Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 87.330
Bruksizam predstavlja nevoljno, nesvesno stiskanje ili škripanje zubima, najčešće tokom sna, ali ponekad i u budnom stanju.
Ova parafunkcionalna aktivnost spada u poremećaje koji obuhvataju preteranu aktivnost žvačnih mišića i može imati ozbiljne posledice po zube, temporomandibularni zglob (TMZ) i mišiće lica.
U kliničkoj praksi razlikuju se dve osnovne forme bruksizma
_noćni /spavajući/
_dnevni /budni/.
Noćni bruksizam povezuje se sa fazama sna, posebno sa REM fazom, i često se javlja zajedno sa poremećajima kao što su apneja u snu ili anksiozni poremećaji.
Dnevni bruksizam obično je povezan sa emocionalnim stresom, napetošću i koncentracijom.
Patofiziološki mehanizam bruksizma još nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da u njegovom nastanku učestvuju faktori kao što su centralni nervni sistem /posebno dopaminergički put/, stres, anksioznost, genetska predispozicija i nepravilnosti u zagrizu /okluziji/.
Klinički znaci uključuju trošenje gleđi, pucanje zuba, bol i napetost u mišićima vilice, glavobolje, posebno ujutru, kao i bolove u uhu i vratu koji nisu otogenog porekla.
U uznapredovalim slučajevima mogu nastati disfunkcije temporomandibularnog zgloba, praćene škljocanjem, ograničenjem otvaranja usta i bolom.
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, anamnezom i po potrebi polisomnografijom. Terapijski pristup je multidisciplinaran i obuhvata stomatološku zaštitu zuba pomoću okluzijskih splintova /noćnih udlaga/, farmakološku terapiju /mišićni relaksansi, anksiolitici/, psihoterapiju, tehnike relaksacije i u novije vreme _ primenu botulinum toksina u žvačne mišiće radi smanjenja njihove aktivnosti.
Bruksizam se često smatra somatskim odrazom emocionalne napetosti i stresnih životnih okolnosti, pa je razumevanje psihološke pozadine pacijenta ključno u procesu lečenja.
Lečenje bruksizma zahteva kombinovan pristup jer uzrok može biti i fizički i psihološki.
Cilj terapije je smanjenje mišićne napetosti, zaštita zuba i zglobova, te ublažavanje psiholoških faktora koji doprinose problemu.
Prvi korak u terapiji jeste stomatološka procena i izrada _okluzijske udlage /noćnog štitnika/. Ova providna plastična naprava nosi se tokom spavanja i ima zadatak da spreči direktan kontakt zuba i tako zaštiti gleđ od trošenja i pucanja, kao i da relaksira žvačne mišiće.
Ako postoji nepravilnost zagriza /malokluzija/, stomatolog može predložiti korektivne mere _ ortodontsku terapiju ili prilagođavanje okluzije brušenjem kontaktnih površina.
U slučajevima izraženog bola i spazma mišića vilice mogu se primeniti mišićni relaksansi /npr. diazepam u kratkom trajanju/ ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
Kod pacijenata sa jakim mišićnim kontrakcijama uspešno se primenjuje botulinum toksin /Botox/ koji smanjuje aktivnost žvačnih mišića tokom nekoliko meseci.
Kako stres i anksioznost imaju centralnu ulogu u nastanku bruksizma, neophodno je uključiti #_psihološke i psihijatrijske metode lečenja_#. To može obuhvatiti kognitivno_bihejvioralnu terapiju, relaksacione tehnike, meditaciju, trening disanja i po potrebi farmakoterapiju anksioliticima ili antidepresivima pod nadzorom lekara.
Fizioterapijski tretmani kao što su masaža žvačnih mišića, primena toplote i specifične vežbe za vilicu mogu pomoći u smanjenju bola i poboljšanju funkcije.
U modernoj praksi lečenje bruksizma se sve više sprovodi timski _ uz saradnju _stomatologa, _psihijatra, _fizioterapeuta i po potrebi _neurologa _ jer se pokazalo da je takav integrisan pristup najefikasniji u dugoročnom smanjenju simptoma i sprečavanju trajnih oštećenja.
