Бошњаци и национална слика Босне кроз пописе

[Дундурије]

 

[NickFreakyrgios]

Добрица Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1969—1980. препричава, на сто осамдесет шестој страници, свој „последњи значајнији разговор“ са Андрићем и цитира га: „У Босни вам је сада, Добрице, оно што је покојни Калај сневао, а није као дипломата смео да изговори. У Босни побеђује бошњаштво. Старо, а младо. И нека да Бог да моја нога више никад не крочи преко Дрине…“

 

[gost 428502]

Hrvatski faktor tokom cele bosanske istorije je minoran.Veštački je preuveličavan, uglavnom naknadno i sa određenom agendom.

 

[Nikita Kulganov]

Bosnjaci danas

 

[brundoje]

Ja sad ovde upadam kao padobranac i citiram poruke iz 2018, ali na ove stvari nije baš odgovoreno do kraja:

Ја видим само илиро-српско име исписано преко БиХ. Чему илиро, ако су Срби?

Terminološka papazjanija koju je nemoguće razrešiti bez šireg konteksta. Ovde je bitno naglasiti da se radi o skupinama za koje su Austrijanci smatrali da su Srbi, a ne o nekim sadašnjim Srbima koji su se vremeplovom vratili u 19. vek. Ilirsko ime se u antičko vreme odnosilo na stanovike Ilirukuma. Sa tom praksom se nastavilo nakon pada Ilirikuma pod Turke, kada se pojavio aktivan austijski angažman na ovom području i kada tek počinje austrijsko upoznavanje našeg prostora. Tako se od 17. veka Ilirima nazivaju i uopšteno stanovnici Balkana i konkretno Srbi kao nacija, dakle pravoslavni Srbi potomci stanovnika srpskih kraljevina i despotovina, sa svojom crkvom, ostacima vojske i plemstva i svojim razasutim narodom po Panoniji i zapadnom Balkanu. Samim Srbima je to ime bilo tuđe, pa su taj izraz, kad se koristio u pravnom kontekstu, na našem jeziku zapisivali kao Rašano-Iliri, Srbo-Iliri, Iliro-Srbi itd.

A sa 18. vekom i najavom nacionalnog buđenja dolazi na dnevni red i pitanje ljudi našeg jezika koji su katolici, a koje smatramo svojima, pa i njih krećemo da obuhvatamo u "Ilire". Taj termin usvajaju i Hrvati, kao termin opšte etničke zajednice koju bismo danas nazvali "srpsko-hrvatskom", da bi od 19. veka austrijski Srbi krenuli aktivno da odbacuju taj termin kao tuđinski i zahtevali da se termini "Iliri" i "Raci" na latinskom, nemačkom i mađarskom zamene terminom "Srbi". Hrvatski Iliri nisu bili time oduševljeni, ali u neko slično vreme Austrija i zabranjuje ilirsko ime, tako da srpske ilirske institucije postaju i imenom srpske (ili se gase), a hrvatske menjaju ime u "jugoslavenske", a kasnije hrvatske. A u 20. veku Ilirima počinjemo da zovemo isključivo neki fiktivni antički narod Ilirikuma čiji su Albanci danas "direktni potomci".

U kontekstu cele te zbrke treba posmatrati i ove "Iliro-Srbe" sa mape, u koje spadaju "pravi Srbi" (Šokci i Raci), Hrvati i Slovenci. Primetite da se u "Srbe" uvrštavaju i "Šokci", a koji su posebna priča. Pod tim imenom se sasvim izvesno podrazumevaju svi katolici BiH i svi katolici Slavonije, koji zaista početkom 19. veka nisu imali hrvatsku svest niti bili aktivan deo moderne hrvatske nacije, ali takođe i prema srpskim hroničarima (pre svih Vuk Karadžić) ne samo da nisu sebe smatrali Srbima, nego čak ni (pravoslavne) Srbe nisu voleli niti su se sa njima mešali. Tako da ona mapa zapravo ne služi ničemu drugom osim da pokaže ono što već znamo: da Austrijanci Šokce nisu podvodili pod Hrvate i da generalno pojma nisu imali ko je ko na Balkanu, nego Ilire i Srbe trpaju gde stignu. Ali ne i sasvim bez osnova: svedoči i da su se ipak preci današnjih Srba i današnjih Hrvata koji su u to vreme živeli na istoj teritoriji i govorili istim jezikom, u naučnom smislu i smatrali istim narodom. Svedoči da je moderna hrvatska nacija nastala sintezom heterogenih elemenata i aktivnom nacionalnom voljom, dok na drugoj strani, takva aktivna volja nije postojala među "srpskim" elemenetima koji su bili de facto isti narod.

Takođe, i u kontekstu teme, mapa služi i kao još jedan od stotina i hiljada primera da nikakva bošnjačka nacija u današnjem smislu nije nigde bila zapažena ili prepoznata.

На оне силне странице посвећене томе шта је Албанија и ко су Албанци у том делу. Морам рећи да сам у међувремену тражећи нешто друго заиста нашао да су Клименти у Хртковцима говорили албанским језиком (због чега остаје питање зашто двор раздваја Србе, Клименте и Албанце).

Posebnu terminološku zbrku prave i Albanci u kontekstu Seobe srba pod Čarnojevićem. Kao kasnije terminima "Iliri" i "Srbi", u to vreme se Austrija frlja terminima "Albanci", "Rasi" i "Klimenti" i koristi ih na mestima koja su u današnjem kontekstu najblaže čudna, jer pod Albancima podrazumevamo Albance, pod Klimentima pleme Klimenata, a pod "Rasima" valjda neke Srbe. Austrijanci, međutim, Albanijom smatraju celu mega-teritoriju čija je današnja Albanija samo deo. Tako i beleže Albance/Klimente u čistim srpskim sredinama, Čarnojevića navode kao "patrijarha Klimenata", a za Klimente da ispovedaju pravoslavnu veru. Čas su Albanci, čas su Klimenti, a čas se tu ubace i neki "Raci". Čitajući ta dokumenta, za vjek i vjekov bi Čarnojević, ceo Prizren i celo Kosovo ostali upisani kao Albanci da nije bilo Seobe srba i da ti isti Albanci i Klimenti nisu nestali preko noći bez traga, a sam Čarnojević i svi Albanci koje je predvodio - pravoslavni Srbi.

Ali tu nije kraj. Pominju i pišu i o nekakvim "Arnautima", pa opet i njih mešaju sa Klimentima. A sami Klimenti su čas istočni jeretici, čas verni katolici. Tako da se u kontekstu doseljavanja Srba pod Čarnojevićem zaista radilo o Srbo-Albancima u etničkom smislu, ali apsolutno i definitivno o Srbima u jezičkom i političkom smislu. U toj masi je definitivno bilo pravoslavnih Albanca i katoličkih Albanaca, o čijem broju ne možemo spekulisati da li ih je bilo 10% ili 40%, već samo da nisu bili većina. Ti pravoslavni Albanci su se već u toku prve generacije sasvim posrbili, dok su katolički sasvim izvesno opstajali još neko vreme iz proste činjenice da su se kao katolici držali među sobom. To su im bili počeci, ali u kasnijim generacijama to su Hrvati. Ali ni o njihovom albanstvu ne možemo biti 100% sigurni, jer je i tad po Kosovu i austrijskoj "Albaniji" bilo katolika. Albanski Klimenti možda jesu bili većina, ali ne znam da li se može odbaciti ideja da u toj masi nisu učestvovali i drugi, na primer preci Janjevaca, pa da je time i tranzicija "Klimenata" u Sremu u Hrvate bila dodatno olakšana.