На ужурбаној медитеранској пијаци, где се мириси морају мешати са аромама свежег воћа и зачина,
одвијају се свакодневне приче.
Међу шаренилом тезги, три жене су биле централне фигуре, свака са својом јединственом улогом и причом.
Прва је била госпођа Ана, продавачица маслина, чији је штанд био ризница медитеранских укуса.
Од тамних, набораних сушених маслина, киселених до савршенства, до оних пуњених паприком, бадемима, па чак и оних без коштица,
Ана је имала све. Њена препознатљива фраза, „Господине, госпођо“,
одјекивала је пијацом, упућена сваком купцу,
без обзира да ли су куповали најфиније деликатесе или „дефектне и нецењене“ маслине које су, по њеном мишљењу, имале душу.
Њена љубазност и поштовање према сваком купцу били су легендарни, стварајући осећај заједништва и добродошлицу на њеном штанду.
Одмах поред, госпођа Елена је водила свој штанд са воћем и поврћем, царство боја и мириса.
Њен асортиман је био широк, од домаћег парадајза и паприке, чији мирис подсећа на сунчана поља,
до егзотичног грожђа и кромпира из даљих земаља.
Разлике у цени биле су драстичне, понекад и десетоструке, одражавајући квалитет и порекло производа.
Произвиди су бирани и куповани на основу навика...и куповне моћи ..јер ни у овом скоро нереалном виртуалном свету одмора...није се могло побећи
од навика свакодневнице
На једном крају тезге, јефтине, одстајале паприке, суве од сунца и непродате пар дана .. али још добре за оне које знају спремити ,
нудиле су се по багателној цени,
док су на другом крају, "пластичне" холандске паприке, савршеног облика и сјаја,
привлачиле погледе купаца спремних да плате више за беспрекоран изглед да и тако покаћу свој високи статус на пирамидалној лествици.
Елена је вешто балансирала између понуде за свачији џеп, разумевајући потребе различитих купаца на пијаци.
Трећа јунакиња, госпођа Марија, била је краљица деликатеса.
Њен штанд је био рај за гурмане, са мортаделама које су, "ради реда", у овој константној кризи и трци за зарадом уз очување макар привида квалитета,
, имале по једно зрно бибера,
до сушених шунка од свиња које су се храниле искључиво жиром последњих ендемски букви и храстова .
Сваки производ на њеном штанду причао је причу о традицији, квалитету и пажљивој припреми.
Марија је била позната по свом познавању сваког производа, нудећи савете и препоруке, претварајући куповину у право гастрономско искуство.
Док су се приче ових жена одвијале на копну, изнад њих, галебови разних врста су кружили небом.
Полећући са мора, где су плутали између два света, тик уз обалу од које су се хранили,
ови морски путници проводили су највећи део времена високо у небу.
Њихов лет био је симбол слободе и повезаности између мора и копна,
путујући ка литицама где им је био дом, посматрајући ужурбаност пијаце одозго.
Њихови крици су се мешали са жамором пијаце, стварајући јединствену звучну кулису медитеранског живота.
одвијају се свакодневне приче.
Међу шаренилом тезги, три жене су биле централне фигуре, свака са својом јединственом улогом и причом.
Прва је била госпођа Ана, продавачица маслина, чији је штанд био ризница медитеранских укуса.
Од тамних, набораних сушених маслина, киселених до савршенства, до оних пуњених паприком, бадемима, па чак и оних без коштица,
Ана је имала све. Њена препознатљива фраза, „Господине, госпођо“,
одјекивала је пијацом, упућена сваком купцу,
без обзира да ли су куповали најфиније деликатесе или „дефектне и нецењене“ маслине које су, по њеном мишљењу, имале душу.
Њена љубазност и поштовање према сваком купцу били су легендарни, стварајући осећај заједништва и добродошлицу на њеном штанду.
Одмах поред, госпођа Елена је водила свој штанд са воћем и поврћем, царство боја и мириса.
Њен асортиман је био широк, од домаћег парадајза и паприке, чији мирис подсећа на сунчана поља,
до егзотичног грожђа и кромпира из даљих земаља.
Разлике у цени биле су драстичне, понекад и десетоструке, одражавајући квалитет и порекло производа.
Произвиди су бирани и куповани на основу навика...и куповне моћи ..јер ни у овом скоро нереалном виртуалном свету одмора...није се могло побећи
од навика свакодневнице
На једном крају тезге, јефтине, одстајале паприке, суве од сунца и непродате пар дана .. али још добре за оне које знају спремити ,
нудиле су се по багателној цени,
док су на другом крају, "пластичне" холандске паприке, савршеног облика и сјаја,
привлачиле погледе купаца спремних да плате више за беспрекоран изглед да и тако покаћу свој високи статус на пирамидалној лествици.
Елена је вешто балансирала између понуде за свачији џеп, разумевајући потребе различитих купаца на пијаци.
Трећа јунакиња, госпођа Марија, била је краљица деликатеса.
Њен штанд је био рај за гурмане, са мортаделама које су, "ради реда", у овој константној кризи и трци за зарадом уз очување макар привида квалитета,
, имале по једно зрно бибера,
до сушених шунка од свиња које су се храниле искључиво жиром последњих ендемски букви и храстова .
Сваки производ на њеном штанду причао је причу о традицији, квалитету и пажљивој припреми.
Марија је била позната по свом познавању сваког производа, нудећи савете и препоруке, претварајући куповину у право гастрономско искуство.
Док су се приче ових жена одвијале на копну, изнад њих, галебови разних врста су кружили небом.
Полећући са мора, где су плутали између два света, тик уз обалу од које су се хранили,
ови морски путници проводили су највећи део времена високо у небу.
Њихов лет био је симбол слободе и повезаности између мора и копна,
путујући ка литицама где им је био дом, посматрајући ужурбаност пијаце одозго.
Њихови крици су се мешали са жамором пијаце, стварајући јединствену звучну кулису медитеранског живота.
Poslednja izmena: