Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.679
SCENA KOJA JE ZAPALILA FEJSBUK: Kako je Branko Kockica psovao pred banjalučkom novinarkom
Društvo 14:03, 18.10.2016. 0
Podeli na facebook-u Podeli na twitter-u Podeli na Google plus-u Podeli na Viber-u Podeli na Whatsappu Pošaljite komentar Podeli na mailu-u
Novinarka Žana Gauk iz Banjaluke je, kao i većina nas, odrasla uz Branka Kockicu. Bio je heroj njenog detinjstva, ali je prilikom skorašnjeg susreta sa njim doživela veliko razočaranje. Njeno iskustvo prenosimo u celosti.
"Petak u 16.30. Koleginica iz jedne banjalučke redakcije takođe je strpljivo čekala da stigne. Kasni. Ali to je za glumce. A i za nas novinare. Sprovedoše nas na scenu, a Kockica uveliko proba tekst. Klavir se ne čuje na sceni. Ide sve ispočetka. Mi i dalje čekamo. Dogovoreni intervju!
"Da čujem pitanja", reče koleginici, a onda poče da iščitava jedno po jedno kao dete u klupi ispred učitelja. Veliki Kockica počinje nervozno da se češe po glavi i govori: "OK, odgovoriću kratko". Ipak, stade na jednom.
"Branko, da li je danas teže zasmejati decu s obzirom na to da im je dostupno mnogo medija"?
Čuveni Kockica zaurla: "Kakva su to glupa pitanja? To je glupo. Kako ja mogu da kažem da li je lakše ili teže. Vi umišljate da sam ja pedagog. Ja sam samo glumac. Ja nikoga nisam nasmejavao ni učio. Imao sam tekst pred sobom i to sam čitao. Nikoga nisam vaspitavao. Šta da ti na to odgovorim, u pič… materinu".
Koleginica krajnje profesionalno nastavlja o obrazovnom programu onda i sada. Kockica i dalje, preobražen u neki gadan lik, drsko odgovara: "Ne znam, neću da odgovorim. Morao bih da napadnem vlast, a ja sam Vladin službenik. Eto, neka ti odogovor bude da ne znam. Odgovori ti meni. Šta bi mi odgovorila na tu glupost? Zaista nemam vremena. Mene je dolazak na ovaj festival unakazio".
Okreće se prema meni i kaže: "Pošalji pitanja na mail. Ne znam kada ću odgovoriti. Ali, tebi ću da odogovorim jer si iz Republike Srpske, a ja imam poseban osećaj prema Srbima".
I nestade. Negde na sceni. Branko… Kockica… Naš Branko… Onaj što nas je učio da se delimo samo na dobre i loše, kako da se ponašamo i da prema svima budemo uljudni…
U neverici odlazim… Ne dešava se to često, da se razumemo. Ne u pozorištima. Čitav vikend razmišljam i ne mogu da dokučim šta ljudi umisle da su. Znam da su novinari omraženi i s tim se borimo godinama. Isto tako znam da ni vi ne biste imali ni šta da gledate ni šta da čitate da nije nas. Da nije naših pitanja, kako biste o pojedincima saznali sve što znate? Da nije medija, da li bi bilo čuvenog Kockice?
Pitanja za njega više nemam. Samo poruku da smo ga voleli svi. Ceo Balkan. Sva deca osamdesetih. Potonuo je… Mornar koji je plovio morima mašte, kralj koji je vladao beskrajnim kraljevstvom, učitelj i vaspitač… Potonuo je. Junak mog djetinjstva postao je tragični lik.
I ne postoje, dragi Branko, glupa pitanja. Postoje samo glupi odgovori. To si, nažalost, i ti dokazao", završila je svoje iskustvo sa Kockicom novinarka iz Banjaluke.
(Lola magazin)
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/s...ao-pred-banjaluckom-novinarkom-clanak-2497641
Бранко коцкица је свакако могао пристојније да одговори овој гомњивој новинарки, али то не мења чињеницу да питања заиста јесу глупа до бола, ма колико да постављачи питања воле да кажу "не постоје глупа питања, већ само глупи одговори".
