za Mariju Magdalenu
1
Primih ga mrzovoljna pospana
sa okusom gorkih noći u ustima
bližilo se praskozorje
luča se gasila
zagledah se u njegove oči
nosile su u sebi skriveni spokoj
toplinu koja je u meni kopnila
Sačekaj rekoh mu
a more se ulivalo u moje grudi
i lagana drhtavica potresala telo
Nije gledao moje obnaženo telo
osmatrao je moju dušu
Govorio mi je o ljubavi o vodi
o praštanju novom životu
govorio mi je s nadom
reči koje sam pogubila vremenom
Kada je spustio ruku na moje ruke
izlilz se kao plima kao nadošla reka
sva moja zla kob
ničeg se nisam stidela
ni zanata ni tela ni greha
samo sam ćutala i posmatrala sunce
koje se rađalo rumeno sjajno blještavo
dok nisam na njegovoj ruci
zaspala blažena spokojna
2
I reče Dođoh
Tebi izgubljenoj među ljudima
grehu naš bezgrešni
primi me k srcu svojemu
kao što ja tebe primam
I reče Pođi
Ti koja zaluta zagubljena
ja ću te voditi nevoljena
jer si ti po volji duše moje
uzdaj se u ime u delo moje
3
Pošli smo
Tiho, uporedo na istok
putem kojim niko nije išao
pratili su nas mirisi lavande i mire
Pošli smo
u onu oblast, među narod
koji ne poznaje sreću jer je odabran
Sasvim sami sred kamena i peska
Da podelim tvoju izabranu tajnu
koju si samo meni poverio
I moj greh težek kao oproštaj
poznat svima koji nas susreću
Da bi svo svoje blago sabrao na nebu
Ljubav otežalu do bola
1
Primih ga mrzovoljna pospana
sa okusom gorkih noći u ustima
bližilo se praskozorje
luča se gasila
zagledah se u njegove oči
nosile su u sebi skriveni spokoj
toplinu koja je u meni kopnila
Sačekaj rekoh mu
a more se ulivalo u moje grudi
i lagana drhtavica potresala telo
Nije gledao moje obnaženo telo
osmatrao je moju dušu
Govorio mi je o ljubavi o vodi
o praštanju novom životu
govorio mi je s nadom
reči koje sam pogubila vremenom
Kada je spustio ruku na moje ruke
izlilz se kao plima kao nadošla reka
sva moja zla kob
ničeg se nisam stidela
ni zanata ni tela ni greha
samo sam ćutala i posmatrala sunce
koje se rađalo rumeno sjajno blještavo
dok nisam na njegovoj ruci
zaspala blažena spokojna
2
I reče Dođoh
Tebi izgubljenoj među ljudima
grehu naš bezgrešni
primi me k srcu svojemu
kao što ja tebe primam
I reče Pođi
Ti koja zaluta zagubljena
ja ću te voditi nevoljena
jer si ti po volji duše moje
uzdaj se u ime u delo moje
3
Pošli smo
Tiho, uporedo na istok
putem kojim niko nije išao
pratili su nas mirisi lavande i mire
Pošli smo
u onu oblast, među narod
koji ne poznaje sreću jer je odabran
Sasvim sami sred kamena i peska
Da podelim tvoju izabranu tajnu
koju si samo meni poverio
I moj greh težek kao oproštaj
poznat svima koji nas susreću
Da bi svo svoje blago sabrao na nebu
Ljubav otežalu do bola
