- Poruka
- 392.420
U vreme kad nije bilo supermarketa, reklama za mnoge napitke, punih frižidera sokova različitih proizvođača, kupovala su se pića o kojima danas samo znamo iz nostalgičnih priča starijih sugrađana. Tada nisu postojali aparati koji bi mućkali i hladili pića – sve se radilo u poslastičarnici, a recept je bio dobro čuvan. Na novom tržištu za njih nema mesta i ona samo predstavljaju delić davno izgubljenog vremena i države koja više ne postoji. Omiljena pića starih Beograđana bili su boza, klaker i kabeza i ona se danas gotovo da ne mogu da kupe ni u jednoj poslastičarnici u prestonici.
Boza – glavi sastojak dečjeg špricera
Ovo piće se spominje u istorijskim tekstovima još od 900. godine, a prvi put je napravljena u turskom delu centralne Azije. Njeno zlatno vreme bilo je u vreme Otomanske imperije, a ljubav prema ovom osvežavajućem napitku traje do danas. Ako se pomeša sa sokom od jabuke, dobija se dečiji špricer koji je bio omiljeno piće malih Beograđana i koje su pili velikim, halapljivim gutljajima.
Boza se i danas može kupiti u nekoliko marketa u prestonici, mada njeni ljubitelji najviše vole da je gustiraju iz ruku starih majstora. Služi se uz krempite, šampite, baklave, tulumbe, ili princes krofne, što je, za današnje pojmove o zdravoj ishrani – idealan način da unesete ogromnu količinu šećera u sebe.
Iako je boza je veoma jeftino piće, za nju je trebalo izdvojiti dosta vremena i truda. Dobra boza morala je da odstoji najmanje jednu noć. Pola kilograma kukuruznog brašna stavi se u pet litara mlake vode i ostavi da odstoji desetak sati ili celu noć. Lonac sa brašnom i vodom stavi se na laganu vatru i krčka tri sata, a potom se skloni sa šporeta da se ohladi. U međuvremenu se rastopi 20 grama kvasca u mlakoj vodi, a onda doda u prokuvano i ohlađeno kukuruzno brašno. Za kraj, boza se dobro promeša i ostavi da stoji još desetak sati. Posle toga se procedi kroz gustu gazu i zasladi sa šećerom po ukusu. Napitak se potom sipa u flaše, koje se nisu zatvarale, jer zbog vrenja kvasca boce su mogle da "eksplodiraju".
Boza – glavi sastojak dečjeg špricera
Ovo piće se spominje u istorijskim tekstovima još od 900. godine, a prvi put je napravljena u turskom delu centralne Azije. Njeno zlatno vreme bilo je u vreme Otomanske imperije, a ljubav prema ovom osvežavajućem napitku traje do danas. Ako se pomeša sa sokom od jabuke, dobija se dečiji špricer koji je bio omiljeno piće malih Beograđana i koje su pili velikim, halapljivim gutljajima.
Boza se i danas može kupiti u nekoliko marketa u prestonici, mada njeni ljubitelji najviše vole da je gustiraju iz ruku starih majstora. Služi se uz krempite, šampite, baklave, tulumbe, ili princes krofne, što je, za današnje pojmove o zdravoj ishrani – idealan način da unesete ogromnu količinu šećera u sebe.
Iako je boza je veoma jeftino piće, za nju je trebalo izdvojiti dosta vremena i truda. Dobra boza morala je da odstoji najmanje jednu noć. Pola kilograma kukuruznog brašna stavi se u pet litara mlake vode i ostavi da odstoji desetak sati ili celu noć. Lonac sa brašnom i vodom stavi se na laganu vatru i krčka tri sata, a potom se skloni sa šporeta da se ohladi. U međuvremenu se rastopi 20 grama kvasca u mlakoj vodi, a onda doda u prokuvano i ohlađeno kukuruzno brašno. Za kraj, boza se dobro promeša i ostavi da stoji još desetak sati. Posle toga se procedi kroz gustu gazu i zasladi sa šećerom po ukusu. Napitak se potom sipa u flaše, koje se nisu zatvarale, jer zbog vrenja kvasca boce su mogle da "eksplodiraju".
