Bukvalno shvatanje

[MathPhysics]

Sta pojedine ljude tera da maskiraju pravu poentu svojih reci? Ja recimo cesto dobijam primedbu da previse bukvalno shvatam stvari. I onda se prirodno pitam, "a kako drugacije?" Jezik je pre svega izmisljen da bi se ljudi sporazumeli. Mogu se oni njime sporazumeti i sa zagonetkama, ali cemu to kada postoji jednostavnija opcija- reci ono sto mislis. Donekle shvatam da ljudi u pojedinim prilikama ocekuju da ih drugi razumeju i sa nedostatkom pravih informacija, pa cak i uz pogresne. Ali cemu toliko komplikovanje?

Evo jednog prakticnog primera. Narucujemo devojka i ja nesto u Meku, i ona mi kaze "hoces li i sladoled?" Ja pitanje shvatim kao takvo, i odgovorim sa "ne". Nakon toga prizna da je ona htela sladoled, ali samo zajedno sa mnom. Zasto to tako nije i rekla? Takvih primera samo iz mog zivota imam koliko god hocete...

Postoji i jedan ilustrativan vic koji se ponekad vezuje za matematicare (kao predstavnike precizne i bukvalne misli )
Posalje zena matematicara u kupovinu uz reci: "kupi margarin, ako ima jaja, uzmi deset".
Nakon toga se matematicar iz prodavnice vrati sa 10 margarina, uz reci "bilo je jaja".


Sve u svemu, koliko je ok bukvalno shvatanje po vama, a koliko maskiranje pravih misli?
Da li uvek kazete ono sto mislite, i da li ponekad, i iz kog razloga, samo diskretno napominjete koje su vam prave namere?
Da li zamerate onima koji vas bukvalno tumace?
Ako ste bukvaliste, da li nekad imate problem sa ljudima zbog te svoje prirode?

 

[Malenano1]

Sta pojedine ljude tera da maskiraju pravu poentu svojih reci? Ja recimo cesto dobijam primedbu da previse bukvalno shvatam stvari. I onda se prirodno pitam, "a kako drugacije?" Jezik je pre svega izmisljen da bi se ljudi sporazumeli. Mogu se oni njime sporazumeti i sa zagonetkama, ali cemu to kada postoji jednostavnija opcija- reci ono sto mislis. Donekle shvatam da ljudi u pojedinim prilikama ocekuju da ih drugi razumeju i sa nedostatkom pravih informacija, pa cak i uz pogresne. Ali cemu toliko komplikovanje?

Evo jednog prakticnog primera. Narucujemo devojka i ja nesto u Meku, i ona mi kaze "hoces li i sladoled?" Ja pitanje shvatim kao takvo, i odgovorim sa "ne". Nakon toga prizna da je ona htela sladoled, ali samo zajedno sa mnom. Zasto to tako nije i rekla? Takvih primera samo iz mog zivota imam koliko god hocete...

Postoji i jedan ilustrativan vic koji se ponekad vezuje za matematicare (kao predstavnike precizne i bukvalne misli )
Posalje zena matematicara u kupovinu uz reci: "kupi margarin, ako ima jaja, uzmi deset".
Nakon toga se matematicar iz prodavnice vrati sa 10 margarina, uz reci "bilo je jaja".


Sve u svemu, koliko je ok bukvalno shvatanje po vama, a koliko maskiranje pravih misli?
Da li uvek kazete ono sto mislite, i da li ponekad, i iz kog razloga, samo diskretno napominjete koje su vam prave namere?
Da li zamerate onima koji vas bukvalno tumace?
Ako ste bukvaliste, da li nekad imate problem sa ljudima zbog te svoje prirode?

Imam kao i ti problem sa time,i samo precrtam ljude koji su takvi i nastavljam dalje,mnogo mi ide na zivce to.

 

[gost 223714]

Sta pojedine ljude tera da maskiraju pravu poentu svojih reci? Ja recimo cesto dobijam primedbu da previse bukvalno shvatam stvari. I onda se prirodno pitam, "a kako drugacije?" Jezik je pre svega izmisljen da bi se ljudi sporazumeli. Mogu se oni njime sporazumeti i sa zagonetkama, ali cemu to kada postoji jednostavnija opcija- reci ono sto mislis. Donekle shvatam da ljudi u pojedinim prilikama ocekuju da ih drugi razumeju i sa nedostatkom pravih informacija, pa cak i uz pogresne. Ali cemu toliko komplikovanje?

Evo jednog prakticnog primera. Narucujemo devojka i ja nesto u Meku, i ona mi kaze "hoces li i sladoled?" Ja pitanje shvatim kao takvo, i odgovorim sa "ne". Nakon toga prizna da je ona htela sladoled, ali samo zajedno sa mnom. Zasto to tako nije i rekla? Takvih primera samo iz mog zivota imam koliko god hocete...

Postoji i jedan ilustrativan vic koji se ponekad vezuje za matematicare (kao predstavnike precizne i bukvalne misli )
Posalje zena matematicara u kupovinu uz reci: "kupi margarin, ako ima jaja, uzmi deset".
Nakon toga se matematicar iz prodavnice vrati sa 10 margarina, uz reci "bilo je jaja".


Sve u svemu, koliko je ok bukvalno shvatanje po vama, a koliko maskiranje pravih misli?
Da li uvek kazete ono sto mislite, i da li ponekad, i iz kog razloga, samo diskretno napominjete koje su vam prave namere?
Da li zamerate onima koji vas bukvalno tumace?
Ako ste bukvaliste, da li nekad imate problem sa ljudima zbog te svoje prirode?

ovo s mekom je bilo neprecutno prebacivanje lopte..msm necesh da se gojish pa svalio na nju
matematichari jesu precizni, ali ne neminovno i bukvalni...

tumache me kako umeju i znaju , njihov problem
direktna sam i ne volim diplomatske odgovore, onda nastaje problem .. osim kad sam neozbiljna, onda moze sve ..
ako se u najskorije vreme reshenje ne sredi na verbalno prepoznatljiv nachin, cao , dumaj dalje...

 

[gost 204907]

Nisu koncizni.
A to je zato što su nepismeni, pa sad, umesto da vlada leksika i estetika, vlada ruglo dvosmislenosti.
To je tako uopšteno, nevezano za tvoje pitanje, dok je primer sa sladoledom sugestivno pitanje, na koje ti treba da dogovoriš podrazumevanu rečenicu, a da li si ti raspoložena za 1 sladoled?
To su ustaljena, kololvijalna pitanja i meni se često dešavalo da,takođe, doslovno odgovorim na pitanje jer je to po mojoj logici ispravno, međutim, često je pitanje suštinski suprtotno i sagovornik zahteva prećutno da umete da mu čitate nedorečene misli.

Ako te neko (u klubu od poznanika) bude pitao kad se vraćaš iz nekog kluba, to znači - ponudi mi da me povezeš.
Znači, njega ne zanima kada zaista ti krećeš kući, nego da li bi ga povezao, ali te neće pitati )))
Ja to često tumačim i malograđanskim vaspitanjem, što često zavisi od same situacije...

 

[Drizzt]

Sta pojedine ljude tera da maskiraju pravu poentu svojih reci? Ja recimo cesto dobijam primedbu da previse bukvalno shvatam stvari. I onda se prirodno pitam, "a kako drugacije?" Jezik je pre svega izmisljen da bi se ljudi sporazumeli. Mogu se oni njime sporazumeti i sa zagonetkama, ali cemu to kada postoji jednostavnija opcija- reci ono sto mislis. Donekle shvatam da ljudi u pojedinim prilikama ocekuju da ih drugi razumeju i sa nedostatkom pravih informacija, pa cak i uz pogresne. Ali cemu toliko komplikovanje?

Evo jednog prakticnog primera. Narucujemo devojka i ja nesto u Meku, i ona mi kaze "hoces li i sladoled?" Ja pitanje shvatim kao takvo, i odgovorim sa "ne". Nakon toga prizna da je ona htela sladoled, ali samo zajedno sa mnom. Zasto to tako nije i rekla? Takvih primera samo iz mog zivota imam koliko god hocete...

Postoji i jedan ilustrativan vic koji se ponekad vezuje za matematicare (kao predstavnike precizne i bukvalne misli )
Posalje zena matematicara u kupovinu uz reci: "kupi margarin, ako ima jaja, uzmi deset".
Nakon toga se matematicar iz prodavnice vrati sa 10 margarina, uz reci "bilo je jaja".


