(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
BROKAT
Vidim u časopisu za uredjenje kuća prelepe lampe, tj abažure I rešim da to napravim, naravno na moj način. Osmislim, počnem da tražim materijale, nadjem čak I žice za abažure raznih oblika I veličina. Kad udjem u radnju sa dekorativnim tkaninama mozak počinje da radi nenormalno brzo. Kako pogledam koji material tako mi sine slika pred očima. Kao da imam fotoaparat u glavi koji stalno škljoca. Prvo, dekorativne tkanine nisu ni malo jeftine a pošto ja ne znam tačno koliko mi treba reših da kupim više.Tako sam kupila umesto pola metra čitav metar, umesto metra čitava dva metra jer mi se jako,jako dopao material. Pri jednom odlasku u kupovinu vidim divan brokat bordo boje sa diskretnim cvetnim desenom u istoj boji ali različitog tkanja. Delovao je tako elegantno I prosto moćno dok se magični sjaj brokata preplitao sa izatkanim ružama iste boje ali mat.Toliko sam se u taj material zaljubila na prvi pogled da kupim 2,5 metra, pa neka stoji, za nešto će se iskoristiti. Pa trake za opšivanje, pa čipku u metraži, pa čipkane trake, pa ukrasnu dugmad, pa konce, pa krive igle.....E, od tog brokata je nastala mala stona lampa koju je naša ćera odmah prisvojila a ostatak materijala je strpljivo čekao na polici ormana.
Dodje vreme kada je ona stasala za veliku maturu (kraj srednje škole).Po njenoj zamisli, trebala joj je elegantna večernja haljina. Ja se finansijski spremam da to izdržim, jer koja devojka ima večernju haljinu na lageru, I cipele I tašnu. A Cic ni pet ni šest nego hoće da joj naša prijateljica šnajderka šije od onog bordo brokata što je pretekao od lampe. Jedino što je pristala je da podjemo po radnjama da snimimo modele I usvojimo neku od ideja . Mislim se ja, ako sam ja išla prvi dan u školu u bebi dolu, što ona ne bi mogla da ima večernju haljinu od materijala kakva je lampa u njenoj sobi . I eto, brokat za koji sam dala pozamašnu sumu para ipak nadje primenu. Svi sretni. Dodjosmo kod šnajderke ali nema dovoljno materijala. Ima za potpuno ravnu dugu haljinu na bratele, ali ćera u tome ne može da hoda (a kad je pa nosila dugu usku večernju haljinu I štikle).Kada je haljina bila spremna za prvu probu, Cic je obuče I .......jednostavno nije to Cic. Lepo joj stoji, tanka, lepo gradjena, sve na svom mestu.......prelepo.....ali to nije ona. Šta ćemo, kud ćemo, šnajderka uze parče crnog muslina, čučnu pored nje, raspara šavove na haljini jednim potezom sve do početka butine. Rezak se zvuk cepanja materijala prolomi salonom......šok.....ali, ona uzima špenadle I umetnu trouglove od crnog muslina u napravljene proreze. Bože, to je to. Ćerine oči se zacakliše......vidim dva mala fenjera u ogledalu. Kupismo crni muslin. Dok se haljina šila kupili smo crne lepe sandale I tašnu, I ugovorili fizerku.Kako je bila lepa. Mlada, vitka, ničeg previše I ničeg premalo, jednostavno elegantna u tom bordo brokatu koji joj je savršeno pristajao. Dok hoda lagano (jer nabada na štiklama) crni muslin, tanak, providan I jednostavan se jeluja, otvara i leprša milijući teški bogati brokat. Preko belih lepih ramena je nehajno prebačen širok šal od muslina a crna prelepa starinska ogrlica grli dugi vrat. Dugačka kosa je podignuta u mladalačku pundju sa ponekom loknom koja slobodno pada I nestašno pleše neki svoj ples. Izgledala je božanstveno I sretno I ženstveno. Silazi stepeništem držeći u ruci prednji deo haljine da joj ne smeta pri silasku, drugom se pridržava za gelendar i drži tašnicu. Nesigurno hoda u onim divnim elegantnim sandalama u kojima će za pola sata noge početi da je bole i tabani bride.....ona to ne zna, ali saznaće .......mladost i jeste lepa zbog svog neznanja. Seda u kola naša ljubav u bordo brokatu.........smeši se široko, sretno skupljajući haljinu pri ulasku.......kreće da načini još jedan korak odrastanja. Pogleda me iskosa pogledom srne......."Prelepa si Cic".
Maca I ja ostadosmo da pijemo kafu, ćuteći, svako u svojim mislima. Čudan je taj osećaj roditeljski. I sretan si, I tužan si, I ponosan si, I uplašen si, I želeo bi da odraste, I želeo bi da ne odraste. Sve što osećaš je oprečno I smušeno. Tolika kontadiktornost te plaši I osećaš zebnju u srcu I čvor u stomaku, ali si roditelj I ideš dalje noseći svoj strah I brigu u sebi dok rasipaš ljubav I ponos pred noge svojoj deci.
