Brak / deca

[LJILJA MMM]

Da, ima takvih parova, na svu sreću.....

 

[NN76]

Da, ima
Ali oni ne psotavljaju pitanje da li je zena koka rodilja, koka nosilja i da li je to belosvetska zavera protiv zena
uzivaju u zivotu

 

[LJILJA MMM]

Iskreno rečeno, ja ih imam dvoje koje sam rodila i ni jednog jedinog momenta se nisam osećala kao koka nosilja......a bila sam i jako umorna, bilo mi je dosta i dece i pelena i kuvanja...ma svega...pa onda lepo zatražim pomoć od dragog (u slučaju da on ne vidi, mada se retko dešavalo da ne vidi) a ja ponosna jer vidi, jer kaže "ja ću"....bila sam i ambiciozna (i sada sam), imala svoja mala zadovoljstva ( i sada ih imam)....ali osećanje koje je uvek prisutno u svim ovim godinama je "stvorili smo nešto divno".....i još uvek je tu okrugli sto za kojim razgovaramo i dogovaramo sa svo troje odrasle dece

 

[Multivita]

Ma dobro.......sve je to u redu, kuća, deca, ljubav, pažnja, briga.....a posao, njen hobi, njene malene ljubavi koje joj znače.... sve to treba uklopiti a ne može ona sama...treba joj pomoć oca, muža, podržka, razumevanje kad joj dosade tolike obaveze koje je progutaju..progutaju njeno pravo "ja", ono isto "ja" zbog koga se njen muž, a potom i otac, zaljubio baš u nju a ne neku drugu.........
Mnogo je to kompleksna tema.......ali osnov svega je razgovor, dogovor i razumevanje i podela poslova....uz kafu, dok gledate decu kako se igraju planirate, razgovarate.....ja kažem, ti kažeš.....ja želim, ti želiš......kako ćemo ovo rešiti...pogleda te i zna šta misliš....i, ko ima sreće prodju mu godine u tome.....ko ima mnogo sreće prodje mu čitav život u tome......
Rasplinula sam se.......ebiga

da, da, da

 

[Ériu]

kolko predrasuda i ruznih komentara i sa jedne i sa druge strane....u opste ne vidim potrebu da se kritikuje bilo koji izbor neke osobe i da joj se lepe kojekakvi epiteti jer se odlucila da ima dete ili vise dece,ili da ne radja decu i nema porodicu...odluka je individualna,ne utice ni na koga osim na tu osobu o kojoj se radi i na kraju krajeva,posledica je samo nasih sklonosti i zelja.

 

[NN76]

Iskreno rečeno, ja ih imam dvoje koje sam rodila i ni jednog jedinog momenta se nisam osećala kao koka nosilja......a bila sam i jako umorna, bilo mi je dosta i dece i pelena i kuvanja...ma svega...pa onda lepo zatražim pomoć od dragog (u slučaju da on ne vidi, mada se retko dešavalo da ne vidi) a ja ponosna jer vidi, jer kaže "ja ću"....bila sam i ambiciozna (i sada sam), imala svoja mala zadovoljstva ( i sada ih imam)....ali osećanje koje je uvek prisutno u svim ovim godinama je "stvorili smo nešto divno".....i još uvek je tu okrugli sto za kojim razgovaramo i dogovaramo sa svo troje odrasle dece

Ja sam cesto umoran zbog obaveza oko dece
Ne osecam se zbog toga kao bocica sperme koja je iskoriscena od ex zene

 

[LJILJA MMM]

Ja sam cesto umoran zbog obaveza oko dece
Ne osecam se zbog toga kao bocica sperme koja je iskoriscena od ex zene

Roditeljstvo nosi umor ali i lepotu ukoliko je naša odluka da budemo roditelji......ali, ako neko ne želi da bude roditelj ili da bude u braku.........u redu, odluka je na nama samima.

 

[muzjak]

Ipak, pre nego što citiraš nekoga, pogledaj više postova koje je taj neko napisao (pod uslovom da se priključuješ temi kada je već napisano dosta toga, jer na taj način saznaš šire ko šta misli i koliko ima iskustva, pa se lepo kockice slože).

Pželjno jeste, al me mrzelo.

Znam šta je stabilna veza.....u braku sam 27 godina.....i četiri godine zabavljanja.

