ISPRAVLJENA NEPRAVDA Vraćena imena srpskih vladara i svetitelja u Osogovskom manastiru
Freske srpskih svetitelja u Osogovskom manastiru u Severnoj Makedoniji, koje su nepoznati počinioci preimenovali, vraćene su u prvobitno stanje, saopštila je Demokratska partija Srba u Severnoj Makedoniji.
U Osogovskom manastiru, kod Krive Palanke, freske srpskih svetitelja - kralja Milutina, cara Uroša, Stefana Prvovenčanog, Stefana Dečanskog i kneza Lazara preimenovane su u imena vizantijskih careva.
Osogovski manastir u Severnoj Makedonij
Demokratska partija Srba je na svom "Fejsbuk" profilu objavila da je pre nešto manje od šest meseci podnela zahtev državnim vlastima da freske budu vraćene u prvobitno stanje.
"Danas smo pozvani da se uverimo da je naš zahtev ispoštovan. Ovo vraća nadu da će i neki drugi naši zahtevi i dobronamerni predlozi biti ozbiljno uzeti u razmatranje", naveli su iz Demokratske partije Srba.
Poslanik u Sobranju Ivan Stoilković podsetio je da je pre pola godine, kada je njegova partije saznala za preimenovanje freski, razgovarao sa državnim zvaničnicima i crkvenim velikodostojnicima iz Severne Makedonije da bi se ispravilo ono što je učinjeno, preneo je Sputnjik.
On je naveo da je reč o seriji podmetanja sa svih nivoa, i društva i države, jer se sa jedne strane pokušava izbrisati srpsko postojanje u Severoj Makedoniji, a sa druge strane uvući Srbija u makedonske probleme.
Stoilković je rekao da nemaju nameru da budu deo makedonskog problema, jedino mogu da budu dio rešenja.
Freske u Osogovskom manastiru su delo prvog makedonskog svetovnog slikara Dimitra Andonova Papradiškog, koji ih je oslikao između 1932. i 1933. godine.
Osogovski manastir posvećen je Svetom Joakimu Osogovskom, podvižniku i svetitelju iz 11. veka, koji se smatra jednim od prvih slovenskih svetitelja sa ovih prostora.
Prvu crkvu na mestu današnjeg manastira podigao je monah Teofan oko sto godina kasnije, a manastir su kasnije zidali i obnavljali srpski kraljevi Milutin i Stefan Dečanski.
Od sredine 18. veka manastir propada, a u tom periodu izgubljene su i mošti Svetog Joakima.
Sadašnja velika crkva, u kojoj se nalaze freske srpskih svetitelja, zidana je između 1847. i 1851. godine.
***********************************************************
Најзад и једна ЛЕПА ВЕСТ:
