Jedna od najbitnijih stvari koju treba shvatiti o coveku je da je covek uspavan. Cak i kada misli da je budan, on to nije. Njegova budnost je veoma krhka; njegova budnost je toliko mala da uopšte i nije bitna. Njegova budnost je samo lepo ime, ali sasvim prazno.
Vi spavate nocu, vi spavate danju – od rodenja pa do smrti, vi samo menjate nacin vašeg spavanja, ali nikada niste uistinu budni. Nemojte zaludjivati sebe da ste budni ako samo otvorite oci. Sve dok se ne otvore unutrašnje oci – sve dok vaše unutrašnje ne bude ispunjeno svetlošcu, dok ne vidite ko ste – nemojte misliti da ste budni. To je najveca zabluda u kojoj covek živi. Kada jednom prihvatite da ste vec budni, tada više nema potrebe da cinite napor da budete budni.
Prva stvar koja treba duboko da utone u vaše srce je da ste uspavani, veoma uspavani. Vi sanjate iz dana u dan. Vi sanjate nekada sa otvorenim ocima, a nekada sa zatvorenim ocima, ali vi sanjate – vi ste san. Vi još niste stvarnost. I naravno, sve što radite u snu je besmisleno. Sve što mislite je bez nekog smisla, sve što zamišljate ostaje deo vaših snova i nikada vam ne dopušta da vidite to što jeste. Stoga su svi probudjeni naglašavali samo jednu stvar: probudite se! Neprestano, vekovima, njihovo ukupno ucenje se temeljilo samo na jednoj kratkoj recenici: budite budni. Oni su razvijali metode, strategije; oni su stvarali sadržaje, prostore i energetska polja u kojima bi bili protreseni do svesnosti.
Da, dok ne budete protreseni, streseni do vaših samih temelja, vi se necete probuditi. Spavanje je trajalo veoma dugo tako da je dospelo do vaše najdublje srži: vi ste prožeti time. Svaka celija vašeg tela i svaki nerv vašeg uma je prepun uspavanosti. To nije tako mali fenomen. Stoga je potreban veliki napor da se osvestite, da postanete pažljivi, da možete da promatrate, da postanete svedok.
Svi probudjeni se slažu sa jednim, a to je – da je covek kao takav uspavan, a da covek treba da bude probudjen. Probudjenost je cilj, probudjenost je ukus svih njihovih ucenja. Zaratustra, Lao Ce, Isus, Buda, Bahaudin, Kabir, Nanak – svi ti probudjeni su poducavali jednu jedinu stvar… na drugacijim jezicima, u drugacijoj metafori, ali njihova pesma je bila ista. Baš kao što je more slano – bilo gde da okusite more: na severu, ili na istoku, ili na zapadu, more je svugde slano – ukus budastva je probudjenost. Ali vi necete uciniti nikakav napor ukoliko poverujete da ste vec probudjeni. Tada nije bitno uciniti bilo kakav napor – cemu briga?
Vi ste iz vaših snova stvorili religije, bogove, molitve, rituale – vaši bogovi su deo vaših snova, kao i sve drugo. Vaše politike su deo vaših snova, vaše religije su deo vaših snova, vaša poezija, vaše slikarstvo, vaša umetnost – pošto ste uspavani, bilo što da radite, vi delujete u skladu sa stanjem vašeg uma.
Vi spavate nocu, vi spavate danju – od rodenja pa do smrti, vi samo menjate nacin vašeg spavanja, ali nikada niste uistinu budni. Nemojte zaludjivati sebe da ste budni ako samo otvorite oci. Sve dok se ne otvore unutrašnje oci – sve dok vaše unutrašnje ne bude ispunjeno svetlošcu, dok ne vidite ko ste – nemojte misliti da ste budni. To je najveca zabluda u kojoj covek živi. Kada jednom prihvatite da ste vec budni, tada više nema potrebe da cinite napor da budete budni.
Prva stvar koja treba duboko da utone u vaše srce je da ste uspavani, veoma uspavani. Vi sanjate iz dana u dan. Vi sanjate nekada sa otvorenim ocima, a nekada sa zatvorenim ocima, ali vi sanjate – vi ste san. Vi još niste stvarnost. I naravno, sve što radite u snu je besmisleno. Sve što mislite je bez nekog smisla, sve što zamišljate ostaje deo vaših snova i nikada vam ne dopušta da vidite to što jeste. Stoga su svi probudjeni naglašavali samo jednu stvar: probudite se! Neprestano, vekovima, njihovo ukupno ucenje se temeljilo samo na jednoj kratkoj recenici: budite budni. Oni su razvijali metode, strategije; oni su stvarali sadržaje, prostore i energetska polja u kojima bi bili protreseni do svesnosti.
Da, dok ne budete protreseni, streseni do vaših samih temelja, vi se necete probuditi. Spavanje je trajalo veoma dugo tako da je dospelo do vaše najdublje srži: vi ste prožeti time. Svaka celija vašeg tela i svaki nerv vašeg uma je prepun uspavanosti. To nije tako mali fenomen. Stoga je potreban veliki napor da se osvestite, da postanete pažljivi, da možete da promatrate, da postanete svedok.
Svi probudjeni se slažu sa jednim, a to je – da je covek kao takav uspavan, a da covek treba da bude probudjen. Probudjenost je cilj, probudjenost je ukus svih njihovih ucenja. Zaratustra, Lao Ce, Isus, Buda, Bahaudin, Kabir, Nanak – svi ti probudjeni su poducavali jednu jedinu stvar… na drugacijim jezicima, u drugacijoj metafori, ali njihova pesma je bila ista. Baš kao što je more slano – bilo gde da okusite more: na severu, ili na istoku, ili na zapadu, more je svugde slano – ukus budastva je probudjenost. Ali vi necete uciniti nikakav napor ukoliko poverujete da ste vec probudjeni. Tada nije bitno uciniti bilo kakav napor – cemu briga?
Vi ste iz vaših snova stvorili religije, bogove, molitve, rituale – vaši bogovi su deo vaših snova, kao i sve drugo. Vaše politike su deo vaših snova, vaše religije su deo vaših snova, vaša poezija, vaše slikarstvo, vaša umetnost – pošto ste uspavani, bilo što da radite, vi delujete u skladu sa stanjem vašeg uma.