Ova parafunkcionalna aktivnost spada u poremećaje koji obuhvataju preteranu aktivnost žvačnih mišića i može imati ozbiljne posledice po zube, temporomandibularni zglob (TMZ) i mišiće lica.
U kliničkoj praksi razlikuju se dve osnovne forme bruksizma
_noćni /spavajući/
_dnevni /budni/.
Noćni bruksizam povezuje se sa fazama sna, posebno sa REM fazom, i često se javlja zajedno sa poremećajima kao što su apneja u snu ili anksiozni poremećaji.
Dnevni bruksizam obično je povezan sa emocionalnim stresom, napetošću i koncentracijom.
Patofiziološki mehanizam bruksizma još nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da u njegovom nastanku učestvuju faktori kao što su centralni nervni sistem /posebno dopaminergički put/, stres, anksioznost, genetska predispozicija i nepravilnosti u zagrizu /okluziji/.
Klinički znaci uključuju trošenje gleđi, pucanje zuba, bol i napetost u mišićima vilice, glavobolje, posebno ujutru, kao i bolove u uhu i vratu koji nisu otogenog porekla.
U uznapredovalim slučajevima mogu nastati disfunkcije temporomandibularnog zgloba, praćene škljocanjem, ograničenjem otvaranja usta i bolom.
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, anamnezom i po potrebi polisomnografijom. Terapijski pristup je multidisciplinaran i obuhvata stomatološku zaštitu zuba pomoću okluzijskih splintova /noćnih udlaga/, farmakološku terapiju /mišićni relaksansi, anksiolitici/, psihoterapiju, tehnike relaksacije i u novije vreme _ primenu botulinum toksina u žvačne mišiće radi smanjenja njihove aktivnosti.
Bruksizam se često smatra somatskim odrazom emocionalne napetosti i stresnih životnih okolnosti, pa je razumevanje psihološke pozadine pacijenta ključno u procesu lečenja.
Lečenje bruksizma zahteva kombinovan pristup jer uzrok može biti i fizički i psihološki.
Cilj terapije je smanjenje mišićne napetosti, zaštita zuba i zglobova, te ublažavanje psiholoških faktora koji doprinose problemu.
Prvi korak u terapiji jeste stomatološka procena i izrada _okluzijske udlage /noćnog štitnika/. Ova providna plastična naprava nosi se tokom spavanja i ima zadatak da spreči direktan kontakt zuba i tako zaštiti gleđ od trošenja i pucanja, kao i da relaksira žvačne mišiće.
Ako postoji nepravilnost zagriza /malokluzija/, stomatolog može predložiti korektivne mere _ ortodontsku terapiju ili prilagođavanje okluzije brušenjem kontaktnih površina.
U slučajevima izraženog bola i spazma mišića vilice mogu se primeniti mišićni relaksansi /npr. diazepam u kratkom trajanju/ ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
Kod pacijenata sa jakim mišićnim kontrakcijama uspešno se primenjuje botulinum toksin /Botox/ koji smanjuje aktivnost žvačnih mišića tokom nekoliko meseci.
Kako stres i anksioznost imaju centralnu ulogu u nastanku bruksizma, neophodno je uključiti #_psihološke i psihijatrijske metode lečenja_#. To može obuhvatiti kognitivno_bihejvioralnu terapiju, relaksacione tehnike, meditaciju, trening disanja i po potrebi farmakoterapiju anksioliticima ili antidepresivima pod nadzorom lekara.
Fizioterapijski tretmani kao što su masaža žvačnih mišića, primena toplote i specifične vežbe za vilicu mogu pomoći u smanjenju bola i poboljšanju funkcije.
U modernoj praksi lečenje bruksizma se sve više sprovodi timski _ uz saradnju _stomatologa, _psihijatra, _fizioterapeuta i po potrebi _neurologa _ jer se pokazalo da je takav integrisan pristup najefikasniji u dugoročnom smanjenju simptoma i sprečavanju trajnih oštećenja.
