Budi ruka koja voli i reč koja sokoli

[Serafim]

Roditeljstvo se uči, ali ne u školi već u odnosu sa svojim detetom od prvog dana vašeg zajedničkog života...
-Roditelj koji se oseća dobro, lakše se snalazi sa svojim detetom (razgovarajte o tome kako se osećate, koji su Vam strahovi, nadanja i očekivanja), normalno je da budete nespremni, nespretni u roditeljstvu, potražite pomoć od prijatelja, rodjaka, ne očekujte da sve možete sami, sagorećete...
- Napravite svakodnevnu rutinu sa Vašim detetom, bolje ćete se osećati, odvojite vreme za sebe bez kajanja što ga niste proveli sa detetom (bićete zadovoljniji sobom, a i dete će imati majku koja je raspoložena...
Bes ne pomaže ničemu- smiri me i uteši kada plačem...

Danas znamo više i imamo i imamo izbor da biramo bolje
-Roditeljstvo nije nauka, ali se doživotno uči
Nije sratmota reći da nekad ne umemo da izađemo na kraj sa buntovnim ponašanjem našeg deteta i to ne čini nikoga lošim roditeljem
Kad ti i ja vičemo jedno na drugo, ne možemo da se čujemo

 

[Serafim]

Oblici ponašanja koje koje roditelj treba izbegavati:
- Fizičko kažnjavanje deteta ( nanosi fizičku bol detetu, ali i tugu jer je dobilo batine od roditelja)
- Traženje slepe poslušnosti jer ja tako kažem (znači da ne verujemo detetu, jer je malo i ne zna ništa)
- Preterano zaštitnički stav prema detetu (uskraćujemo izbore i nova iskustva detetu)
- Prekomerna grdnja deteta (stalna kritika i vredjanje pokazuje da dete, po našem shvatanju, nije dovoljno dobro) dovodi do otpora deteta
- Disciplinovanje deteta pred drugima dovodi do urušavanja samopouzdanja deteta i osećaja stida
- Deljenje saveta bez ohrabrenja (stariji uvek mora da se sluša bez pogovora) onemogućava detetu da iskaže svoje stavove i da sazreva učeći
- Uzdržavanje od ispoljavanja naklonosti (razmazićemo dete) izaziva kod deteta osećaj bezvrednosti
- Neuspostavljanje pravila , odnosno nepostavljanje granica detetu (detetu su potrebne granice koje ono ispituje kao i granica do koje može ići u svom ponašanju)

 

[Metronomy]

Jos samo fali da se i drzavni strucnjaci nauce redu i ponasanju, pa da mogu da savetuju roditelje, a to je malo teze kada se prema svima postavljas kao strucnjak.
Ima li strucnih psihologa u strucnim socijalnim sluzbama koji vrse redovnu kontrolu strucnjaka i njihovu dokumentaciju? Da ne govorimo o potrebi da se prate psiholoska stanja svake buduce majke.

 

[Serafim]

Jos samo fali da se i drzavni strucnjaci nauce redu i ponasanju, pa da mogu da savetuju roditelje, a to je malo teze kada se prema svima postavljas kao strucnjak.
Ima li strucnih psihologa u strucnim socijalnim sluzbama koji vrse redovnu kontrolu strucnjaka i njihovu dokumentaciju? Da ne govorimo o potrebi da se prate psiholoska stanja svake buduce majke.

Zasto mislis da su psiholozi jedini strucnjaci odgovorni za procenu stanja, potreba, snaga I rizika korisnika I strucnih radnika?

 

[Serafim]

Ne mislim ja to je zakljucak strucnjaka ( takoreci neophodnih) pa ako se neki socijalni radnici bave problemima naroda i dozivljavaju stresne situacije, red je i da budu pod "prismotrom" psihologa, dok ne stignu do psihijatriskih posmatranja.

E, ovako..u strucnim sluzbama podjednako su zastupljeni psiholozi, pedagozi I socijalni radnici...svako od njih vrsi procene sa svog aspekta...Znaci da psiholozi nisu glavni I ne mogu oni da vrse prismotru svih ostalih...