Шта бисте одговорили на ова питања а да буде смислено, а не само куртоазно.
Društvo 14:03, 18.10.2016. 0
Podeli na facebook-u Podeli na twitter-u Podeli na Google plus-u Podeli na Viber-u Podeli na Whatsappu Pošaljite komentar Podeli na mailu-u
Novinarka Žana Gauk iz Banjaluke je, kao i većina nas, odrasla uz Branka Kockicu. Bio je heroj njenog detinjstva, ali je prilikom skorašnjeg susreta sa njim doživela veliko razočaranje. Njeno iskustvo prenosimo u celosti.
"Petak u 16.30. Koleginica iz jedne banjalučke redakcije takođe je strpljivo čekala da stigne. Kasni. Ali to je za glumce. A i za nas novinare. Sprovedoše nas na scenu, a Kockica uveliko proba tekst. Klavir se ne čuje na sceni. Ide sve ispočetka. Mi i dalje čekamo. Dogovoreni intervju!
"Da čujem pitanja", reče koleginici, a onda poče da iščitava jedno po jedno kao dete u klupi ispred učitelja. Veliki Kockica počinje nervozno da se češe po glavi i govori: "OK, odgovoriću kratko". Ipak, stade na jednom.
"Branko, da li je danas teže zasmejati decu s obzirom na to da im je dostupno mnogo medija"?
Čuveni Kockica zaurla: "Kakva su to glupa pitanja? To je glupo. Kako ja mogu da kažem da li je lakše ili teže. Vi umišljate da sam ja pedagog. Ja sam samo glumac. Ja nikoga nisam nasmejavao ni učio. Imao sam tekst pred sobom i to sam čitao. Nikoga nisam vaspitavao. Šta da ti na to odgovorim, u pič… materinu".
Koleginica krajnje profesionalno nastavlja o obrazovnom programu onda i sada. Kockica i dalje, preobražen u neki gadan lik, drsko odgovara: "Ne znam, neću da odgovorim. Morao bih da napadnem vlast, a ja sam Vladin službenik. Eto, neka ti odogovor bude da ne znam. Odgovori ti meni. Šta bi mi odgovorila na tu glupost? Zaista nemam vremena. Mene je dolazak na ovaj festival unakazio".
Okreće se prema meni i kaže: "Pošalji pitanja na mail. Ne znam kada ću odgovoriti. Ali, tebi ću da odogovorim jer si iz Republike Srpske, a ja imam poseban osećaj prema Srbima".
I nestade. Negde na sceni. Branko… Kockica… Naš Branko… Onaj što nas je učio da se delimo samo na dobre i loše, kako da se ponašamo i da prema svima budemo uljudni…
U neverici odlazim… Ne dešava se to često, da se razumemo. Ne u pozorištima. Čitav vikend razmišljam i ne mogu da dokučim šta ljudi umisle da su. Znam da su novinari omraženi i s tim se borimo godinama. Isto tako znam da ni vi ne biste imali ni šta da gledate ni šta da čitate da nije nas. Da nije naših pitanja, kako biste o pojedincima saznali sve što znate? Da nije medija, da li bi bilo čuvenog Kockice?
Pitanja za njega više nemam. Samo poruku da smo ga voleli svi. Ceo Balkan. Sva deca osamdesetih. Potonuo je… Mornar koji je plovio morima mašte, kralj koji je vladao beskrajnim kraljevstvom, učitelj i vaspitač… Potonuo je. Junak mog djetinjstva postao je tragični lik.
I ne postoje, dragi Branko, glupa pitanja. Postoje samo glupi odgovori. To si, nažalost, i ti dokazao", završila je svoje iskustvo sa Kockicom novinarka iz Banjaluke.
(Lola magazin)
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/s...ao-pred-banjaluckom-novinarkom-clanak-2497641
Бранко коцкица је свакако могао пристојније да одговори овој гомњивој новинарки, али то не мења чињеницу да питања заиста јесу глупа до бола, ма колико да постављачи питања воле да кажу "не постоје глупа питања, већ само глупи одговори".
Шта бисте одговорили на ова питања а да буде смислено, а не само куртоазно.
