Vrlo je zanimljivo koliko vas nepismenih ima ovde.
Nepismenih jer bi po vama bilo vazno da se samo nacrtate na poslu, i da je to dovoljno.
Ovo je cirkularno pismo rukovodioca jedne VELIKE firme, tj. njegovog predstavnistva u Srbiji.
Ta firma ima precizne pokazatelje koliko se ljudi interesuju za njihova vozila, te precizne proracune koliko ljudi ce uopste zvati ili doci u njihove autosalone.
To je firma koja daje milione u reklamu, i koja stoga ima pravila i zahteve za svoje prodavce.
Ona STOJI iza svojih prodavaca dajuic im maksimalnu marketinsku podrsku.
I sta ocekujete?
Da radnik procenjuje koliko se realno moze prodati vozila?
Ja mogu da se slozim sa tim da je recnik ovog pisma verovatno neprimeren pravom poslovnom odnosu izmedju poslodavca i radnika, ali sma takodje siguran da ni odnos radnika nije bio bas na nivou, nego je vise na nivou ovakve komunikacije.
Ono smislicu usput moze da se odnosi npr na to da je radnik koji radi u toj ifrmi obavezan da vozi, makar polovan auto firme u kojojr adi, sto je dodatna reklama za tu tirmu.
Da recimo u svojoj komunikaciji hvali vozila koja prodaje, nevezano da li jeste ili nije na poslu.
Sve to predstavlja deo posla.
Prodavac vozila koja imaju tako skupu reklamnu kampanju mora biti prodavac 24 sata dnevno, na svakom mestu gde se nalazi.
Razlog je sto njega ljudi najvise dozivljavaju bas kao predstavnika firme u kojoj radi, na svakom mestu u svako vreme.
A kako je tako, onda obrazac ponasanja radnika mora biti primeren i van radnog vremena.
Onaj radnik ko to usvoji, i uz to bude kvalitetan prodavac, zasigurno ce osetiti zadovoljstvo velike firme prema njemu, cak toliko da ce moci sam da postavlja uslove.
A oni koji ne znaju, i treba da zavrse na ulici, sabirajuci se i oduzimajuci koliko ce primiti svakog meseca.
Nepismenih jer bi po vama bilo vazno da se samo nacrtate na poslu, i da je to dovoljno.
Ovo je cirkularno pismo rukovodioca jedne VELIKE firme, tj. njegovog predstavnistva u Srbiji.
Ta firma ima precizne pokazatelje koliko se ljudi interesuju za njihova vozila, te precizne proracune koliko ljudi ce uopste zvati ili doci u njihove autosalone.
To je firma koja daje milione u reklamu, i koja stoga ima pravila i zahteve za svoje prodavce.
Ona STOJI iza svojih prodavaca dajuic im maksimalnu marketinsku podrsku.
I sta ocekujete?
Da radnik procenjuje koliko se realno moze prodati vozila?
Ja mogu da se slozim sa tim da je recnik ovog pisma verovatno neprimeren pravom poslovnom odnosu izmedju poslodavca i radnika, ali sma takodje siguran da ni odnos radnika nije bio bas na nivou, nego je vise na nivou ovakve komunikacije.
Ono smislicu usput moze da se odnosi npr na to da je radnik koji radi u toj ifrmi obavezan da vozi, makar polovan auto firme u kojojr adi, sto je dodatna reklama za tu tirmu.
Da recimo u svojoj komunikaciji hvali vozila koja prodaje, nevezano da li jeste ili nije na poslu.
Sve to predstavlja deo posla.
Prodavac vozila koja imaju tako skupu reklamnu kampanju mora biti prodavac 24 sata dnevno, na svakom mestu gde se nalazi.
Razlog je sto njega ljudi najvise dozivljavaju bas kao predstavnika firme u kojoj radi, na svakom mestu u svako vreme.
A kako je tako, onda obrazac ponasanja radnika mora biti primeren i van radnog vremena.
Onaj radnik ko to usvoji, i uz to bude kvalitetan prodavac, zasigurno ce osetiti zadovoljstvo velike firme prema njemu, cak toliko da ce moci sam da postavlja uslove.
A oni koji ne znaju, i treba da zavrse na ulici, sabirajuci se i oduzimajuci koliko ce primiti svakog meseca.
Poslednja izmena:
