Budi uz bližnjeg svog

Manifold

Manifold

Ističe se
Poruka
2.615
Probudila se i ne može da se seti ćerke
Šanda Ruš iz SAD probudila se jednog jutra i više ničega nije mogla da se seti, 30 godina njenog života bilo je izbrisano. Gubitak pamćenja uništio joj je brak, a ćerkici je tek nakon četiri godine rekla za problem koji ima


Šanda Ruš iz Virdžinije iz SAD već godinama pati od multiple skleroze. Koliko ova – mnogima naizgled bezazlena bolest - može da bude opasna, svedoči njeno iskustvo iz 2005. godine kada se jednog dana probudila i nije sećala 30 godina svog života.

Žena, koja je odjednom izgubila pamćenje, nije imala predstavu ko su ljudi u njenom domu: i muž i ćerka su za nju bili potpuni stranci.

Sada u izjavi za medije Šanda govori o paklu u kome se našla, tokom koga je preživela razvod i tokom kog je morala da svakodnevno čita novine i da se uključi na društvene mreže kako bi mogla da nauči da ponovo komunicira sa ljudima.

- Bukvalno sam učila sve ponovo kao dete. Morala sam da naučim da pišem, da čitam, da komuniciram sa ljudima, sve – ističe danas ova majka.

U trenutku kada je izgubila pamćenje, njena devojčica je imala samo 19 meseci. Tek kada je napunila četiri godine, majka joj je objasnila sa kakvim problemom se suočava.

I nakon skoro osam godina njen gubitak pamćenja je za lekare i dalje misterija.

- Multiple skleroza joj je dijagnostifikovana 2004. godine, a nedugo potom je na trenutke gubila vid i patila od ukočenosti ruku – rekao je njen doktor Avindra Nat.

- Njen gubitak pamćenja možemo jedino prepisati kombinaciji lekova koje je uzimala, pošto je moguće da su oni izazvali neki kontraefekat koji je rezultirao amnezijom – dodao je lekar.

(I. D.)
Kliknite za proširenje...


Stavio sam ceo tekst, da bi razumeli poentu, ali ono o čemu se radi u ovoj temi vezano je za ovo boldovano. Kako to da svoje bližnje napuštamo onda kada smo im najviše potrebni? Više puta sam čuo da je jedan supružnik napustio drugog, čak i nakon mnogo godina braka, nakon što je drugi oboleo od neke teške bolesti, doživeo nesreću ili nešto treće. Zar ne bi trebalo tada da im najviše pomognemo, a ne da ih ostavljamo same da pate i da se muče?
 
pa da da je svet bajka kao sto nije..u svaki odnos prvenstveno ulazimo zbog sebe da ne kazem iz neke koristi..zato i nismo sa svakim..zato sto nam partneri pruzaju ono sto nam treba..ako to izostane trazi se novi..i nemoj da duzimo pricu dal bi ostali s nekim posle nesrece..pokusao sam i nema svrhe ocekivati da ce ista biti kao pre..cak se ni ne oseti trud te osobe da nas zadrzi..vise odbija
 
georgejune:
pa da da je svet bajka kao sto nije..u svaki odnos prvenstveno ulazimo zbog sebe da ne kazem iz neke koristi..zato i nismo sa svakim..zato sto nam partneri pruzaju ono sto nam treba..ako to izostane trazi se novi..i nemoj da duzimo pricu dal bi ostali s nekim posle nesrece..pokusao sam i nema svrhe ocekivati da ce ista biti kao pre..cak se ni ne oseti trud te osobe da nas zadrzi..vise odbija
Kliknite za proširenje...

I tako dolazimo opet do srži problema... Zašto je to tako?
 
zato sto gubimo sebe..volim da pomazem drugima..ali..mnogi to iskoriscavaju i nema granice bezobrazluka koji niko ne treba trpeti..obije se dobrota o glavu cesto..upravo po ko zna koji put objasnjavam osobi zasto je bolje da uplati neogranicen net umesto bezicnog mtsa..i da preko neta moze gledati i skidati filmove dz..ali ona ne...zeli da se uclani u klub zabac i placa iznajmljivanje..bezvezan primer ali to toliko prazni kad pricas u drvo i kad te kao slusaju i na kraju urade po svom..a sve o tvom trosku..nema tih para veruj a tek zivaca
 
Ja mislim da to pre svega nije bila prava ljubav, jer da jeste nikako ne bi pukla.

