- Poruka
- 5.547
Ta Tadiću, ali Tadić zbog neke dnevno-političke potrebe bio izlapeo
Privremeno. Mislim, nikada nije demantovao Mesićevu poslednju izjavu o spomenutom izvinjenju. Uostalom, o tome smo ovde imali par tema...
-
- Popularno:
- Boris Tadić, kao bivši predsednik...
- Blokaderi u Novom Sadu blokiraju...
- Putin prvi ruski lider koji će...
- Toma Momirovic - Vesic
- Suverenitet diktatora
- Burek
- "Najjači partner" svrstao Srbiju tamo...
- Mladići u Prijedoru slavili logore na...
- Koji deo svog tela..
- da li je za manjak seksa kriva vasa..
Bota - novi Vili Brant?!?!?
- Začetnik teme DragonR
- Datum pokretanja
Ta Tadiću, ali Tadić zbog neke dnevno-političke potrebe bio izlapeo
Privremeno. Mislim, nikada nije demantovao Mesićevu poslednju izjavu o spomenutom izvinjenju. Uostalom, o tome smo ovde imali par tema...Pa sta to govori-da se nikad nije ni izvinuo,ali Bota je morao reci da jeste (kao njemu u cetiri oka)zbog pritiska u Srbiji.Naravoucenije-tako ce nam reci svasta,tj slagati da bi nam zamazao oci.Ta Tadiću, ali Tadić zbog neke dnevno-političke potrebe bio izlapeo
- Poruka
- 5.547
http://www.visitbp.com/modules.php?name=News&file=article&sid=7849
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji se nalazi u poseti Mongoliji, na ovu izjavu Tadića izjavio je da je on već uputio izvinjenje i napao savetnike predsednika Srbije.
- Svima kojima su pripadnici mog naroda naneli zlo, ja sam se izvinio. Kao predsednik Hrvatske to sam morao učiniti i učinio sam. Čudim se što gospodina Tadića na tu činjenicu nisu upozorili njegovi savetnici, jer ako on ne prati ono što ja govorim, prate oni - kazao je Mesić.
- „Koristim priliku da prihvatim ovu simboličku ispriku, a ja sa svoje strane mogu reći da se ispričavam svima kojima su građani Hrvatske u bilo koje vreme naneli bol i štetu zloupotrebljavajući, ili radeći protivno zakonu, ili zloupotrebljavajući svoje pozicije" (predsednik Hrvatske Stjepan Mesić,11. septembar 2003)
- On (Boris Tadić) govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon „Oluje". Prvo ćemo proslaviti „Oluju" i ne možemo na Dan pobede i domovinske zahvalnosti i velike hrvatske pobede govoriti o tome, već nakon „Oluje" - rekao je Sanader.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji se nalazi u poseti Mongoliji, na ovu izjavu Tadića izjavio je da je on već uputio izvinjenje i napao savetnike predsednika Srbije.
- Svima kojima su pripadnici mog naroda naneli zlo, ja sam se izvinio. Kao predsednik Hrvatske to sam morao učiniti i učinio sam. Čudim se što gospodina Tadića na tu činjenicu nisu upozorili njegovi savetnici, jer ako on ne prati ono što ja govorim, prate oni - kazao je Mesić.
- „Koristim priliku da prihvatim ovu simboličku ispriku, a ja sa svoje strane mogu reći da se ispričavam svima kojima su građani Hrvatske u bilo koje vreme naneli bol i štetu zloupotrebljavajući, ili radeći protivno zakonu, ili zloupotrebljavajući svoje pozicije" (predsednik Hrvatske Stjepan Mesić,11. septembar 2003)
- On (Boris Tadić) govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon „Oluje". Prvo ćemo proslaviti „Oluju" i ne možemo na Dan pobede i domovinske zahvalnosti i velike hrvatske pobede govoriti o tome, već nakon „Oluje" - rekao je Sanader.
inagadadavida
Poznat
- Poruka
- 9.864
Ideja i konstantna rasprava o nekim izvinjenjima ili kvazi-izvinjenjima, koja će, navodno, kao rukom skloniti traume devedesetih kada su se balkanska plemena tako zdušno i sa toliko entuzijazma pohvatala za guše, toliko je isprana, profanisana i zloupotrebljavana, da je postala otužna, a onima ciničnima i smešna.
