можемо добити основна сазнања о Царичином граду имамо у српској википедији (овдје)

Царичин град​

Царичин град или Јустинијана Прима (лат. Ivstiniana Prima - Justiniana Prima) представља позноантички (рановизантијски) град из 6. века, а уједно и археолошки локалитет који је класификован као непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Налази се у општини Лебане. Представља јединствени споменик културе и полазну тачку за проучавање позноантичког и рановизантијског наслеђа на просторима Србије.
Царичин град је био један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је византијски цар Јустинијан I (527—565), у знак захвалности свом родном крају. У граду је 535. године установљена Архиепископија Јустинијана Прима.
Каснији нестанак града са историјске позорнице датира се у време владавине цара Ираклија I (610–641), када је град освојен и похаран од Авара и Словена.

Положај​

Археолошко налазиште Царичин Град (Ivstiniana Prima) налази се на југу Србије, на благим падинама које се спуштају са Радана ка Лесковачкој котлини. Удаљено је 28km од Лесковца, а 8 km од Лебана. Смештено је у атару села Штулац, на узвишеном платоу који је уоквирен двема речицама, Свињаричком на западу и Царичинском на истоку.

Истраживања​

Назив потиче од легенде о безводном граду којим је владала нека царица.

Царичин град лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка лесковачкој котлини. Само налазиште простире се на платоу од 42.000m².

Први опис рушевина дао је Мита Ракић 1880. године у листу Отаџбина.

Истраживања на археолошком локалитету Царичин град започета су 1912. године. Први истраживач града био је Владимир Петковић Он је на основу величине откривеног града, остатака мозаика, мноштва архитектонске пластике изнео прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими. Ова истраживања убрзо су заустављена услед ратова.

Истраживања су настављена 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета у Београду и трајала су до 1940. године када су прекинута, поново због рата. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом, крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.

Након рата истраживања су обновљена 1947. године и трајала су до 1970. године. Током овог периода ископавања су проширена и на простор Доњег града као и на објекте подигнуте ван градског језгра, у непосредној околини. Радови на локалитету поверени су новооснованом Археолошком институту Српске академије наука.

Истраживања су поново настављена 1975. године. До 1977. године допуњени су подаци о раније истраженим објектима: јужној капији Горњег града, двојној базилици у Доњем граду и трикхоналној базилици ван бедема а започето је ископавање простора уз јужни бедем Горњег града као и угаоне југозападне куле резервоара. У овом периоду истраживања откривена је и нова грађевина – једнобродна базилика на јужном платоу ван града, источно од трасе аквадукта.

Године 1978. покренут је нови програм истраживања у оквиру кога је дошло до успостављања научне сарадње између француских и српских стручњака из области археологије. Од пресудног значаја за покретање новог програма и успостављања научне сарадње био је значај Јустинијане Приме у антици, као седишта архиепископа северног Илирика, и његова очуваност. Ова научна сарадња имала је више фаза. У првој фази сарадње, која је обухватала период од 1978. до 1984. године, истраживања су била подељена на два научна програма. Први програм обухватао је истраживања сакралне архитектуре док је други био фокусиран на истраживање нових споменика профаног карактера. Од 1984. године покренут је нови програм ископавања који је имао за циљ истраживање стамбеног кварта града. Ископавања су трајала све до 1990. године када су прекинута због међународне изолације Југославије.

Радови су обновљени 1997. године, са новим руководиоцима Бернаром Баваном и Вујадином Иванишевићем. Они су ревидирали програм и проширили га истраживањима. Захваљујући овој чињеници, истражено је у целости насеље које се развијало на простору између западног бедема и главне улице Доњег града, са једне и јужног бедема са друге стране.

Истраживањима помоћу георадара током 2015. године откривене су остаци још четири цркве.

Постоје идеје да се конкурише да овај локалитет постане део Светске баштине код УНЕСКО.

Град је био важан црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије Iustinianae Primae која је имала јурисдикцију над северним Илириком чиме је право Солуна ограничено на јужне делове провинције.​


Био је окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три дела: Горњи, Средњи и Доњи. На најузвишенијем месту у граду саграђен је Акропољ - седиште црквене управе, окружен снажним бедемима, у средишњем делу истиче се централни кружни трг где се одвијао јавни живот града.

Градске улице су поплочане правоугаоним кречњачким плочама, уоквирене покривеним тремовима са стубовима на којима се ослањају лукови аркада. На Акропољу се налази комплекс епископске палате (имала је подно грејање које се загревало топлим ваздухом - хипокауст), велика катедрална црква са три апсиде, атријумом и крстионицом, који спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на балканском полуострву. У стамбеном делу града, близу трга - форума, откопана је тробродна базилика са криптом, пронађени су фрагменти подног мозаика и фресака. Југоисточно од форума била је трећа црква, крстообразна базилика са атријумом. У предграђу је откопана двојна базилика и јужно од ње пета базилика, тробродна са траксептом, нартексом и атријумом, изван градских зидина нађена је шеста црква, триконхос са отвореним нартексом и атријумом, све ове цркве подигнуте су у VI веку.

Споменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, по скупоценим мозаичким подовима и разноврсном декоративном пластиком у потпуности одговарају Прокопијевом опису Justiniane Prime.

Насеље се снабдевало водом из вештачког језера чија је брана била дугачка 100, а висока 6,15 метара.[9]

Налази новца из источног подграђа Царичиног града​

На простору источног подграђа Царичиног града власници њива прикупили су 19 примерака бронзаног новца из 6. века. Новац је предат истраживачима и заведен је у теренски инвентар за 2010 годину. Иако је реч о невеликој скупини новца, она допуњује слику о протку новца у Царичином граду. Више примерака новца потиче из једнобродне базилике подигнуте на јужном платоу, ван града, близу трасе акведукта. Новац је пронађен у унутрашњости цркве. Ради се о фолису Анастасија из ковнице у Константинопољу из 512/7 године, затим полуфолису Јустина II из ковнице Солун од којих је један кован 568/9, а други 574/5. Значајан је налаз једног лоше очуваног фолиса са простора некрополе града смештене западно од акведукта. Реч је о фолису кованог у време Јустина I или Јустинијана I који је нађен поред гроба. Да се ради о скупном налазу новца указују и раније нађене оставе са Царичиног града.
Свакако је важно нагласити, што је у чачкалици и Драган Спасић (не знам разлоге његових проблема и ђе је запеко, прије властитог суда морао бих да чујем и другу страну) примијетио да је град био важан црквени, административни и војни центар, сједиште новоосноване архиепископије Iustinianae Primae која је имала јурисдикцију над сјеверним Илириком чиме је право Солуна ограничено на јужне дијелове провинције.

Царичин_Град_2.JPG


Царичин_Град_4.JPG


Narodni_muzej_u_Leskovcu,_sala_Caričin_grad.jpg

Сала Царичин град у Народном музеју у Лесковцу
 
Sad kad sam pogledao ukratkoi, dakle čoveku nije produžen ugovor. Nisam u najboljoj mogućnosti razumeo šta tačno govori, zato što je na jednom mestu rekao da mu jeste bio produžen ugovor, ali žele da ga uklone sa lokaliteta, tako da ako dobro razumem želeli su da taj posao konkretno daju nekom drugom.

Prema njegovim tvrdnjama, arheolozima nigde u svetu nije dozvoljen boravak na nekom lokalitetu duže od 24 sata i tvrdio je da će braniti Caričin grad makar i silom, da njime neko ne bi nesavesno rukovao. Ta tvrdnja uopšte nije tačna; naši ljudi odlaze i u Belorusiju Palestinu i drugde na poduže vremenske periode kada idu da rade na terenu. Niko ne dolazi na jedno popodne, niti bi to imalo nikakvog smisla uopšte. Kad je reč i o angažovanju stranaca, tek je nezamislivo da neko obavi neki pregled za jednodnevno radno vreme.