Jos da dodam da ti egoisti koji ostavljaju u tim okolnostima partnerke ili partnere su losi ljudi. Jer taman da je njihova ljubav bila lazna, trebaju da ostanu pored njih kad im je najteze.
 
Manifold:
Stavio sam ceo tekst, da bi razumeli poentu, ali ono o čemu se radi u ovoj temi vezano je za ovo boldovano. Kako to da svoje bližnje napuštamo onda kada smo im najviše potrebni? Više puta sam čuo da je jedan supružnik napustio drugog, čak i nakon mnogo godina braka, nakon što je drugi oboleo od neke teške bolesti, doživeo nesreću ili nešto treće. Zar ne bi trebalo tada da im najviše pomognemo, a ne da ih ostavljamo same da pate i da se muče?
Kliknite za proširenje...
Auhhh...Ovo je toliko složen problem da bi se čitave studije samo na tom primeru mogle raditi,ali i roman pa i film...
Ja ću samo jednu konsekvencu pokušati komentarisati-razvod...
Naime,taj brak,pretpostavljam,je ušao u treću do pete godine...Dete od 19 meseci to određuje ,a i njena dob od trideset i nešto godina...
Tih 19 meseci s malim detetom često znaju da devalviraju empatiju supružnika na najniži nivo.posebno jer je majka fokusirana više na bebu,
a na muža preko volje i daleko od žara pre rođenja bebe...Obićno supružnik to toleriše i sam okrenut bebi ili nekim svojim preokupacijama...
Ovaj izmenjeni "režim" je zatekla amnezija i u remisiji se nisu uspele obnoviti empatijske emocije...Osim toga,kod muža su i inače "istanjena"osećanja
stavljena na probu ravnodušnosti osobe koju još kako tako voli...Odatle do razlaza -samo korak...Valja uzeti u obzir da mi europejci daleko
konzervativnije shvatamo brak od amera...Surovo jeste i bez dovoljno altruizma,ali i to je Amerika...(U ovoj konstataciji nema zlobe!)
 
Nije lako negovti jako teškog bolesnika.....ovde se govori o relativno mladom bračnom paru....žena ima tešku bolest, izvesno je da se ona ne može oporaviti i biti kao nekada....koliko je pošteno da se narednih koliko decenija njen muž odrekne svega i ostane uz nju.....retko ko bi to moga, i oni koji misle da mogu u velikoj su zabludi.....mene u celoj toj priči buni šta je sa devojčicom....nadam se da otac nije odustao od nje i da je pruzeo brigu o njoj, jer majka to nije u stanju.....
 
Gotika:
Nije lako negovti jako teškog bolesnika.....ovde se govori o relativno mladom bračnom paru....žena ima tešku bolest, izvesno je da se ona ne može oporaviti i biti kao nekada....koliko je pošteno da se narednih koliko decenija njen muž odrekne svega i ostane uz nju.....retko ko bi to moga, i oni koji misle da mogu u velikoj su zabludi.....mene u celoj toj priči buni šta je sa devojčicom....nadam se da otac nije odustao od nje i da je pruzeo brigu o njoj, jer majka to nije u stanju.....
Kliknite za proširenje...

Vidiš...Mada nam se mišljenja ,prividno,ne razlikuju,ne postoji univerzalna psihologija i jedinstveno rešenje bilo kog psi.problema...
Samo okvirno,a to je dovoljno i lekovima...
Naime,ja sam,očigledno dvadesetak godina stariji i meni je lakše pretpostaviti situaciju strpljivog negovanja bolesnika,dok je vama mlađima
to teže...I to bez ikakve krivnje...ova digresija je još kako funkcionalna kad neko posećuje psihoterapeuta-treba da je iz iste generacije...:hvala:
 
fisherman1:
Vidiš...Mada nam se mišljenja ,prividno,ne razlikuju,ne postoji univerzalna psihologija i jedinstveno rešenje bilo kog psi.problema...
Samo okvirno,a to je dovoljno i lekovima...
Naime,ja sam,očigledno dvadesetak godina stariji i meni je lakše pretpostaviti situaciju strpljivog negovanja bolesnika,dok je vama mlađima
to teže...I to bez ikakve krivnje...ova digresija je još kako funkcionalna kad neko posećuje psihoterapeuta-treba da je iz iste generacije...:hvala:
Kliknite za proširenje...

Nisam ja ovo rekla napamet i tek tako olako.....
 