Trućanja i trabunjanja o tome da li je Tadić trebalo da se izvini Hrvatima, ili je trebalo Hrvati da se izvine Srbima, a Bošnjaci i jednima i drugima, dok su Makedonci, eto, imali sreće da nikome ne moraju da se izvinjavaju, ta trućanja i trabunjanja niti mogu niti će išta izmeniti u glavama onih na svim stranama koji bi zaista trebalo da se nekome konkretno izvine, za neko zlo ili pakost koje su upravo oni, lično, nekome učinili.
Njima ne pada na pamet da se izvine bilo kome. Naprotiv, mnogi od njih žale samo za tim što nisu još neki skalp skinuli, još neki televizor ili frižider utovarili u gepek, ili još neko zlo, zašećereno glamurom “patriotizma” učinili.
Sav apsurd “izvinjenja” može svako od nas da istestira u mašti tako što će da zamisli kako je, ne daj bože, izgubio sve što je imao u ludilu nacionalističkih orgija, a sada bi trebalo da ga nečije “izvinjenje” dovede u stanje blaženog osećanja ljubavi i oprosta za sve ludake i budale koji su mu uništili život, sećanja, prošlost i budućnost. Zbog čega? Zbog velike Hrvatske, malo veće Bosne, ili najveće Srbije? Ili prosto zbog toga što je komšija iskoristio priliku da se dokopa njegove kuće i okućnice, kola i žene, koje je godinama tako ljubomorno merkao?
Da se razumemo: nisam protivnik izvinjenja, naprotiv! Ali zašto bi se neki Boris ili Pera ili Žika izvinjavao bilo kome u moje ime? Kome sam ja nažao učinio na nekom ratištu? Kome sam ja ružnu reč rekao ili napakostio, samo zato što nije, eto, imao sreću (ili nesreću, kako ko gleda) da mu u krštenici piše “Srbin”?
Da bi to međunacionalno izvinjenje imalo neki smisao, trebalo bi da se održi na nekom velikom stadionu, gde bi stalo stotinak hiljada grešnih sa svih strana, i koji bi se čista srca, iskreno i samopokajno, ceo dan izvinjavali jedni drugima, grllili i ljubili, plakali i smejali se, srećni u pomirenju, a nesrećni po zlodelima koja su im zajednička. E, koliko je neverovatno zamisliti one koji su do pre neku godinu klali i palili u takvoj jednoj felinijevskoj sceni, tako je i apsurdno i raspravljati o izvinjenjima političara koja jedni drugima dele ili ne dele u ime celih naroda ili nacija.
Uvek sam i bio skeptičan prema tim istorijskim izvinjenjima, kao što je ono čuveno Vili Brandta koji je klekao i izvinio se žrtvama nacizma. Lepo je to tada, u tim okolnostima, delovalo, a i Vili je bio jedan prilično vešt političar, i fotogeničan lik, tako da čuvena slika njegovog klecanja izgleda kao da je uradila najbolja marketing agencija, a slikao lično Dejan Milićević, mag kiča i bljuzge. Posle mnogo prašine koja se digla tim povodom i mnogo godina kasnije jasno je da je najviše od tog “izvinjenja” profitirao upravo Vili Brandt, i Nemačka. Koliko je iskreno bilo, procenite sami.
Nisam nigde pročitao podatak, članak, priču, ili crticu o tome kako je neki nacista nakon rata posetio Aušvic ili Treblinku i klekao na sred stratišta, zaridao kao dete, onako iskreno izvinjavajući se i sebi i žrtvama. Nisam pročitao, a čitao sam mnogo. Jednostavno, zlotvori se ne izvinjavanju, zato i jesu zlotvori. A u ime dobrih ljudi u lošim godinama nema razloga niko da se izvinjava; sem oni sami od sebe da traže oprost što su dozvolili da ludilo prevlada, da se zlo nakoti, da ih nadvlada i savlada. E, to je izvinjenje koje dugujemo, svako sebi, u samoći, pred sopstvenom savešću.
Trućanja i trabunjanja o tome da li je Tadić trebalo da se izvini Hrvatima, ili je trebalo Hrvati da se izvine Srbima, a Bošnjaci i jednima i drugima, dok su Makedonci, eto, imali sreće da nikome ne moraju da se izvinjavaju, ta trućanja i trabunjanja niti mogu niti će išta izmeniti u glavama onih na svim stranama koji bi zaista trebalo da se nekome konkretno izvine, za neko zlo ili pakost koje su upravo oni, lično, nekome učinili.
