Bože mili, čuda velikoga,
ili grmi, il* se zemlja trese,
il* to Sora kuca Krstarici?
Niti grmi, nit* se zemlja trese,
niti Sora kuca Krstarici,
već tasteri tuku po tazbini,
na rođake, ljubila ih majka.
Kako tuku, tako podvriskuju
kako tramvaj ide Nemanjinom,
kako ide, vesela mu majka.
Po tri trole u daljinu skače...
Po tri u dalj, po dve u širinu,
a po jednu sad gore, sad dole...
Niko ne zna kada je krenuo.
Neki kažu - tramvaj je broj 2,
drugi kažu - da je to broj 7...
Da je kome stati pa gledati,
Liči kano da se prerušio bolan,
jer se stidi od silne sramote.
Kreno stidno iz slavnog zaborava
kroz Nemanjinu ko kroz epizodu
gde izmeša i staro i mlado
i gde niko više ne ostaje isti.
Na stanici svakoj bitka slavna
ko će prvi ući u tramvaje...
a putnici oči izbečili
kano da im sudnji odzvonio
Na ulazu kondukter-devojka
iz sna koji se pokvario.
Na glavi joj kapa umazana,
ispod kape kosa nečešljana
Karte daje natenane svaku,
kano da ih besplatno deli.
Po dve karte na minut izdaje,
svaki drugi minut se odmara...
U tramvaju gužva pregolema.
Tri stotine duša umesto še*set.
Izmeša se i staro i mlado,
džeparoši rade i slavuju...
Jedan jadan sa nogom na platformi,
druga mu se po tramvaju vuče,
drugi kači zubima migavac,
treči gura noge kroz pendžere.
Šipke bile svete relikvije.
Od njih je ostanula jedna
i nju drži sto pedeset ljudi,
kano da je drvo od života.
Tramvaj cima, trese se i vrišti,
pa putnici gube ravnotežu,
junačkim se glavam* sudaraju,
ali niko izlazit* ne može.
Kada presta zveka i zvonjava
i kad dođe poslednja stanica
Tužno ti je okom pogledati
kad izlaze ljudi iz tramvaja.
Jedan ušo sa belim šeširom,
a izašo sa petlom na ramenu.
Drugi nos*o dete u rukama,
izaš*o s tri starca i loncem pasulja.
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli đona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava..
Junak udje u novom odelu,
A izadje u gaće kupaće.
I to tako biva baš svakoga dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.
Poslednja izmena:
