- Poruka
- 389.531
Kina je prva zemlja na svetu koja je kultivisala čaj i ostaje najveći proizvođač svetski popularnog napitka, sa najviše varijacija. Iako su čaj prigrlile mnoge kulture, njegova kolevka je ipak Kina. Hiljadama godina u toj zemlji se gajio, brao i pio čaj, pre nego što ga je "otkrio" ostatak sveta.
Unesko je prošle godine tako dodao kineski tradicionalni način obrade čaja i rituale koji se vezuju za njegovo ispijanje na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.Zimzeleni grm, od čijih se listića pravi okrepljujući napitak, karakterističan je za istok Azije, a najverovatnije je i potekao sa jugozapada Kine ili severa Mjanmara, bliže reci Iravadi.
Najviše čaja gaji se na plantažama na planini Vuišan, gde su grmovi čaja zasađeni na oko 10.000 hektara, a od njihovog lišća prave se prvoklasni ulong i crni čaj.
Đijang Juanhsun koji pripada 24. generaciji porodice koja se bavi uzgojem čaja i čiji su preci pre 400 godina osmislili recepturu obrade lišća čajevca poznatu kao "Lapsan Sučong" i dalje čuva porodično nasleđe.
"Lapsan Sušong", ili "dimljeni čaj", nastaje kada se sušeni listići dime nad borovim drvetom, a zatim fermentišu u crni čaj.
Prema legendi, čaj je nastao nakon što su stanovnici planinskog sela ostavili kompletan rod čaja da uvene, kako bi sprečili da ga pokupe vojnici koji su prolazili tom oblašću. Kasnije, u pokušaju da spasu propali usev, nadimili su lišće nad zapaljenom borovinom. Kompletnu količinu prodali su evropskim trgovcima koji su mislili da kupuju običan čaj, ali se njihovim kupcima toliko svideo, da su došli po još.
Deluje da svaka zemlja ima svoj način pravljenja čaja, ali je Đijang, upitan kako se prema njegovom mišljenju pravi savršena šolja ovog napitka, dao diplomatski odgovor: "Može se piti sam, ali i sa mlekom i šećerom".
Može li čaj biti evropski?
Čaj se u Evropi nikada nije gajio u velikim količinama zbog neadekvatnog podneblja, ali izuzetak predstavljaju Azorska ostrva, koja imaju savršenu klimu.
Smešen na oko pola puta između kontinentalne Evrope i Amerike, ovaj portugalski arhipelag ima mnogo kiše, visoku vlažnost vazduha i vulkansko tle.
Proizvodnja čaja je ovde počela pre oko 200 godina, ali ljubav između Portugalije i čaja traje još duže, jer su upravo trgovci iz te zemlje počeli da uvoze dragocene listiće u Evropu početkom 18. veka.
Na severnoj strani ostrva Sao Migel nalazi se "Cha Gorreana" najstarija plantaža čaja u Evropi, gde se od 1883. godine gaje zeleni i crni čaj.
Madalena Mota je peta generacija porodice koja od početka upravlja ovom plantažom i to nakon što je njihov uzgoj pomorandži propao.
"Ovo mesto mi je sve na svetu - moj život, moja strast. Ovo ću raditi do smrti", rekla je Mota za Euronews.
Proizvodnja se minimalno promenila u poslednjih 140 godina. Kada se obrano lišće donese s polja, ostavlja se da uvene na nekoliko sati.
"U jednom dannu skupimo 2.500 kilograma lišća, od kojih se napravi 500 kilograma čaja", objašnjava Madalena.
Mašine koje se koriste u njenoj fabrici od 19. veka presuju lišće na poseban način, zbog čega čaj dobija karakterističan ukus. Prema savetu stručnjaka Azorskog univerziteta, smanjili su temperaturu na kojoj suše listiće čaja, jer su otkrili da tako čuvaju aromu, a zatim se ostavljaju da kratko oksidiraju, pre nego što se zapakuju.
link
. U Srbiji je poprilično teško doći do kvalitetnog čaja. U Novom Sadu je do pre par godina postojala čajdžinica sa dosta dobrim izborom, ali je zatvorena, pretpostavljam zbog slabog prometa. Srbija nema kulturu pijenja čaja. Najviše volim oolong (razne vrste), japansku senchu i dobar cejlonski crni. Takođe volim i Lapsang, ali samo određene vrste. Oolong uglavnom poručujem sa Eco-Cha sajta. Tajvanski čajevi. 
