Burnout - sindrom iscrpljenosti na poslu

[Nina]

Iako gotovo dve trećine Srba pati od sindroma iscrpljenosti na poslu, tzv. „burnout“ sindroma, u našoj zemlji, i dalje ne postoji zvanična medicinska dijagnoza.
Burnout predstavlja stanje fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti koje nastaje kao posledica hroničnog stresa na poslu. Manifestuje se osećajem preopterećenosti, smanjenom motivacijom i osećajem neefikasnosti, a može uključivati i fizičke simptome kao što su glavobolje, nesanica i problem sa varenjem. Iako se ovaj sindrom najčešće javlja kod ljudi koji rade u zahtevnim zanimanjima, može da pogodi svakoga ko se suočava sa dugotrajnim pritiskom i stresom na radnom mestu, ističu stručnjaci.

Simptomi su najčešće iscrpljenost, neraspoloženje, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolje, visok pritisak.
Osobe koje pate od „burnouta” u Srbiji međutim,obično dobijaju dijagnoze povezane sa anksioznošću, depresijom ili drugim poremećajima, jer je nedostatak zvaničnog statusa prepreka za precizno dijagnostikovanje i adekvatan tretman

Svetska zdravstvena organizacija priznala je „burnout” kao sindrom povezan sa stresom na radnom mestu, ali ga ne definiše kao medicinsko oboljenje. U svojoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), opisuje ga kao „sindrom koji nastaje kao rezultat hroničnog stresa na poslu kojim nije uspešno upravljano“.(izvorolitika)

 

[Nemoguća Могућност]

"rezultat hroničnog stresa na poslu kojim nije uspešno upravljano“

mi smo doktorirali organizaciju rada u kampanjama za prekjuce

osnovni uzrok ovog sindroma je nedovoljan odlazak na (vise)godisnji odmor.

 

[Sara]

Osnovni razlog je neokapitalizam koji je unistio malog coveka i od nas napravio robote !

 

[Nina]

Da li neko ima iskustvo sa sindromom Burnout na svom radnom mestu

 

[UltraBasic]

Da li neko ima iskustvo sa sindromom Burnout na svom radnom mestu

Pregorevanje od samog posla nisam nikad doživela, ali jesam pregorevanje od nepravde i saradnika sa premalo elementarne radne etike.
Posao sam svaki prihvatala srdačno, optimistično i sa velikim osećajem odgovornosti za dužnosti za koje sam plaćana, a rado sam se poučavala i doučavala kako bih imala i veće i važnije dužnosti.
Nisam ni na jednom radnom mestu bila toliko dobro plaćena da bih podnosila toksičnost, nekulturu, donošenje ličnih frustracija i problema bez ikakve veze sa delatnošću i poslovanjem na posao, neslaganje ovog sa onim, razne oblike mobinga i sl.; Protiv mene nije vršen nikakav mobing do sad, ali sam svedočila situacijama u kojima nedužna osoba proživljava strašne stvari na svom radnom mestu. Koliko je to bilo traumatično za njih, bar upola je bilo i za mene.

Na nekolicini svojih radnih pozicija sam morala otvoreno protestovati kolegama da me ne ometaju i da me puste da obavljam posao za koji sam plaćena umesto što su od mene očekivali psihologa, psihijatra, life coach-a i medijatora za prepucavanje sa nekim ko im na poslu ide na živce, i tandara-mandara, ali slabog je bilo efekta;
Sa nekoliko sličnih iskustava imam nekakvu anksioznost od nastupajućih prilika u kojima treba da se uklapam u kolektiv jer uviđam da je solo za sad neodrživo u mom slučaju. Pretpostavljam da je i ovo neka podvrsta burnout-a.

