Hladan zimski dan. Temperatura prilicno ispod nule. Zurno koracam ulicom, sto da bih na vreme stigao na odrediste, sto od hladnoce. Onda ugledam gotovo nadrealni prizor. Devojcica ne starija od pet, sest godina , odevena u tanku, letnju garderobu, stoji pored starca koji sedi na trotoaru uz zgradu, zureci ispred sebe. Pored njih mala kartonska kutija sa nesto kovanog novca.Prolazim i cujem devojcicu kako govori starcu : "Kupi mi burek. Hocu burek". Zastanem, izvadim novac i dam devojcici. Kazem - kupi burek. (Dva izloga dalje je pekara). Devojcica je cutala. Samo me pogledala ocicama koje su svetlele. Zadjoh za ugao sporedne ulice. I nisam siguran, mada cini mi se, da su mi krenule suze. Ili je to bilo od zime. Desava se kad je jako hladno.
Kakvo li to zlo dovede ova nevoljna ljudska bica ovde.
Seneka je negde napisao: "Dok smo medju ljudima, praktikujmo covecnost".
Da praktikujmo . Dok to ne postane uobicajeno ponasanje, trijumfovace nezasitost, glad za sticanjem i gomilanjem, alavost...
Do tada dakle - samo napred. Svi smo nasi ...
Kakvo li to zlo dovede ova nevoljna ljudska bica ovde.
Seneka je negde napisao: "Dok smo medju ljudima, praktikujmo covecnost".
Da praktikujmo . Dok to ne postane uobicajeno ponasanje, trijumfovace nezasitost, glad za sticanjem i gomilanjem, alavost...
Do tada dakle - samo napred. Svi smo nasi ...
