Čekao sam tramvaj na Slaviji i iz dosade sam čitao novine. Klong, škrip, dring, dring...Pogled na levo. Pih, nije devetka. Sigurno ću čekati još pola sata.
Pretrčava jedna lepa gospođica ulicu kako bi stigla tramvaj. Nije uspela.
Jel ovo bio 12, upita me.
Jeste, kažem ljubazno, uz izraz razumevanja za lošu sreću što nije uspela da ga stigne i nastavim čitanje.
A jel on ide na sajam? Ide... nastavim čitanje.
A jel ima neki red vožnje? Znaš nisam se godinama vozila javnim prevozom.
Na žalost nema. Ovo je ipak samo Beograd, jedina sigurna stvar ovde je da ništa nije sigurno.
Jel pušiš? Izvadila je cigarete i ponudila me.
Da pušim, ali zaista ne mogu, hvala lepo.
Pa šta sad da radim? kad li će sledeći? Da odem prekoputa u neki butik da nešto kupim, treba da kupim sandalice. Šta misliš kada će doći sledeći?
Podigla je naočare za sunce sa očiju da bi mogla lepo da me ošacuje. Ošacovala me je.
Zamisli malo pre mi trči neka devojka u susret i viče Ivana, Ivana. Kad ono moja drugarica iz starog kraja. Kako li me je prepoznala?
Znaš, sad sam plavuša (to nisam mogao da ne primetim, prim. aut.). Plavuša sam već godinu dana, pre sam bila crnka.
U tom se, volšebno, ničim izazvano, uz tresku i buku, pojavi tramvaj 12. Kao zla aždaja u narodnoj prici u kojoj na kraljevskom venčanju pred zabezeknutim svatovima odnosi princezu u oblake.
Prokleti GSP, pa pre samo par minuta je prošao 12L. Zar šofer nije lepo mogao da pojede burek i popije kafu negde u nekoj groznoj birtiji na bulevaru, pa tek onda da krene.
Lepo se provedi na sajmu, kažem, dok je još stajala pred vratima aždaje.
Hoću, cmok.
Pretrčava jedna lepa gospođica ulicu kako bi stigla tramvaj. Nije uspela.
Jel ovo bio 12, upita me.
Jeste, kažem ljubazno, uz izraz razumevanja za lošu sreću što nije uspela da ga stigne i nastavim čitanje.
A jel on ide na sajam? Ide... nastavim čitanje.
A jel ima neki red vožnje? Znaš nisam se godinama vozila javnim prevozom.
Na žalost nema. Ovo je ipak samo Beograd, jedina sigurna stvar ovde je da ništa nije sigurno.
Jel pušiš? Izvadila je cigarete i ponudila me.
Da pušim, ali zaista ne mogu, hvala lepo.
Pa šta sad da radim? kad li će sledeći? Da odem prekoputa u neki butik da nešto kupim, treba da kupim sandalice. Šta misliš kada će doći sledeći?
Podigla je naočare za sunce sa očiju da bi mogla lepo da me ošacuje. Ošacovala me je.
Zamisli malo pre mi trči neka devojka u susret i viče Ivana, Ivana. Kad ono moja drugarica iz starog kraja. Kako li me je prepoznala?
Znaš, sad sam plavuša (to nisam mogao da ne primetim, prim. aut.). Plavuša sam već godinu dana, pre sam bila crnka.
U tom se, volšebno, ničim izazvano, uz tresku i buku, pojavi tramvaj 12. Kao zla aždaja u narodnoj prici u kojoj na kraljevskom venčanju pred zabezeknutim svatovima odnosi princezu u oblake.
Prokleti GSP, pa pre samo par minuta je prošao 12L. Zar šofer nije lepo mogao da pojede burek i popije kafu negde u nekoj groznoj birtiji na bulevaru, pa tek onda da krene.
Lepo se provedi na sajmu, kažem, dok je još stajala pred vratima aždaje.
Hoću, cmok.
