- Poruka
- 335.470
Infekcije mokraćnih kanala su veoma uporne i umeju da stvore velike probleme.Prema tvrdnji travara Momčiao Antonijevića, biljke tu mogu da nam pomognu.
Biljni lek za lečenje urinarnih infekcija, upala mokraćnih kanala i bešike je breza. Mladi list ove biljke koji se sakuplja u aprilu ili maju je odličan lek i svaka kućna biljna apoteka treba da ga ima.
„List breze sadrži flavonoide, metil-salicilat, tanine i kompleksnog je sastava. Čaj od breze priprema se na malo drugačiji način. List breze je poželjno kuvati, za razliku od biljaka koje imaju eterična ulja u sebi. Treba biti obazriv sa ovim čajem kod dece do 12 godina i trudnica“, istakao je travar.
Naveo je da je dobro list breze pomešati sa brusnicom i vranilovom travom, pa napraviti čaj za trudnice i malu decu.
Ističe i da je kleka biljka koja deluje antiseptično i bori se protiv različitih vrsta bakterija, ima antivirusno delovanje, a preporučuje se kod urinarnih infekcija koje se stalno vraćaju. Poželjno je pojesti po nekoliko bobica kleke tokom dana. Kleku ne treba da upotrebljavaju deca mlađa od 10 godina.
Rujevina se koristi kao provereni lek za bubrežne bolesti i urinarne infekcije. Posebno dobro deluje na ešerihiju koli. Uporne infekcije mokraćnih kanala mogu se lečiti čajem od lista divlje kruške.
Čaj za lečenje ešerihije star 60 godina
„Pošto je ešerihija živa bakterija, potrebno je pomešati 80 grama nevena, 50 grama hajdučke trave, 30 grama kantariona, 30 grama vranilove trave ili origana, 50 grama majčine dušice, 30 grama nane, 30 grama koprive, 50 grama rastavića. Sve bilje se izmeša i na 600 mililitara ključale vode stave se tri supene kašike ovog bilja. Skloni se s vatre, poklopi i posle 30 minuta procedi. Pije se po šolja čaja pre doručka, ručka i spavanja, sladi se s medom. Čaj se pije 21 dan bez prekida“, rekao je Ratomir Đajić, travar sa Zlatara koji se više od 60 godina bavi lekovitim biljkama, što je porodična tradicija.
link
Breza – upotreba
U rano proleće breza sadrži sok sa do 2% šećera bogato fruktozom i glukozom. Takođe je bogata je kalijumom, kalcijumom i gvožđem. Deblo je uglavnom najbogatije sokom za vreme izbijanja lišća. Na visini od pola metra koso se buši rupa i u nju se stavlja slamka koja će sok dovesti do tegle koju stavljamo u podnožje drveta. Slamka bi trebala da se podudara sa veličinom rupe, u suprotnom se tečnost neće usmeriti prema tegli već će da kapa duž debla.
Prema biljci treba biti pažljiv i ne sakupljati previše soka da se ne drvo bi previše iscrpelo (maksimalno do 4 l). Na kraju se rupa može tretirati voćnim voskom da bi se sprečio ulazak štetočina i da se drvo brže oporavlja.
Takođe su jestivi i mladi listovi i pupoljci, a sakupljaju se rano u proleće čim počinje da se formiše oblik. Mogu se sušiti, mleti i koristiti kao dodatak ishrani. Osušeni listovi i grančice mogu se koristiti za ukus sirćeta za salate ili ekstrakti za negu kose.
Jestive rese, seme i unutrašnji deo kore koji se suši, melju se u brašno i peče kao hleb. Kora mladih grana sakuplja se tokom proleća i suši na suncu. Kao kod kore vrbe zbog sadržaja salicilne kiseline, koristi se za ublažavanje bolova i smanjenje groznica. U zvaničnoj fitoterapiji danas se koriste listovi koji deluju kao moćan diuretik i antiseptik. Stimuliše mokrenje 5-6 puta više od proseka, deluje kao dezinficijens urinarnog trakta i na taj način pomažu kod bolesti bubrega, bešike, mokraće, kamenca kao i kod drugih bolesti (giht) kod kojih stimulacija urina ima povoljan uticaj.
Najbolje je koristiti ih sveže, ali za kasniju upotrebu suše se u mraku i na suvom mestu raspoređeno u tankom sloju. 2 kašičice lišća prelije se šoljom ključale vode,
ostavi poklopljeno 10 minuta, procedi i pijte tokom dana u malim gutljajima između obroka.
link