Njima ne pada na pamet da se izvine bilo kome. Naprotiv, mnogi od njih žale samo za tim što nisu još neki skalp skinuli, još neki televizor ili frižider utovarili u gepek, ili još neko zlo, zašećereno glamurom “patriotizma” učinili.
Sav apsurd “izvinjenja” može svako od nas da istestira u mašti tako što će da zamisli kako je, ne daj bože, izgubio sve što je imao u ludilu nacionalističkih orgija, a sada bi trebalo da ga nečije “izvinjenje” dovede u stanje blaženog osećanja ljubavi i oprosta za sve ludake i budale koji su mu uništili život, sećanja, prošlost i budućnost. Zbog čega? Zbog velike Hrvatske, malo veće Bosne, ili najveće Srbije? Ili prosto zbog toga što je komšija iskoristio priliku da se dokopa njegove kuće i okućnice, kola i žene, koje je godinama tako ljubomorno merkao?
Da se razumemo: nisam protivnik izvinjenja, naprotiv! Ali zašto bi se neki Boris ili Pera ili Žika izvinjavao bilo kome u moje ime? Kome sam ja nažao učinio na nekom ratištu? Kome sam ja ružnu reč rekao ili napakostio, samo zato što nije, eto, imao sreću (ili nesreću, kako ko gleda) da mu u krštenici piše “Srbin”?
Da bi to međunacionalno izvinjenje imalo neki smisao, trebalo bi da se održi na nekom velikom stadionu, gde bi stalo stotinak hiljada grešnih sa svih strana, i koji bi se čista srca, iskreno i samopokajno, ceo dan izvinjavali jedni drugima, grllili i ljubili, plakali i smejali se, srećni u pomirenju, a nesrećni po zlodelima koja su im zajednička. E, koliko je neverovatno zamisliti one koji su do pre neku godinu klali i palili u takvoj jednoj felinijevskoj sceni, tako je i apsurdno i raspravljati o izvinjenjima političara koja jedni drugima dele ili ne dele u ime celih naroda ili nacija.
Uvek sam i bio skeptičan prema tim istorijskim izvinjenjima, kao što je ono čuveno Vili Brandta koji je klekao i izvinio se žrtvama nacizma. Lepo je to tada, u tim okolnostima, delovalo, a i Vili je bio jedan prilično vešt političar, i fotogeničan lik, tako da čuvena slika njegovog klecanja izgleda kao da je uradila najbolja marketing agencija, a slikao lično Dejan Milićević, mag kiča i bljuzge. Posle mnogo prašine koja se digla tim povodom i mnogo godina kasnije jasno je da je najviše od tog “izvinjenja” profitirao upravo Vili Brandt, i Nemačka. Koliko je iskreno bilo, procenite sami.
Nisam nigde pročitao podatak, članak, priču, ili crticu o tome kako je neki nacista nakon rata posetio Aušvic ili Treblinku i klekao na sred stratišta, zaridao kao dete, onako iskreno izvinjavajući se i sebi i žrtvama. Nisam pročitao, a čitao sam mnogo. Jednostavno, zlotvori se ne izvinjavanju, zato i jesu zlotvori. A u ime dobrih ljudi u lošim godinama nema razloga niko da se izvinjava; sem oni sami od sebe da traže oprost što su dozvolili da ludilo prevlada, da se zlo nakoti, da ih nadvlada i savlada. E, to je izvinjenje koje dugujemo, svako sebi, u samoći, pred sopstvenom savešću.
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Recimo, to sto se je u Srebrenici izvinjavao u ime drzavljana Srbije. Medjunarodni sud je Srbiju proglasio nevinom za genocid u Srebrenici. Tadic je mogao da izjavi saucesce porodicama zrtava, kao sto bi svaki trezven i odgovoran politicar uradio u njegovoj situaciji. On je predsednik Srbije i predstavlja interese gradjana Srbije, a samim svojim izvinjenjem je sam ugrozio sopstvene gradjane.
