Breskva

[Nina]

Breskva (lat. Prunus persica (L.) Batsch) je listopadno drvo koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Može da naraste i do 10 m visine.

Karakteristike
Formira dobro razgranatu i okrglu krošnju i duge grane. U početku je kora sjajna, glatka, smeđa i pokrivena beličastim prugama, a posle postaje sivosmeđa i plitko uzdužno ispucala. Pupoljci su pokriveni crveno-smeđim ljuskama i jajasti su, dok su bočni pupoljci blizu izdanka i iste veličine kao vršni pupoljci.
Listovi su kopljasti ili elitični, jednostavni, naizmenični, nazubljenih ivica, zelene boje, goli na licu i naličju, isprva dlakavi, a posle goli i smešteni na peteljkama dugim 1 - 2 cm, a mogu da budu široku 2 - 4 cm i dugi 7 - 15 cm. Cvetovi su dvospolni i nalaze se na veoma kratkim peteljkama, u parovima ili pojedinačni i skoro sedeći. Cvast čini čaška koja se sastoji od 5 venaca i 5 listopadnih ružičastih ili belih latica dužine 1 - 2 cm. Prašnici su crvene boje i brojni. Cveta rano u proleće pre listanja, a cvetanje traje 10 - 14 dana.

Plod je okrugla koštica prečnika 4 - 8 cm, veličine do 2 cm, a rebrasta koštica okružena je sočnim mesom i baršunastom kožom. Sazreva u julu i avgustu.

Poreklo
Latinsko ime roda Prunus potiče od grčke reči proumnon što u prevodu znači šljiva. Ime vrste persica ukazuje na široku rasprostranjenost na regionu nekadašnje Persije, današnjeg Irana, toliko da postoje mišljenja da je Persija bila njihova izvorna teritorija. Plod je takođe poznat i kao persijska jabuka. Na stranim jezicima naziva se peach (eng.), Pfirsich (nem.), pesco (ita.), duraznero i melokotonero (špa.) pêcher ( fr.), i dr.

Stanište
Prirodno raste na području severozapadne Kine, a gaji se zbog jestivih plodova. Razmnožava se semenom za proizvodnju matičnjaka i to kalemljenjem. Za uspešan rast traži puno sunčeve svetlosti. Dobra je medonosna biljka i pčele vole da posećuju cveće breskve i sakupljaju nektar i polen za med. Povremeno u leto na granama i lišću pojavljuju biljne uši koje luče medljiku, a koju takođe sakupljaju pčele.

Upotreba
Plodovi su ukusni i sočni, a jedu se sirovi ili mogu da se prerađuju u sokove, džemove, pekmeze, itd. Od badema se pravi marcipan, a od breskve se pravi persipan,
koji se takođe koristi za pripremanje poslastica. Seme breskve je gorko, a kada se melje, dodaje mu se šećer.
link

 

[FDDD]

Na žalost zasadi breskve u Srbiji uništeni su sadjenjem italijanskih sorti zarad lepše obojenosti plodova a ukus je 0.
Najukusnije sorte red heaven skoro više i nema.

 

[Nina]

breskve su moje omiljeno voce i žao mi je sto više nema onih starih krupnih mirišljavih, socnih i slatkih brskvi
ovo sto se sada kod nas prodaje i kuujemo nije ono što je bilo

 

[Plant]

Na žalost zasadi breskve u Srbiji uništeni su sadjenjem italijanskih sorti zarad lepše obojenosti plodova a ukus je 0.
Najukusnije sorte red heaven skoro više i nema.

Ima u Grockoj, odatle nam stižu ovde . U Zrenjanin.
I do imuniteta je. Neke stare sorte bi se trebale više prskati.