Burnout

Urwald

Urwald

Ističe se
Moderator
Poruka
2.525
Burnout“ se prevodi kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.

U suštini, burnout se obično shvata kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje kao rezultat hronične izloženosti stresnim situacijama koje osoba nije uspela adekvatno da prevlada. Tako da se kao prvi “vesnik” izgaranje javlja umor, isrcpljenost, iznurenost, isceđenost i sl. To su sve termini koji koriste osobe koje prolaze kroz proces izgaranja. Osoba se oseća umorno, doživljava evidentan nedostatak snage da “pregura “ dan, nema elana i motivisanosti za posao i slično. Ono što je karakteristično za izgaranje i što ga razlikuje od “običnog” umora je to što to stanje iscrpljenosti kao simptom izgaranja obično ne prolazi nakon dobro prospavane noći, već je to stanje uporno. Druga faza koja se obično javlja u procesu izgaranja je tzv. negativistički odnos prema poslu, koji neki doživljavaju i kao cinizam – osoba postaje zajedljiva, često ima negativne i “neslane” šale u vezi sa poslom, postaje otuđena i generalno govoreći se udaljava od posla u psihološkom smislu. Kao rezultat prve dve faze, javlja se, očekivano, i pad efikasnosti na poslu.

Koliko često burnoutujete, kako to izgleda kod vas i kako se borite sa tim?
 
Urwald:
Burnout“ se prevodi kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.

U suštini, burnout se obično shvata kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje kao rezultat hronične izloženosti stresnim situacijama koje osoba nije uspela adekvatno da prevlada. Tako da se kao prvi “vesnik” izgaranje javlja umor, isrcpljenost, iznurenost, isceđenost i sl. To su sve termini koji koriste osobe koje prolaze kroz proces izgaranja. Osoba se oseća umorno, doživljava evidentan nedostatak snage da “pregura “ dan, nema elana i motivisanosti za posao i slično. Ono što je karakteristično za izgaranje i što ga razlikuje od “običnog” umora je to što to stanje iscrpljenosti kao simptom izgaranja obično ne prolazi nakon dobro prospavane noći, već je to stanje uporno. Druga faza koja se obično javlja u procesu izgaranja je tzv. negativistički odnos prema poslu, koji neki doživljavaju i kao cinizam – osoba postaje zajedljiva, često ima negativne i “neslane” šale u vezi sa poslom, postaje otuđena i generalno govoreći se udaljava od posla u psihološkom smislu. Kao rezultat prve dve faze, javlja se, očekivano, i pad efikasnosti na poslu.

Koliko često burnoutujete, kako to izgleda kod vas i kako se borite sa tim?
Kliknite za proširenje...
Nisam imala problema sa ovim do sad jer slobodno vreme gledam da provedem tako da se adekvatno resetujem i spremim za sledeći dan.
Efektivom svog rada sam prilično zadovoljna, ali nisam i opštim osećajem sopstvenog uspeha što me konstantno muči a jednači se sa burnout-om.
Kako god da se stvari sagledaju, čovek svoje odgovornosti i obaveze mora dobro da razume i u skladu sa tim obavlja savesno posao od kog egzistira, bilo sopstveni, bilo u kolektivu. Taj čovek sam sebi prvo ja, jasno je.
Nepodnošljivost neke radne pozicije može značiti da smo željni promene u karijeri, a ne da prolazimo kroz burnout. Okruženje u kom radimo nam više iz raznovrsnih razloga ne odgovara, odnosi sa ljudima na poslu nam nisu prijatni i ne smatramo ih skladnim... a za mnoge je poduhvat traženja novog posla i neko kvalifikovanje iznova dodatno stresna i opterećujuća stavka.
Npr. za sebi psihološku podršku u ovom periodu neizvesnosti sam odabrala da prolazim razne kurseve i dodatna osposobljavanja. Učenje mi podiže moral. Ne nazivam sebe uzalud večitim studentom. :)
Volim jer sam do sad na svakom poslu imala preusmerenja i nadogradnju svojih znanja i veština, a najsrećnija bih bila da sama sebi u nekom skorijem periodu postanem gazda, pa neka je finansijska dobit od tog projekta onako, za tek neki skroman život-samo da sam skroz svoja na svome.
 
Urwald:
Burnout“ se prevodi kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.

U suštini, burnout se obično shvata kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje kao rezultat hronične izloženosti stresnim situacijama koje osoba nije uspela adekvatno da prevlada. Tako da se kao prvi “vesnik” izgaranje javlja umor, isrcpljenost, iznurenost, isceđenost i sl. To su sve termini koji koriste osobe koje prolaze kroz proces izgaranja. Osoba se oseća umorno, doživljava evidentan nedostatak snage da “pregura “ dan, nema elana i motivisanosti za posao i slično. Ono što je karakteristično za izgaranje i što ga razlikuje od “običnog” umora je to što to stanje iscrpljenosti kao simptom izgaranja obično ne prolazi nakon dobro prospavane noći, već je to stanje uporno. Druga faza koja se obično javlja u procesu izgaranja je tzv. negativistički odnos prema poslu, koji neki doživljavaju i kao cinizam – osoba postaje zajedljiva, često ima negativne i “neslane” šale u vezi sa poslom, postaje otuđena i generalno govoreći se udaljava od posla u psihološkom smislu. Kao rezultat prve dve faze, javlja se, očekivano, i pad efikasnosti na poslu.

Koliko često burnoutujete, kako to izgleda kod vas i kako se borite sa tim?
Kliknite za proširenje...

Prepoznah se. Pokusavam da nadjem nacin da se vratim u moje normalno stanje, al' ne ide mi.
Mozda cu se malo vise posvetiti potrazi za nekim drugim poslom.
 
Urwald:
Burnout“ se prevodi kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.

U suštini, burnout se obično shvata kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje kao rezultat hronične izloženosti stresnim situacijama koje osoba nije uspela adekvatno da prevlada. Tako da se kao prvi “vesnik” izgaranje javlja umor, isrcpljenost, iznurenost, isceđenost i sl. To su sve termini koji koriste osobe koje prolaze kroz proces izgaranja. Osoba se oseća umorno, doživljava evidentan nedostatak snage da “pregura “ dan, nema elana i motivisanosti za posao i slično. Ono što je karakteristično za izgaranje i što ga razlikuje od “običnog” umora je to što to stanje iscrpljenosti kao simptom izgaranja obično ne prolazi nakon dobro prospavane noći, već je to stanje uporno. Druga faza koja se obično javlja u procesu izgaranja je tzv. negativistički odnos prema poslu, koji neki doživljavaju i kao cinizam – osoba postaje zajedljiva, često ima negativne i “neslane” šale u vezi sa poslom, postaje otuđena i generalno govoreći se udaljava od posla u psihološkom smislu. Kao rezultat prve dve faze, javlja se, očekivano, i pad efikasnosti na poslu.

Koliko često burnoutujete, kako to izgleda kod vas i kako se borite sa tim?
Kliknite za proširenje...

Moja drugarica je glavna sestra na odjelu i neki dan mi priča da žene iz moje domovine koje su dosli pre 1-5 godina u njemacku da rade kažu “burnout je čisto njemački sindrom kod nas u domovini to ne postoji “

🤷🏻‍♀️
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top