Medjutim, on je na sebi svojstven nacin podlegao pritiscima, ne samo Ricarda Holbruka, koji vec odavno apeluje i trazi balkanskog Gandija, koji ce pruziti ruku pomirenja, nego i jednog Mesica, koji je po hrvatskim medijima prozivao Tadica sto se nije izvinio zrtvama Srebrenice. 'Ej,Mesic?! Covek koji nikada nije ni poricao prave logore smrti po kojima su Hrvati tamanili Bosance i o cemu postoje pravi nepobitni video zapisi, a koji je citavu odgovornost za te zlocine sahranio sa Tudjmanom. Pa da mu se jos povrh svega i izvini opalivsi samar svim izbeglicama iz Krajine kojima progon ocigledno nije bio dovoljno ponizenje.
- Poruka
- 5.547
Ja sam bandoglava i uporno smatram da predsednici država čiji su narodi nekada ratovali, koji su činili zla jedni drugima - treba da izvinjenjem porodicama žrtava- daju jasan signal svojim narodima da je na neprijateljstva stvaljena tačka.
U pitanju je kurtoazija i spremnost da se umesto politike rata otvore vrata politici mira. Istinsko pomirenje se dabome dešava mimo politike, među običnim svetom, a do njega dolazi kada ljudi shvate težinu zločina koji je činjen u njihovo ime i osude ga. Pri tome, izvinjenje zločinca nema težinu. Zločinac za zločin mora da bude osuđen, jer samo to je pravda.
Pomirenje među građanima različitih država se dešava kada pripadnici nekada sukobljenih naroda shvate da je, pre svega, potrebno osuditi one koji su u njihovo ime činili zločine prema drugima. Kada shvate koliko je bitno da se kaže XY je učinio taj i taj zločin a ne čitav narod kome on pripada.
Kada umesto razlika počnu da uočavaju sličnosti sa do juče sukobljenim narodom. Kada umesto lošeg počnu da zapažaju prvo dobro u drugima.
Kada umesto neprekidne svađe o prošlosti počnu da govore, misle i streme ka budućnosti u kojoj su spremni da sarađuju.
Ukratko, izvinjenja političara su inicijalna kapisla za obnovu razumevanja između do juče zakrvljenih naroda.
Inače, Tadić se nikada nije i nikada neće izvinio bilo kome za genocid. Pazite ljudi šta pišete.
U pitanju je kurtoazija i spremnost da se umesto politike rata otvore vrata politici mira. Istinsko pomirenje se dabome dešava mimo politike, među običnim svetom, a do njega dolazi kada ljudi shvate težinu zločina koji je činjen u njihovo ime i osude ga. Pri tome, izvinjenje zločinca nema težinu. Zločinac za zločin mora da bude osuđen, jer samo to je pravda.
Pomirenje među građanima različitih država se dešava kada pripadnici nekada sukobljenih naroda shvate da je, pre svega, potrebno osuditi one koji su u njihovo ime činili zločine prema drugima. Kada shvate koliko je bitno da se kaže XY je učinio taj i taj zločin a ne čitav narod kome on pripada.
Kada umesto razlika počnu da uočavaju sličnosti sa do juče sukobljenim narodom. Kada umesto lošeg počnu da zapažaju prvo dobro u drugima.
Kada umesto neprekidne svađe o prošlosti počnu da govore, misle i streme ka budućnosti u kojoj su spremni da sarađuju.
Ukratko, izvinjenja političara su inicijalna kapisla za obnovu razumevanja između do juče zakrvljenih naroda.
Inače, Tadić se nikada nije i nikada neće izvinio bilo kome za genocid. Pazite ljudi šta pišete.
- Poruka
- 5.547
btw. Dada vam je na plastično prikazao da ume sjajno da piše (taman se ja baš ne slagala sasvim s onim što kaže)...kad hoće i ne mrzi ga...
uaaa software što ne da da dam kad hoću da dam
uaaa software što ne da da dam kad hoću da dam
gost 67981
Veoma poznat
- Poruka
- 10.021
Koliko patriJUtskog OCHAJA na ovoj, josh OCHAJNIJOJ Temi...
27E
Legenda
- Poruka
- 52.561
btw. Dada vam je na plastično prikazao da ume sjajno da piše (taman se ja baš ne slagala sasvim s onim što kaže)...kad hoće i ne mrzi ga...
uaaa software što ne da da dam kad hoću da dam
i nije vam neki ukus, sto ste odusevljeni, opet zene vole negativce, a nas...
- Poruka
- 2.138
To je najmanje sto moze da se uradi na svim stranama posle bezumlja 90tih godina