Verijem da znaš šta je stabilna veza, ali na svu sreću ne znaš šta je nestabilna koja dovodi do razvoda (bar ne iz svog iskustva). A ja kao znam.
Ne nije to ono bitno što hoću reći, ono bitno je dole niže.

O periodu pre braka sam pričala.......za to vreme svako normalan vidi da li mu ta druga osoba odgovara ili ne...

To stoji i to i ne poričem. Samo govorim ovo što i ti u daljem tekstu:

Naravno da je sve lutrija, da i najbolje veze van braka mogu u braku postati noćne more.....ne postoje garancije....

niko i ne tvrdi da je sve idealno.

Ovo je ono bitno.
E upravo govorim suprotno. Mnogi polaze od ideje idealnog i to im bude vodilja u braku. Tim putem se ne stiže daleko, a to ume da bude put kojim se često ide.

Svrha posta koji si citirao je da je važnija dobra veza nego radjanje dece...

E sad to je subjektivno šta je kome važno (bez obzira na ono: normalno bi bilo... itd).
Ima brakova bez dece gde partneri i ne žele decu (redak slučaj ali ima).
Ja ovo podržavam. Bolje se odlučiti da nemate nego ih posle ne odgajati ili praviti nesrećnike. Kamo sreće da neki nikada nisu imali decu. Neki ih ne zaslužuju, ali nažalost...

 

[muzjak]

Ovo sam upravo pisao na drugoj temi ali nisam postavio link jer sam kopirao samo deo koji se odnosi na ovu temu. Ali ko hoće i ono što neće evo mu link: http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12831421&postcount=30
Mislim da je naša kultura pomalo idealistička. Mi na sve gledamo idealno i tako očekujemo. Nije onda čudo što se puno i razočaravamo (do dramatičnosti). Zar nam život ne pokazuje koliko nije idealan, koliko se te idealističke iluzije kose sa realnošću i sa ljudskom prirodom. Da, i kultura i religija su uticale da se na mnoge stvari gledaidealistički i čak protivprirodno i od svakoga čoveka napravile grešnika. To je kao u vreme 90ih kada je skoro svaki punoletan građanin kršio zakon kupujući devize (dakle cela punoletna populacija van zakona).
Šta uraditi? Pokušati da se gleda realno i da se ukorenjeni stavovi menjaju. Da ono što smo naučili i mislimo da su aksiomi, relativizujemo i izborimo se sada sa samim sobom.
Zar ne vidite kako se ovde brak tretira? Posle potpisivanja kod matičara supružnici se (kako je već ustaljeno u ovoj kulturi) ponašaju kao da su dobili tapiju (vlasništvo) nad partnerom. Pa nije brak robija i ne podrazumeva ništa sem onog pravnog materijalnog osnova gde je imovina stečena u braku zajednička imovina. Otuda se muškarci kao jači pol (što nije tako redak slučaj) ponašaju i nasilničk, smatraju ženu kao svojinu i sebi daju prava koja im zdravorazumski gledano ne pripadaju (ako pođemo od pretpostavke da niko ne može biti ničija svojina i da brak nije robija). Normalno bi bilo da supružnik kome se nešto toliko ne dopada kod partnera nenasilno saopšti da to ne može da podnosi i ako ne može da se usaglase mirno raziđu.
Imajte u vidu da neki brakovi idealno funkcionišu do momenta kada supružnik nešto sazna o partneru što ga šokira i brak puca. Često to saznanje o partneru nije nešto neuobičajeno i protivprirodno, već nešto što se kosi sa idejama o idealnom. I ovde se vidi koliko emotivni odziv biva jači od realnosti koja je do tog momenta dokazivala da je suživot moguć, čak i lep.

 

[LJILJA MMM]

Koliko ja shvatam šta si napisao.....znači, ne polazimo od idealnog, ne očekujemo idealno, ne želimo idealno jer ćemo se svakako razočarati. To dalje znači, da treba da očekujemo realno, da želimo realno pa nam se i u tom slučaju može desiti da se razočaramo.
Pa niko i ne očekuje ideal........on ne postoji........samo kažem da pre braka imaš jednu vezu pa raskineš jer nešto ne štima, pa drugu, pa treću.......i tako dodješ do osobe za koju pomisliš da je možda ona prava......e, kad to pomisliš, počneš da posmatraš, vagaš, razmišljaš i zaključuješ, vidiš dobre ali i loše strane te osobe, upoznaš familiju, što dovodi do produbljivanja veze.......i ako i ta druga osoba počne isto to da radi, dodjete u jednom momentu do želje da želite da budete skupa. To je realno.....kada se dve osobe koje je život sastavio polako upoznaju i razmišljaju...niko ništa ne očekuje, nikakve senzacije........ko je dovoljno realan očekuje težak život sa milion obaveza sa obe strane, mnogo prilagodjavanja, pomaganja, razumevanja, mnogo rada i rešavanja ko zna kakvih problema......ali i divnih stvari koje rade te dve osobe skupa, dogovaraju, planiraju, vole se.......pa tako, uz sve te obaveze ili ljubav postane duboka i trajna ili nestane......nema tu idealizna nikakvog.....to je samo život.......
Što se tiče iznenadnih obrta u životu iniciranih neočekivanim saznanjem o onom drugom, pa treba lepo sesti i razmisliti, dogovoriti se prvo sam sa sobom pa onda sa partnerom. Našao drugu, zaljubio se pa hoće da ide (ili žena ne odnosi se samo na muške).....nema problema idi ali prvo sedi da se dogovorimo oko zajedničke imovine, dece, obaveza.....jer zajednički život nije torta pa da isečeš parče.....ili pak odlučimo da ostanemo zajedno.....ali mora se razgovarati i dogovarati.....bes i ljutnja ne dovodi do zadovoljavajućeg rešenja.......
Nema garancija čak i kada najrealnije moguće sve sagledaš......jer je to realno sagledavanje tvoje vidjenje u tom momentu i može se vremenom u skladu sa promenama koje svi mi trpimo i kako se menjamo, takodje promeniti. Ne znamo šta će nam se desiti, koji nam scenario predstoji da bismo mogli unapred da naučimo role.

 

[muzjak]

@LJILJA MMM
Jeste, baš sam dosadan i idem u sitnice. Da li sam ja baš tolika cepidlaka ili su te "sitnice" zaista bitne. Ubih se pišući o tome.

Pa niko i ne očekuje ideal........on ne postoji..

Ne znam na osnovu čega ovo tvrdiš. Da je tvrdnja vezana samo za tebe, to ne bih mogao da poričem. Ali reći da niko ne očekuje ideal... Ovde se itekako razilazimo.
Ako ništa drugo znam po sebi koliko je bilo teško menjati se i odbacivati nešto što je uvreženo u ovome društvu i što se usadilo i u mene. Tim pre što treba svesno i dobrovoljno da se odreknem privilegija koje mi je ovo društvo dodelilo samo zato što sam muškarac. Interesantno je i to da te privilegije prihvata i onaj koji trpi, jer tako treba. Imao bih šta reći od kada potiču te privilegije koje su u nekom momentu bile i opravdane. Međutim, društvo, civilizacija i standardi su se promenili, a privilegije ostale.

Ne znam da li sam ja dovoljno jasan. Kad kažem idealno, u ovom slučaju mislim na brak. Pod idealnim podrazumevam da se partner uklapa u naša očekivanja i da će to tako ostati.
Lično mislim da mnogi brakovi pucaju jer supružnici koji ulaze u brak ulaze sa iluzijama i uporno žele da ostvare te svoje iluzije. Nije problem ući sa iluzijama već ostati veran njima do potpunog raspada. Ima onih koji se koriguju i prilagode. Ali ima onih koji su rigidni i teško se menjaju i adaptiraju.
Sve je u našim glavama.
Često umemo da kažemo nekome: "nerviraš me" (on je krivac i uzročnik) a pravilnije bi bilo reći: "nerviram se" (jer je to naš emocionalni odziv na neko ponašanje). Nije bogom dano da određeno ponašanje bude razlog za naše nerviranje, ali kultura i vaspitanje su nam i to ugradili pa smatramo naše razloge univerzalnim i logičnim.
Očigledno sam ja odmetnik od ove "kulture" i ovih shvatanja.

...dodjete u jednom momentu do želje da želite da budete skupa...

Ne mora mi se crtati. Lepo je sve to zamišljeno teoretski i u tvom slučaju funkcioniše. A koliko ima slučajeva gde to ne funkcioniše? Zašto kad "niko i ne očekuje ideal"? Zašto kad "ko je dovoljno realan očekuje težak život"? Pa jesu li svi dovoljno realni? Šta je sa onima koji nisu? Gde su njihove misli i šta oni razmišljaju? Hajde ti mi daj odgovor.

