Branislav Nušić

[Nina]

Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama,
priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.

Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije:
Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik.

Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu.
Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku.

 

[Nina]

O Branislavu Nušiću su napisane hiljade stranica u kulturnoj istoriji srpskog naroda
Mene je podstakao njegov spomenik da otvorim temu o njemu koju zasluzuje kao velikan naše književnosti
Njegov spomenik je jedan od primera spomenika podignutih baš na mestu na kom treba.
Konkretno spomenik Branislavu Nušiću podignut je u parkicu tik pored Pozorišta za koje je pisao mnoge svoje komedije i drame

 

[gost 433974]

Akibijad Nuša, bio je Cincar

 

[Nina]

Akibijad Nuša, bio je Cincar

Rođen je u Beogradu 1864. godine kao Alkibijad Nuša, od oca Đorđa Cincarina i majke Ljubice Srpkinje.
Kuća mu se nalazila na mestu današnje zgrade Narodne banke Srbije, nedaleko od Saborne crkve.
Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić.

 

[sasasta]

Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije:
Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik.

na zalost sva njegova dela i dalje bukvalno zive u srbiji

dodao bih i DR

 

[sasasta]

samo sto je kod nusica DR koji zavrsava stvarno fakultet postojeca licnost

dok je kod nas ta pojava imaginarna , samo nastane diploma , dok studenta niko ne vidi

https://rs.n1info.com/vesti/bajatov...fakultetu-nevidljiv-ali-ima-reference-genija/

 

[Nina]

samo sto je kod nusica DR koji zavrsava stvarno fakultet postojeca licnost

dok je kod nas ta pojava imaginarna , samo nastane diploma , dok studenta niko ne vidi

https://rs.n1info.com/vesti/bajatov...fakultetu-nevidljiv-ali-ima-reference-genija/

ovo da nije tužno bilo bi smešno

 

[echinacea]

Због ове песме Бранислав Нушић је био у затвору.

Године 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе.

Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница.

Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се Нушић ухапси и осуди.