Gotika:
Nije lako negovti jako teškog bolesnika.....ovde se govori o relativno mladom bračnom paru....žena ima tešku bolest, izvesno je da se ona ne može oporaviti i biti kao nekada....koliko je pošteno da se narednih koliko decenija njen muž odrekne svega i ostane uz nju.....retko ko bi to moga, i oni koji misle da mogu u velikoj su zabludi.....mene u celoj toj priči buni šta je sa devojčicom....nadam se da otac nije odustao od nje i da je pruzeo brigu o njoj, jer majka to nije u stanju.....
Kliknite za proširenje...

Jako je tesko brinuti se o teskom bolesniku, ali sta znaci odreci se svega i ostati uz nju? Valjda bi sve trebalo da mu znaci njegova porodica, to dete koje nece rasti sa cinjenicom da je otac napustio majku jer je postalo pretesko... Bez obzira na to sto su mladi i sto je amnezija u pitanju i samim tim ne postoji vise emotivna veza izmedju njih, kao da nikad nije ni postojala, ako je ikad i postojala?... Juri se za senzacijama, trazimo da nas nesto ocara, cim to izostane vec se dizu sidra, a o vecim problemima da i ne govorimo. Bogatiti svoj zivot, raditi na sebi, ali i negovati ljubav i zajednistvo u okolnostima koje su vrlo teske, ima onih kojima je to polazilo za rukom i takve ljude iskreno cenim i za njih mogu reci da su zaista proziveli svoj zivot. Slazem se da retko ko to moze, ali problem uglavnom nije u tome sto ne moze, vec nece.
 
brankich:
Jako je tesko brinuti se o teskom bolesniku, ali sta znaci odreci se svega i ostati uz nju? Valjda bi sve trebalo da mu znaci njegova porodica, to dete koje nece rasti sa cinjenicom da je otac napustio majku jer je postalo pretesko... Bez obzira na to sto su mladi i sto je amnezija u pitanju i samim tim ne postoji vise emotivna veza izmedju njih, kao da nikad nije ni postojala, ako je ikad i postojala?... Juri se za senzacijama, trazimo da nas nesto ocara, cim to izostane vec se dizu sidra, a o vecim problemima da i ne govorimo. Bogatiti svoj zivot, raditi na sebi, ali i negovati ljubav i zajednistvo u okolnostima koje su vrlo teske, ima onih kojima je to polazilo za rukom i takve ljude iskreno cenim i za njih mogu reci da su zaista proziveli svoj zivot. Slazem se da retko ko to moze, ali problem uglavnom nije u tome sto ne moze, vec nece.
Kliknite za proširenje...
Mogu li da te pitam....govoriš iz iz iskustva ili što smatraš da bi tako trebalo da bude.....kako možeš da znaš, o nečemu što ti se nije dogodilo?
 
Gotika:
Mogu li da te pitam....govoriš iz iz iskustva ili što smatraš da bi tako trebalo da bude.....kako možeš da znaš, o nečemu što ti se nije dogodilo?
Kliknite za proširenje...
Naravno da je ovo radikalan slucaj i da mi se nista slicno nije desilo. I slazem se ja sa tobom da ne treba suditi drugome dok ne odmeris sopstvenu snagu. Ali ni ja nisam ovo olako i tek tako napisala. Odlicno znam da ne postoji nista vrednije nego kad u teskim trenucima porodica ostane na okupu, iako nije moralo tako da bude. Ali to je stvar i odluke i odgovornosti koju bi covek morao da iznese. Razumem kad neko izabere drugi put i tu ima jako puno faktora koji odlucuju, ali cu opet reci da mnogi jednostavno to ne zele.
 
brankich:
Naravno da je ovo radikalan slucaj i da mi se nista slicno nije desilo. I slazem se ja sa tobom da ne treba suditi drugome dok ne odmeris sopstvenu snagu. Ali ni ja nisam ovo olako i tek tako napisala. Odlicno znam da ne postoji nista vrednije nego kad u teskim trenucima porodica ostane na okupu, iako nije moralo tako da bude. Ali to je stvar i odluke i odgovornosti koju bi covek morao da iznese. Razumem kad neko izabere drugi put i tu ima jako puno faktora koji odlucuju, ali cu opet reci da mnogi jednostavno to ne zele.
Kliknite za proširenje...
Najčešće biva da se porodica raspadne...u većini slučajeva, ne kažem svim, jedan član porodice snosi svu odgovornost i breme problema.....slabašna slamka spasa za bolesnika, pored sve volje i želje.....surova je to priča, srećom po većinu jako retka....
 
Jako je teško davati neka uopštavanja,jer je svaki slučaj za sebe. Sa strane je uvek najlakše osuditi onog ko je zdrav, a nije se po nama dovoljno žrtvovao ili nije pokazao dovoljno empatije,a niko od nas ne zna šta ga čeka i kako će se izboriti sa nastalom situacijom.