Našao drugu, zaljubio se pa hoće da ide (ili žena)

A zašto hoće da ide (ili žena)? Ima li nekih odgovora i razloga?
Ili ćemo da slegnemo ramenima i kažemo: "Pa eto, takav je život"
A šta učiniti da do toga ne dođe? Da li su odgovori u nama? Možemo li malo zaviriti preko horizonta svojih razmišljanja, navika, stereotipa, malograđanštine, svojih slabosti, vaspitanja, uticaja sredine, sebičluka, zavisti, ljubomore, posesivnosti, samoobmane...?
Treba li još da nabrajam?
Ima li u tebi bar delić nečega od ovoga nabrojanog ili da te odmah proglasimo za sveticu? Imamo li se sa čime boriti u nama ili ćemo se samo boriti sa manama drugih? Vrujemo li da su nepisane norme (pa i pisane) ovoga društva idealne i jedino ispravne. Pa ako su idealne kako to da se ne uklapamo u njih? Ili su to norme kako bi neko hteo da izgleda ovaj svet? A onda taj neko ko trubi o njima ni sam ih ne poštuje.
Možda se ti uklapaš, ali šta je sa ostatkom populacije?
Kako bi reagovala kada bi otkrila da tvoj suprug ima seksualne odnose sa drugom ženom? A ne želi da te napusti.

 

[LJILJA MMM]

Slušaj Mužjače. Niti znam koliko imaš godina, niti tvoje iskustvo, niti bi to trebala znati......ja rekoh šta sam mislila......za sve lične detalje, lične i konkretne probleme ljudi sednu i dogovore ako ikako mogu, idu kod bračnog savetnika, pričaju sa drugim ljudima.....svakako da treba pokušati sve, ali obe strane trebaju da pokušaju.
Ja govorim ono što sam iskusila kao i svoje mišljenje o ostatku populacije, ali je baza moje iskustvo. Ako hoćeš da filozofiraš u redu, nastavi.....ali konkretni problemi se ne rešavaju ovde i na ovaj način.
Ne trebaš da me proglašavac sveticom.....isuviše toga je iza mene da bih se tim oreolom dičila. Samo znam sledeće.......da sva moja deca misle glavom......da analiziraju momke i devojke, ponašanje, stavove, porodice iz kojih potiču......ako postoji problem sednu i razgovaraju......to je ono čemu smo moj muž i ja naučili decu i na to sam jako ponosna. Ćera je imala dečka koga je obožavala......i nakon zaljubljenosti ga je volela, ali je raskinula jer je izgubila bitku sa kladionicom....sve je pokušala, razgovarali su, obećavao je, vraćao se, sve u krug.......ostavila ga je ....njena procena je da će sve naredne bitke izgubiti a to nije ono što je ona želela od života sa njim. Na to sam mislila kada sam rekla da svako treba da bude dovoljno realan.....isto je sa batinanjem, alkoholom, agresivnošću, posesivnošću ili nekom drugom osobinom koja ispliva na površinu kada se ljudi zbliže i opuste.
Ja iz drugog ugla ne mogu pričati nego iz svog......prefesionalno se time ne bavim, a oni koji se bave neka zalaze u detalje.
Nikada nisam rekla da se treba predati bez borbe, slegnuti ramenima i reći "to je život".......ako nisi primetio stalno podlačim, razgovor, dogovor, razmišljanje i sagledavanje situacije.....
Toliko od mene, jer ovaj vid komunikacije nije pogodan za ovako velike postove. Trebali bi biti kilomeraski da bismo napisali sve do tančina a da ne ostaju rupe koje će moći bilo ko da analizira i popunjava kako želi.

 

[LJILJA MMM]

Kako bi reagovala kada bi otkrila da tvoj suprug ima seksualne odnose sa drugom ženom? A ne želi da te napusti.

