Puno puta smo se šetale Maza I ja sa vlasnicima drugih pasa. A kerovodje su specijalna vrsta ljudi. Mi jedva da smo znali kako se ko od nas zove, šta i gde radi, kakvu porodicu ima ali smo znali sve o našim psima. Nije ništa čudno da se u razgovoru dva vlasnika psa kaže za trećeg "Donin gazda je uradio to i to" jer niko ne zna ime tog čoveka ali Donu svi znaju. Nije bilo priče o politici, cenama, porodičnim problemima već samo šale i priče o psima, svakojake dogodovštine i puno, puno vedrine. Kažem ja, ti ljudi su izgradili svoj svet tako zaštićen od stresa, lišen svih mogućih neprijatnosti i nedaća. Možda svako od nas na svoj način stvori sopstvenu malenu galaksiju gde se skloni od svega, ali
morate priznati da je svet koji su stvorile kerovodje prilično zdrav i rasterećujući.Daleko od toga da su to ljudi koji misle samo na svoje pse. Sve su to vredni i radni ljudi, ljudi koji dobro obavljaju svoj posao, brinu o svojoj porodici, rešavaju gomilu porodičnih problema.Ali su ujedno to i ljudi koji vole pse, brinu o svojim ljubimcima, ljudi koji su svesno preuzeli odgovornost i obavezu oko čuvanja svog psa. Dobri ljudi i dobri psi. U našoj grupi, mi vlasnici smo se lepo družili, ali je naše druženje bilo uslovljeno prvenstveno medjusobnom trpeljivošću naših pasa. Svi naši mezimci su se lepo slagali, nikada se nisu čak ni sporečkali a kamoli potukli. Svaki nov pas je morao biti prvo prihvaćen od strane naših kerova i ako je taj test prošao mi vlasnici smo bez pogovora prihvatali novopridošlog kerovodju. Bilo je tu raznih pasa i raznih rasa: mešanci, bretonci, madjarska vižla, dalmatinac, rotvajler, jazavičar, irski seter, nemački ovčar, nemački kratkodlaki ptičar i još nekih.Bilo je million smešnih situacija,,,,,,ma osmesi krase lica I mladih I starijih ljudi. Sa nama je bila I jedna komšinica koja se tako slatko I zarazno smejala, a pri tom je vrlo vesela osoba…….pa kad počne da se smeje, ori se zvonak glas medju onim visokim zgradama……smeh se njen prosipa po ulici kao kad seješ brašno, I svi se smejemo, umor nestane, nervoza ode od nas jer više nismo plodna ravnica u kojoj ona uspeva …….i vratiš se kući zdravo umoran. Naši psi su pravili tako smešne gafove, takve izraze lica, pardon njuški, igrali se , oponašali nas. Kad se setim, svako veče smo se u odredjeno vreme I na odredjenom mestu sastajali. Naši psi sami odlaze na to mesto. Zatim šetnja, priča sve do pekare, jer je ona vesela komšinica naučila svog Miću (tako se zvao pas) da jede burek. Uzmemo burek, sednemo u obližnji parkić, Mića jede a ja sam Mazu naučila da peva. Držim komadić bureka u ruci sve dok ona ne počne da tiho cvili, ja je pohvalim ali još ne dajem burek nego govorim “pevaj", ona još jače, opet pohvala, ona još jače, e onda dobije burek. I tako, nekoliko puta…..cvilba se pretvorila u zavijanje, a zavijanje u pesmu….nije dobijala dok se samo dere, nego to mora da ima melodiju....pa kad devojka pusti glas. Bože kako smo se svi smejali…..na kraju smo imali koncert svako veče koji je trajao nekoliko minuta. Mića je uhvatio foru, pa se izmedju zalogaja I on pridruži Mazi…ali, on je falširao. Ah, da………moja devojka neće da peva na prazno…..moram u ruci imati nešto za jelo.
Poštovali smo prirodu i prepustili psima da formiraju našu kereću brigadu. Mi ljudi, smo samo sledili one čiji su instikti još uvek mnogo oštriji nego naši. Poštovati prirodne zakone je jedno od osnovnih pravila kada imate bilo kakve životinje. U našem slučaju, uvek treba poslušati svog psa jer on oseća mnogo pre nas i mnogo više od nas. Njihova čula su neuporedivo jača od ljudskih.. Na primer, u šetnji, ako se pas unervozi a vi ne znate zašto, nemojte ni istraživati, jednostavno se sklonite odatle. Budete li počeli da ispitujete, vaš pas će naravno poći za vama a ujedno će I biti jako nervozan jer on oseća da postoji opasnost. Tada, dovodite psa u nedoumicu, prvo zato što mu ne verujete, a drugo, on mora da bira da li da posluša svoje instikte ili da vas prati. Šta mislite, šta će izabrati? Pa da vas prati naravno, jer njegova ljubav je jača od njegovog razuma. Zato slušajte šta govore. Ako pas ne želi negde da udje ne ulazite ni vi. Ako vas pas zove obavezno i odmah podjite za njim. Šaša-;Maša je ko zna koliko puta došla da nam prijavi da je Maza pobegla verući se preko malene komšijske kapije. Šaša ne pobegne…….pa ona je isuviše fina za takve gluposti…….nije ona vrtiguz kao njena majka, ali zato dodje do nekog od nas, počne da laje I lepo nas vodi prema kapijici……a taj hod je sve postrance, ide ukoso jer je okrenuta ka nama da vidi da li je pratimo. Tako smo mnogo puta ludajku Mazu vratili kući pre nego je pregaze kola jer komšijsko dvorište nije bilo ogradjeno. Verujte prirodnim čulima vašeg psa jer ne samo da su psi u pravu već i zato što psu morate verovati da bi i on verovao vama.