Dalje, gospodin Spasić je izjavio da Vujadin Ivanišević rukovodi projektom Caričin Grad, a u svojoj bibliografiji nije ništa izdao za 30 godina, ali to uopšte nije tačno. Dovoljno je samo baciti pogled na bibliografiju:

* Caričin grad. 4, Catalogue des objets de fouilles anciennes et autres études
* http://viminacium.org.rs/wp-content/uploads/files/starinar/Starinar_69.pdf
* Царичин град - преглед истраживања 2007. и 2008. године
* Царичин град, археолошка истраживања
* Ivstiniana Prima - Царичин Град
* Царичин град - преглед истраживања од 1998. до 2003. године
* Царичин Град (1998-2003)
* Царичин град достојан цара : споменици византијске цивилизације
* Царичин град: истраживања у 1999. години
* Царичин град - истраживања у 1998. години
* Царичин град - истраживања у 1997. години

..samo jedan maleni, letimični pregled. Uzeo sam samo šta su objavljivali Vujadin Ivanišević i taj Francuz za kojeg Spasić kaže da neprijavljeno (?) dolazi u Srbiju više od 20 godina; bez radova drugih arheologa.

Za kraj bih rekao da ne znam koliko mu je pametno slati ovolike hvalospeve Vučiću, Brnabićki, Vulinu i SNS-u. Dakle, shvatam da želi da aktuelizuje svoj problem i proba da zatraži pomoć najviših organa države, ali ovoliko hvalisanjen Vulina, koliko ga podržava i koliko dobro obavlja posao, pa onda i hvalisanje lokalnog poverenika SNS kojeg takođe poziva više puta da ga zaštiti i jerbo manje-više na priznaje da je taj posao dobio stranački preko SNS-a. Nije za verovatno da će predsednica Ana Brnabić intervenisati, pa bi predsednik Vučić, posebno ako kaže da je tužilaštvo odbacilo sve njegove prijave, tvrdeći da ne postoje nikakvi osnovi za tužbu (a što jeni logično, jerbo kako bi i bili kad je on očigledno bio zapošljavan po ugovoru na određeno vreme)...više ga na taj način mogu njegovi protivnici optužiti i predstaviti sliku kao politikantsko strančarenje, posebno zato što se ne obraća samo organima države, već i posebno partijskim organima tj. Srpskoj naprednoj stranci i lokalnom odboru SNS, kojima pruža punu podršku usputno.

Dakle, šta je tu suština, potrebno je čuti i drugu stranu, kao što reče @Khal Drogo. Ono što je jasno jeste međutim da je neke stvari Srpski Gandalf netačno predstavio, kao da mislim da ovoliko uvlačenje politike u celu priču, koliko god dugovao SNS-u svoje mesto i samim time zahvalnost ljudima u toj stranci, nije baš najpametnija stvar.

Ono što se stiče da je utisak jeste da su ga posetili Huber, Mitić i kompanija, ali sa ciljem zloupotrebe cele situacije. Iako nije najizričitije rečeno u emisiji, poruka je vrlo jasna: mi narod obični čuvamo lokalitete, a onda dolaze ovi akademici iz BB škole da ga pokradu i nanesu nepopravljivu materijalnu štetu. A to nije uopšte ni Spasićeva poruka, tako da se radi o vrlo tendencioznom predstavljanju stvari sa strane ekipe iza Čačkalice.

Rekavši to, naravno, u Srbiji vlada arheološka mafija. Na sve je strane; bave se njome i poznate i imućne ličnosti. Lokaliteti su vrlo slabo obezbeđeni i to jeste sramota; ovaj čovek, očigledno vrlo predan svom poslu, deluje kao neko ko je pazio na svaki kamen. Pitanje je kakav će biti njegov naslednik. A kako se Republika Srbija odnosi prema arheološkim lokalitetima, stvarno je sramota (i tu leži i ključ odgovornosti ljudi, među njima i ovih kojima srpski Gandalf upućuje i hvalospeve, nažalost).

Ovde će se ispostaviti da je na naučnicima dužnost obezbeđivanje lokaliteta i zaštita od strahovite arheološke mafije, pa još ispada bukvalno političari, kojima je to i u nadležnosti, oni su nam dobri, a problem je u naučnicima. A što je, naravno, prvoklasni apsurd. :roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top