Imam slučaj prijatelja koji čuvaju dementnu i polupokretnu baku i znam kolika je to muka, žrtva a i trošak. Samo ženu koja je čuva u toku radnog vremena plaćaju 25.000, a gde su pelene, lekovi,deterdžent, struja ( jer se veš non-stop pere uprkos pelenama) .Mesečno izađe troška oko 50.000. Pri tom ne mogu više nigde da odu, stalno neko mora da je tu, jer baka nekad dobije neverovatnu snagu, ustane iz kreveta noću i traži nešto, polomi po stanu, a plaše se i da će da upali šporet i izazove nešto još gore.Neko stalno mora da dežura uz nju.Potpuno su izgubili sopstveni život.

Za nekoga će ovo biti žrtva vredna poštovanja, a za nekoga će biti bespotrebna žrtva, jer su mogli da je stave u dom u susednoj ulici, da ima gerontološku sestru i medicinsku negu, da joj odlaze svaki dan,nose ručak i popričaju sa njom kad ima lucidne trenutke,a da oni nastave sa koliko-toliko normalnim životom.

Sve je pitanje ugla iz koga se gleda.
 
Požrtvovanost se može i odglumiti, empatija ne.
Onaj kome je zaista stalo do drugog (bolesnog, nemoćnog) ljudskog bića nikada neće - u kontekstu staranja o toj osobi - o sebi ni pomisliti kao o žrtvi.
Reč "žrtva" je precenjena. Neki međuljudski odnosi se jednostavno podrazumevaju, jer nastaju iz duboke potrebe da negujemo, pazimo i čuvamo one koje volimo. Zato što ih volimo.

Neko je jedanput rekao da je iskrena brižnost jedan od najvažnijih znakova ljubavi.
Ali naše poimanje brižnosti i požrtvovanja vezano je i za kulturu kojoj pripadamo. Eskimi su, npr, imali običaj da, kada ostare i postanu teret, odu od kuće, legnu na sneg i čekaju da umru od hladnoće ili da ih ubije medved.
 
Borac za prava zivotinja:
Požrtvovanost se može i odglumiti, empatija ne.
Onaj kome je zaista stalo do drugog (bolesnog, nemoćnog) ljudskog bića nikada neće - u kontekstu staranja o toj osobi - o sebi ni pomisliti kao o žrtvi.
Reč "žrtva" je precenjena. Neki međuljudski odnosi se jednostavno podrazumevaju, jer nastaju iz duboke potrebe da negujemo, pazimo i čuvamo one koje volimo. Zato što ih volimo.

Neko je jedanput rekao da je iskrena brižnost jedan od najvažnijih znakova ljubavi.
Ali naše poimanje brižnosti i požrtvovanja vezano je i za kulturu kojoj pripadamo. Eskimi su, npr, imali običaj da, kada ostare i postanu teret, odu od kuće, legnu na sneg i čekaju da umru od hladnoće ili da ih ubije medved.
Kliknite za proširenje...
Kontradiktoran post, uz svo poštovanje...
 
Moja majka je bila uz mog oca vise od dve godine, dok je umirao od karcinoma. Bezuslovno se svaki dan trudila da mu na svaki nacin produzi i olaksa ostatak zivota, i ako je u dijagnoza bila sasvim jasna. (lekari su davali 6 meseci)

Mogu reci da mi je pruzila neverovatan primer posvecenosti. Zapanjujuc.Nikada pre ni posle toga nisam video toliku empatiju i pozrtvovanje.
 
Mračak@:
Moja majka je bila uz mog oca vise od dve godine, dok je umirao od karcinoma. Bezuslovno se svaki dan trudila da mu na svaki nacin produzi i olaksa ostatak zivota, i ako je u dijagnoza bila sasvim jasna. (lekari su davali 6 meseci)

Mogu reci da mi je pruzila neverovatan primer posvecenosti. Zapanjujuc.Nikada pre ni posle toga nisam video toliku empatiju i pozrtvovanje.
Kliknite za proširenje...

Kao sto su moji bili uz mog dedu :) Ne samo moja baba, nego i otac i moja majka :D Svi zajedno... Nisam imao priliku da ga upoznam, ali rekose mi da se onakav covek retko, retko radja... Otpisao bih to kao ono sto svi kazu da ni sam ne znam neke stvari koje su mi pricali ljudi van porodice a da su ga poznavali.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top