Sve u svemu, koliko je ok bukvalno shvatanje po vama, a koliko maskiranje pravih misli?
Da li uvek kazete ono sto mislite, i da li ponekad, i iz kog razloga, samo diskretno napominjete koje su vam prave namere?
Da li zamerate onima koji vas bukvalno tumace?
Ako ste bukvaliste, da li nekad imate problem sa ljudima zbog te svoje prirode?

odgovorio bih ali mi je frka da me ne shvatis bukvalno
jezik jeste izmisljen da bi se ljudi sporazumevali ali ne garantuje razumevanje.
moras i spoznati ljude da bi naucio njihov jezik (iako je u konkretnom slucaju i tvoj i njen maternji jedan te isti )

u vezi sa pomenutim sladoledom, desi se kada se vracam kuci sa posla pozovem svoju dragu da je pitam da li joj se jede pica.
meni se jede pica u tom trenutku ali bi me mrzelo da idem do trga po picu, medjutim ne bi me mrzelo ako bih znao da cemo oboje da jedemo..banalno ali..eto...

 

[LJILJA MMM]

Za sladoled i sve ostalo u vezi sa devojkom,....pa, ona će naučiti da kaže kako ti ćuješ, a ti ćeš naučiti da čuješ kako ona kaže....vremenom..

A ovaj vic za matematičara u nabavci...eeee...nisu samo matematičari takvi
ovom mom našravim spisak za pijacu, i naravno, znajući ga, voće ne upišem jer ne znam čega ima lepog, a ako upišem neku vrstu on samo tu gleda i ništa drugo....i tako, ne napišem voće, nego mu kažem da vidi šta ima i kupi šta mu se dopadne.....vraća se bez voća.....kaže, ima ga, ali nije bilo na spisku......čovek hoće spisak i to ti je, ili podjem i ja na pijacu, naravno bez spiska jer imam sve u glavi

Za ovo drugo, razne druge situacije, pa dešava se svima. I ja volim konkretno izražavanje, ali, mora i da se malo osluhne šta onaj drugi želi da kaže time što je rekao. Kod poznatih osoba, to se nauči.....ali kod nepoznatih, ili malo poznatih, bogme, ako ne kaže preciznu misao može nastati problem. To ti je kao kad čitaš poeziju....šta je pisac hteo da kaže, mož' da bude i ovo, a vala može i ono.....a pisac se misli i kaže sam sebi "e, ovo sam baš dobro i jasno napisao"

 

[MathPhysics]

Dobro, primer sa sladoledom nije najbolji, jer pitanje jeste sugestivno, ali i on ilustruje nesto. Cemu sugestija kada se moze izgovoriti cela recenica normalno, bez da ja posle nagadjam? U stvari, batalite to.

Evo drugi, nadam se bolji primer... Posalje mi drugar neku poruku, "kako si, sta ima", taj fazon. Ja mu odgovorim, izmedju ostalog napisem da sam mahom zauzet ovih dana. U narednoj poruci napise da je i on jako zauzet, ali da bi mu dobro doslo da popije neko pivo. Ja sam to registrovao kao cinjenicu, a on mi je posle rekao da me je zapravo pozvao da pijemo zajedno. Zasto to ne bi direktno rekao jos tada?

Ili ono kada pitam nekoga "sta ti je?", pa mi on kaze "nista", i kasnije se ljuti sto nisam isao dalje i pitao za detalje... Ali pitanje je bilo sasvim jasno, kao i odgovor.

 

[LJILJA MMM]

E stvarno si bukvalista
Pa naravno da je tražio društvo za pivo
A za drugi primer.....e, to je škakljiva tema....nekad nekoga možeš pitati dalje, a nekad je kod nekog to "ništa" konačno. Sluuuuuuuuuuh

 

[MathPhysics]

Sugestivna pitanja mogu da se formulisu i kao zelje. Zasto bi druga osoba morala da se bavi tumacenjem? To je u principu jedno od centralnih pitanja ove teme.

Nije da imam problem da to rastumacim (dobro, ponekad da ), ali ne razumem zasto neki ljudi izbegavaju konkretne iskaze?

 

[v i v i j e n]

pitas konkretno Mate, ako treba i ponovis pitanje

 

[gost 204907]

Naravno, svi primeri su dobri.

Ljiljo, ako me ponudiš kafom, ne očekuj da kolokvijalno odgovorim, kao što se najčešće očekuje sa: jao, baš vam hvala, ali nemam vremena, žurim.

 

[Drizzt]

evo ti basic prevodilac sa maternjeg srpskog na maternji srpski

http://zena.blic.rs/Sex/329/Sta-kazu-a-sta-misle-Ovako-funkcionisu-zene-i-muskarci


a evo i na prekodrinskom jeziku:

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/q71/542240_542840679115926_403938341_n.jpg

 

[LJILJA MMM]

Sugestivna pitanja mogu da se formulisu i kao zelje. Zasto bi druga osoba morala da se bavi tumacenjem? To je u principu jedno od centralnih pitanja ove teme.