--------------------------------------------------------------------------------

To razumem.....i ne vidim problem........razgovaramo, postavimo granice i idemo dalje. Pa normalno da ne želi da me napusti posle 27 godina braka i ovolike dece, posle celog veka rada i ljubavi.....zato ga i volim i cenim što znam da ne bi to u šta je ceo život uložio ostavio zbog malo seksa sa strane.....cenim kad ima granicu kad zna da postavi pred sebe proritete.......i zbog mnogo drugog ga cenim jer zaista puno toga stane u 27 godina.....
Iako imam 47 godina......teško da se baš ja uklapam u stereotipe koji vladaju.......u malo toga se uklapam......a ni moj čovek nije baš idealno uklopljen u šablon.....nas dvoje nikako nismo pogodni za obradjivanje u smislu standarda

 

[muzjak]

@LJILJA MMM

Slušaj LJILJO, očigledno se ne razumemo. To što ti kažeš da treba raditi i da radiš ja ne poričem da je dobro. Baš naprotiv. O nečemu drugom ja pišem, a daleko od toga da želim da popunim sve rupe.
To što tebe citiram daje mi povod da napišem nešto što će možda neko shvatiti i prihvatiti. Voleo bih kada bi ovo što pišem moglo bar nekome pomoći da ima bolji brak i odnos sa partnerom i bolje razumevanje i sebe i drugoga.
Ako ništa drugo, bar vežbam svoje vijuge.

 

[muzjak]

Iako imam 47 godina......teško da se baš ja uklapam u stereotipe koji vladaju.......u malo toga se uklapam......a ni moj čovek nije baš idealno uklopljen u šablon.....nas dvoje nikako nismo pogodni za obradjivanje u smislu standarda

O tome ja i govorim. Kod vas se to pogodilo. Kod mnogih nije i to ima svoje razloge. Razlozi leže u ljudima. Na to sam ukazivao u mome pisanju.
Kamo sreće da je više brakova kao što je tvoj.

 

[LJILJA MMM]

Pa sledeći put kad nekog citiraš pa onda razvezeš o tome.....bar tu osobu upozori da ne misliš nju da kritikuješ nego da njen post koristiš u svrhe koje si zamislio.

Što se meni tiče i mog braka........ja svojoj deci a vala i tudjoj želim bar upola tako dobar brak kao što je moj. I ne hvalim se time da bih se hvalila.....nego je isuviše tuge, raspada brakova, nerazgovora i nerazumevanja da su mladi ljudi počeli da ne veruju u brak i u mogučnost da pronadju srodnu dušu. Takodje rečeno iz ličnog iskustva......imam dosta klijenata koji su mladi a sami iako su uspešni i pametni.

Pošto spadam u praktičare, najbolje je da svojim primerom pokažem da to i nije tako nemoguće ali da je svakako teško održati zajednicu....za obe strane je teško.
Lično, dve godine sam na forumu ali sam tek od skora na ovom pdf-u.....
Ti pokušavaš da pomogneš na svoj način, ja na svoj.......

 

[LJILJA MMM]

O tome ja i govorim. Kod vas se to pogodilo. Kod mnogih nije i to ima svoje razloge. Razlozi leže u ljudima. Na to sam ukazivao u mome pisanju.
Kamo sreće da je više brakova kao što je tvoj.

Zato sam i ovde......ali jedno da ti kažem...onako duge postove ljudi ne čitaju, ja jesam, ali mnogi neće.....pokušaj da ih skratiš ili bar da ih podeliš po temam koje obradjuju.
Mnogi koji me znaju su rekli da trebam da pokušam......pa, pokušavam, ali ljudi naprave papazjaniju od većine tema......

 

[muzjak]

@LJILJA MMM

Znam da su dugi postovi odbojni. Možda si u pravu, treba ih podeliti. Ali sam se uhvatio za tvoje izjave koje citiram pa onda na osnovu toga pišem. Pa onda od tvog jednog posta napravim jedan ogroman.
Ali ima načina da se i to prevaziđe. Sve znam a opšet radim suprotno. Jel vidiš šta je čovek, ne vredi mu ni što zna. Treba to i da sprovede.

 

[Multivita]

drz'te se teme

 

[LJILJA MMM]

@LJILJA MMM

Znam da su dugi postovi odbojni. Možda si u pravu, treba ih podeliti. Ali sam se uhvatio za tvoje izjave koje citiram pa onda na osnovu toga pišem. Pa onda od tvog jednog posta napravim jedan ogroman.
Ali ima načina da se i to prevaziđe. Sve znam a opšet radim suprotno. Jel vidiš šta je čovek, ne vredi mu ni što zna. Treba to i da sprovede.

Što se mene tiče možeš ti za moje postove da se uhvatiš....sada znam da ti ne odgovaram

 

[LJILJA MMM]

drz'te se teme

razumem