Brana Petrović

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Petrović je rođen u Bjelušu (1937), kod Užica, matematičku gimnaziju završio je u Čačku, u Beogradu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je diplomirao na Filološkom, na odseku za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Branislav-Brana Petrović napisao je više zbirki pesama: “Moć govora”, “Gradilište”, “O prokleta da si ulico Rige od Fere”, “Predosećanje budućnosti”, “Tragom prah”, “Sve samlji”, “Pesme” , “Da vidiš čuda”. Dobitnik je i mnogobrojnih nagrada: književna nagrada “Mladost”, “Rade Drainac”, “Isidora Sekulić”, “Branko Miljković”, Zmajeva nagrada, Žička hrisovulja, Disova nagrada za ukupno pesničko delo, “Desanka Maksimović”… Pored književne, Petrović je imao i novinarsku karijeru; bio je novinar u “Borbi”, kolumnista NIN-a, urednik u časopisu “Vidici” kao i u “Srpskom književnom glasniku”. Bio je urednik i u IP “Prosveta”. Izbor iz kolumni, koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi “Kvadratura kruga”. Umro je 2002. godine.
 
Žena

Živu zvezdu u utrobi imaš prijateljice moja
crkvu davno porušenu novu školu
krotitelja lavova sa licem nevine devojčice
ispod samog srca nosiš prijateljice moja
Osluhni njegovo ispod svoga bila
u dubinama praiskona prijateljice moja
u dubinama neba u ponorima sveta u maloj
poljskoj kućici na japanskom ostrvu u doba trešanja
ljubavi moja
Živo čudo ispunjava te tvoriteljko moja
neka je blagoslovena pravlaga životodajna
ja blagosiljam spoj Ženstva sa Strancima
koji nove Strance iz pramraka izvodi
u opasnu svetlost sveta
ženo
Kako se stiže do tvoga carstva do prasveta u tebi
prijateljice moja
može li se smrću do vlažnog sna u tebi do spokoja
može li padom kroz čeljusti zveri kroz cveće
može li se
ponovo u tvoju utrobu može li zauvek u čas začeća
Kako izbeći progon iz tvog toplog tela
kako ostati večno ispod tvoje sise jao kako
spasiteljice moja
mogu li se nagoditi sa Ubicom u tebi sa zvezdom
zrakolomnom
mogu li daj da uđem i večno da ostanem
Mogu li sa čajem sa voćem koje ti prinose muževi
mogu li mi tu pčele pomoći brzi konji
mogu li patnjom poniženjem teškim robijaškim radom
kao Tantal i Sizif istovremeno
mogu li ikako u staru postojbinu
mogu li
tvoriteljko moja?
 
Zlatna pesma

Kamen nije kamen bez svog uma kamnog.
Drvo bez mudrosti ne bi bilo drvo.
Gde je vatra bez razuma svog plamnog,
ne Reč – Um je bio prvo.
Cvet smeran u polju poruka ja važna
podzemnih mudraca – taj ukras razuma!
Ptice močvarice, zmije, žaba, vlažna,
samo su traganja neznanog nam Uma.
Sujeto ljudska divna si, nadstvarna!
Pepeo zvezdani ravan ti je tek,
a vaseljena ti je blagodarna.
Dok uma je ljudskog trajaće pejzaž i vek.
U pejzažu zver zavija, gladna, gola:
Um nastao sparivanjem zla i bola.
 
...draga moja
da li si u stanju
da zamislis moju glavu
ka lobanju..."

...u Crkvu ne idem
iz razloga toga
sto u jednoj Crkvi
ne mogu biti
dva Boga..."

...ako se Zemlja okrece
oko zamisljene Ose
onda se okrece oko mene
jer sam najzamisljeniji..."
 