 

[Paula]

Pa kako ne, bilo je perioda kada sam potpuno bila iscrpljena stresom. Jedan od razloga što sam počela dolaziti na forum pre par god je bio i taj da napravim mentalni otklon od posla.
Bilo je kada mi se ruke tresu, gubim sve, ključeve, radtrzana, stalno misleći da treba ovo i ono, još kad se sabere sa privatnim obavezama čovek može da završi sa nervnim bolestima


Zato savremene kompanije organizuju za zaposlene druženja, neke čak plaćaju i teretanu, čujem da se okupljaju na adi za fudbal itd.. znači neko vreme da se ljudi relaksiraju
Mnogo je bitno nemati šefa koji pritiska. A nekad smo sami sebi najgori

 

[salko dinamitas]

Pregorevanje od samog posla nisam nikad doživela, ali jesam pregorevanje od nepravde i saradnika sa premalo elementarne radne etike.
Posao sam svaki prihvatala srdačno, optimistično i sa velikim osećajem odgovornosti za dužnosti za koje sam plaćana, a rado sam se poučavala i doučavala kako bih imala i veće i važnije dužnosti.
Nisam ni na jednom radnom mestu bila toliko dobro plaćena da bih podnosila toksičnost, nekulturu, donošenje ličnih frustracija i problema bez ikakve veze sa delatnošću i poslovanjem na posao, neslaganje ovog sa onim, razne oblike mobinga i sl.; Protiv mene nije vršen nikakav mobing do sad, ali sam svedočila situacijama u kojima nedužna osoba proživljava strašne stvari na svom radnom mestu. Koliko je to bilo traumatično za njih, bar upola je bilo i za mene.

Na nekolicini svojih radnih pozicija sam morala otvoreno protestovati kolegama da me ne ometaju i da me puste da obavljam posao za koji sam plaćena umesto što su od mene očekivali psihologa, psihijatra, life coach-a i medijatora za prepucavanje sa nekim ko im na poslu ide na živce, i tandara-mandara, ali slabog je bilo efekta;
Sa nekoliko sličnih iskustava imam nekakvu anksioznost od nastupajućih prilika u kojima treba da se uklapam u kolektiv jer uviđam da je solo za sad neodrživo u mom slučaju. Pretpostavljam da je i ovo neka podvrsta burnout-a.

Jeste, to je i jedan je od nacescih uzroka burnout-a uz hronicni stres i perfekcionizam.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Da li neko ima iskustvo sa sindromom Burnout na svom radnom mestu

Moj kolega je izvršio samoubistvo prije par godina, par dana prije je dobio dijagnozu profesionalno sagorjevanje.

 

[Belgradeboy]

Pogledajte prilog 1624710
Iako gotovo dve trećine Srba pati od sindroma iscrpljenosti na poslu, tzv. „burnout“ sindroma, u našoj zemlji, i dalje ne postoji zvanična medicinska dijagnoza.
Burnout predstavlja stanje fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti koje nastaje kao posledica hroničnog stresa na poslu. Manifestuje se osećajem preopterećenosti, smanjenom motivacijom i osećajem neefikasnosti, a može uključivati i fizičke simptome kao što su glavobolje, nesanica i problem sa varenjem. Iako se ovaj sindrom najčešće javlja kod ljudi koji rade u zahtevnim zanimanjima, može da pogodi svakoga ko se suočava sa dugotrajnim pritiskom i stresom na radnom mestu, ističu stručnjaci.

Simptomi su najčešće iscrpljenost, neraspoloženje, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolje, visok pritisak.
Osobe koje pate od „burnouta” u Srbiji međutim,obično dobijaju dijagnoze povezane sa anksioznošću, depresijom ili drugim poremećajima, jer je nedostatak zvaničnog statusa prepreka za precizno dijagnostikovanje i adekvatan tretman

Svetska zdravstvena organizacija priznala je „burnout” kao sindrom povezan sa stresom na radnom mestu, ali ga ne definiše kao medicinsko oboljenje. U svojoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), opisuje ga kao „sindrom koji nastaje kao rezultat hroničnog stresa na poslu kojim nije uspešno upravljano“.(izvorolitika)