Nije da imam problem da to rastumacim (dobro, ponekad da ), ali ne razumem zasto neki ljudi izbegavaju konkretne iskaze?

Iz mnogo razloga, neki su trivijalni, a neki zaista imaju prolem sa jasnim izražavanjem svog stava, želje, zahteva, pa se to odražava i na najobičniju komunikaciju.

Ok Math.....o kojoj vrsti komunikacije pričamo?

 

[LJILJA MMM]

Naravno, svi primeri su dobri.

Ljiljo, ako me ponudiš kafom, ne očekuj da kolokvijalno odgovorim, kao što se najčešće očekuje sa: jao, baš vam hvala, ali nemam vremena, žurim.

Razvigore,
1. da li ovo znači da me navodiš da ti uputim poziv?
2. ili je ovo tvoj poziv meni na kaficu?
3. ili nešto treće, kao na primer da je ovo primer za temu

Za svaki slučaj sačekaj prvo ponudu

 

[gost 204907]

Razvigore,
1. da li ovo znači da me navodiš da ti uputim poziv?
2. ili je ovo tvoj poziv meni na kaficu?
3. ili nešto treće, kao na primer da je ovo primer za temu

Za svaki slučaj sačekaj prvo ponudu

Ех, ех, ето, како можемо да будемо протумачни одмах као ликови који гаје извесне намере )
А само је био пример.

 

[LJILJA MMM]

Ех, ех, ето, како можемо да будемо протумачни одмах као ликови који гаје извесне намере )
А само је био пример.

hahahaahahahaaha znam, to različito tumačenje i pokazah na primeru
Ne brini, pravilno si shvaćen....naravno, po mom pravilu

 

[gost 204907]

)))Јасно је да је компликовнао ако нисмо јасни, је л тако?
Добар прим.

 

[Drizzt]

au brate mili...get a room i slusajte ploce, gledajte tv dok se ne rastope boje

 

[gost 223714]

 

[gost 204907]

Ма, ништа не брини ти што питаш жену за пицу кад долазиш кући на ручак лол

 

[LJILJA MMM]

au brate mili...get a room i slusajte ploce, gledajte tv dok se ne rastope boje

........i ti si primer kao i razvigor.....bar si jasna

- - - - - - - - - -

a ti si nasmejan primer

 

[LJILJA MMM]

)))Јасно је да је компликовнао ако нисмо јасни, је л тако?
Добар прим.

naravno da je jasno, meni i tebi......e, sad matematičaru da li će biti jasno.....videćemo
ako krene bukvalno da čita.....mož' da pročita svašta
Zato sam i pitala o kojoj vrsti komunikacije tačno pričamo, jer je različita kada se ljudi poznaju i kada se ne poznaju i još se deli na komunikaciju u reali i ovu na netu, koja je......dodatno skrivenošću iskomplikovana

 

[gost 204907]

Колико примера максилофациланих грчева , непроценљиво лол

 

[LJILJA MMM]

Колико примера максилофациланих грчева , непроценљиво лол

legenda:
e, kad ovako stavim više komaTa, znači da se smejem naglas i zato
msm, shvati bukvalno hahahahaah

 

[Mračak@]

Sugestivna pitanja mogu da se formulisu i kao zelje. Zasto bi druga osoba morala da se bavi tumacenjem? To je u principu jedno od centralnih pitanja ove teme.

Nije da imam problem da to rastumacim (dobro, ponekad da ), ali ne razumem zasto neki ljudi izbegavaju konkretne iskaze?

Ljudi ponekad ocajnicki traze paznju. Ali ne onu kolokvijalnu paznju da im nesto ucinis. Traze da o njima razmisljas. A kako se najlakse razmislja o nekome? Tako sto doticni ostane nedorecen, i tajanstven, uz upotrebu skrivenog znacenja i gde treba i gde ne treba.

Cest razlog sto se ljudi tako ponasaju je njihova egocentricnost. Jednostavno vole da budu u centru paznje cak i kad nisu prisutni licno.

Ako bi bili previse konkretni, postali bi jednostavni. A ako bi postali jednostavni, kod njih ce se javiti strah da ce biti dosadni, laki za tumacenje, prosti, pa i neinteligentni. A to niko ne voli da bude. Cak i ako jeste takav. A sto je jos gore, misle da ih nece voleti ni drugi zbog toga.