E9gXfJ8.jpg
 
Hod po mukama

Oslepeće me tvorac, samo da proveri
slep šta ću ispevati.
Posebnu zmiju gaji u zmijarniku svom –
mojom je krvlju napaja.
Zver, njegova ljubimica, posebno obučena
da me što duže raskida, ne odvaja se
od čizme njegove.
I ljubav je tvorac izmislio
da me liši nade i spokoja.
Trave je otrovne zasejao po poljima
za moju ubogu trpezu.
Kakva sve čudesa nije izmislio
da me pokori!
 
Ne umem da živim

Ne umem da živim a živi mi se,
kad umrem rodiću se čini mi se.

O bože bože šta učini tvoj sin,
ti mu dade liru on je okači o klin.

I jauknu strašno kô niko pre njega,
odričući se i pesme i sebe i svega.

Srbija je zemlja u kojoj za pića
pesnike tuku za nova otkrića.

Kad postignem cilj i dospem u tminu,
nek se zna da nisam imô otadzbinu.

Vreme je svemoćno ono zvezde melje,
da se zna da nisam imô roditelje.

Pa i majku svoju najsvetiju zoru
sam sam izmislio kao metaforu.

Majku to sazvežđe što kroz beskraj brodi
dugo sam molio da me živog rodi.

I rodila me živog ko žarulju,
al me bez oružja pustila u rulju.
 
Ima jedna zvezda
lukava lepa nevidljiva drska i zla
krije se kao da je nekog opljačkala
kao da je nekom kuću zatrla

Šta sve ne čine astronomi
šta sve ti šašavci u svom fanatizmu
pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao
ali te zvezde nigde nema

Zapostavili porodice
i danju i noću zure u nebesa
žene ih varaju sa trgovcima
žene na zemlji i nebesima

Nabavili najskuplje instrumente
konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene
zmijama se pod jezike zavlače
evo već hiljadama godina pa ništa

Ekipe hemičara i fizičara
najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci
iznose neverovatne dokaze i argumente
ali zvezde nema pa nema

Ni ciganke nisu pomogle
ni čuveni starci proslavljeni na lomačama
ni vlasnik svinje sa glavom pantera
ni svinja ni panter nisu pomogli

Ni muzičari nisu pomogli
još manje sobarice u novim hotelima
ako iko policija bi ukazala na neki trag
ali ni policija nije mogla




Ima jedna zvezda

ne samo u pesmama ne samo u snu
mađije i čini na nas je bacila
i daleko nas mlade odvela.
 
Balada o džambasu i krčmarici

U Šapcu bila mala krčma
U krčmi lepa krčmarica
imala muža na robiji
sa robije dobijala nežna pisma
Vraćao se džambas iz Sremske Mitrovice
jahao neku ostarelu ragu
pada kiša duvao pasji vetar
ledilo se srce skitačko
Stigao u Šabac ušao u krčmu
seo pored peći poručio rakiju
milicajac iza šanka sumnjičavo ga pogledao
bila noć decembarska prvi sneg padao
Sutradan bio pazarni dan raga bila za prodaju
otimarena doterana otišla je za lepe pare
ponovo džambas u krčmu došao
krčmarica ga prepoznala
Donela mu selapored njega upitala za bratski život
pričao džambas o putevima bez kraja
o kobilama mađarskim o vlaškim ciganima
dopalo se krčmarici zavolela patnju džambasku
Sutradan stiglo pismo iz Požarevca
Putovalo pismo preko snežne zemlje
lepa krčmarica suzu pustila
čitajući pismo iz Požarevca
Spazio džambas suzu u očima
zaigralo njegovo srce lopovsko
zajedno su čitali i tumačili
nije lako sestro lepa njemu tako na robiji
Video džambas njegovu fotografiju
gledale ga bratske oči nepoznate
u ruci posle držao njenu ruku
tako da je tu ostao da zanoći
Izjutra poranio nacepao drva
uneo u naručju založio vatru
bila mećava sneg stresao sa cokula
gledale ga najlepše oči u Šapcu.

Brana Petrović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top