Justinijan moćni car na Istoku beše
Pola Rimskog carstva vlast mu poštovaše
Dok na zapadu Rim bande pljačkaše
Justinijan na Bosforu Aja Sofiju zidaše
Sa njim zajedno Teodora na prestolu sedeše
Carica po volji njegovoj;zajedno vlast deliše
Poreklom niskog roda,kurtizana i glumica je bila
U pozorištu Justinijan je spazi
I odmah njene lepote zapazi
Podiže je uza se i presto i njoj dade
A ona se pokaza dostojno i dvoru se dopade
Ali u vladanju zemljom nema uvek mira
Uskoro dodje do velikih nemira
Na hipodromu trka konja je bila
Svetina što beše prisutna bučno navijala
U trenutku jednom dali sličajno se desi
il neki spletkar vešto to udesi
Tek narod podivlja i poče da ruši
sve što mu se na putu nadje
a onda gnevno cara da traži podje.
Justinijan uplašen krenu ka moru da beži
Carstvo da ostavi spreman bi a tad se ona pojavi
Stade pred njega i reče da ona bežati neće
Pa nisu uzalud purpurne njene odeće
To boja i oznaka je carska i traži da dostojno se nosi
i opasnosti svakoj hrabro u oči da se prkosi
A ako mreti treba onda i ginuti u njoj
Ali ne pre nego dogodi se odlučan boj.
Justinijan hrabrošću Teodore zadivljen
Ohrabri se i sam,stade ,prebledi
pribra se i gardi svojoj naredi
te juriš učiniše ovi i pokolj velik se zbi
na hipodromu gde pobunjenike silom nagoni.
Tako se spase car a sa nim i carstvo celo
A carica još ponosnije držaše lepo čelo
Crkvu da zidju nastave da dovrše svoje delo
I plan da prave da braći na zapadu pomognu
I objedine Rimsko carstvo celo
Tada naidje kuga.Ta strašna crna dama
Brzo carstvo osvoji i ljudi broj prepolovi
Lepa carica bi naružena i sama
i posle mnogo bola preminu od groznih rana.
Justinijan uspe da u nesreći preživi
Ali više nikad nije bio kao pre
Car što imaše velike snove
Ni nalik na njega ne beše bez carice Teodore
Pola Rimskog carstva vlast mu poštovaše
Dok na zapadu Rim bande pljačkaše
Justinijan na Bosforu Aja Sofiju zidaše
Sa njim zajedno Teodora na prestolu sedeše
Carica po volji njegovoj;zajedno vlast deliše
Poreklom niskog roda,kurtizana i glumica je bila
U pozorištu Justinijan je spazi
I odmah njene lepote zapazi
Podiže je uza se i presto i njoj dade
A ona se pokaza dostojno i dvoru se dopade
Ali u vladanju zemljom nema uvek mira
Uskoro dodje do velikih nemira
Na hipodromu trka konja je bila
Svetina što beše prisutna bučno navijala
U trenutku jednom dali sličajno se desi
il neki spletkar vešto to udesi
Tek narod podivlja i poče da ruši
sve što mu se na putu nadje
a onda gnevno cara da traži podje.
Justinijan uplašen krenu ka moru da beži
Carstvo da ostavi spreman bi a tad se ona pojavi
Stade pred njega i reče da ona bežati neće
Pa nisu uzalud purpurne njene odeće
To boja i oznaka je carska i traži da dostojno se nosi
i opasnosti svakoj hrabro u oči da se prkosi
A ako mreti treba onda i ginuti u njoj
Ali ne pre nego dogodi se odlučan boj.
Justinijan hrabrošću Teodore zadivljen
Ohrabri se i sam,stade ,prebledi
pribra se i gardi svojoj naredi
te juriš učiniše ovi i pokolj velik se zbi
na hipodromu gde pobunjenike silom nagoni.
Tako se spase car a sa nim i carstvo celo
A carica još ponosnije držaše lepo čelo
Crkvu da zidju nastave da dovrše svoje delo
I plan da prave da braći na zapadu pomognu
I objedine Rimsko carstvo celo
Tada naidje kuga.Ta strašna crna dama
Brzo carstvo osvoji i ljudi broj prepolovi
Lepa carica bi naružena i sama
i posle mnogo bola preminu od groznih rana.
Justinijan uspe da u nesreći preživi
Ali više nikad nije bio kao pre
Car što imaše velike snove
Ni nalik na njega ne beše bez carice Teodore
Ma znas sta bi vi bez nas bili???
