- Poruka
- 4.833
Tadićeva pomoć Dačiću
SPS je još devedesetih godina uneo u partijski statut nameru o pristupanju SI
Mrkonjić, Tadić i Dačić u Atini (Foto Fonet)
Izjava Ivice Dačića, pristigla iz Atine, da zahtev njegove stranke za prijem u članstvo Socijalističke internacionale (SI) podržavaju vodeće članice te organizacije bila bi nepotpuna ako se ne bi naglasila uloga predsednika Borisa Tadića i DS-a u tom procesu.
Očigledna je podrška koju SI pruža DS-u, favorizujući približavanje SPS-a Internacionali. Premda DS još uvek nije punopravni član te svetske organizacije radničkih, socijalističkih i socijaldemokratskih partija građanske levice – konsultativni je, dakle pridruženi član – udovoljeno je zahtevu Borisa Tadića da se SPS-u iziđe u susret, ispuni želja za pridruživanjem toj organizaciji građanske levice. Uprkos žestokom protivljenju nekolicine relativno novih članica sa prostora bivše Jugoslavije – SDP Crne Gore pokušala je, štaviše, da zbuni javnost, služeći se neistinitom tvrdnjom da joj je pošlo za rukom da odvrati SPS od podnošenja zahteva za prijem u SI – SPS-u bi oktobra ove godine, na polugodišnjem sastanku Izvršnog odbora SI, trebalo da bude dodeljen posmatrački status.
Pri tom je naširoko citirana pretpostavka pogrešna – da je naklonost SI prema članstvu SPS-a zasnovana isključivo na pokušaju da se SPS privoli na participaciju u proevropskoj vladi Srbije – njihovo učešće u vladi bilo bi ravno nacionalnoj rehabilitaciji, članstvo u SI uporedivo sa afirmacijom u međunarodnom okruženju. Takvo razmišljanje se ne poriče, ali se ističe da je bilo samo jedan od povoda da se Tadiću, time i Dačiću, iziđe u susret. Stav ključnih stratega SI nalaže da se u Srbiji, kao ključnom regionu zapadnog Balkana, uspostavi stabilna, demokratska i proevropski orijentisana vlada, na dugu stazu. Ostvarenje tog cilja, kao i dalji razvoj demokratskih struktura nezamislivi su bez nacionalnog i međunacionalnog pomirenja, zasnovanog na praštanju grehova prošlosti i uvažavanju zahteva budućnosti, pre svega među snagama naglašene socijalne orijentacije.
Ostvarenju zacrtanog razvoja doprinosi i praksa uključenja dojučerašnjih, autoritativnih stranaka. Na kraju krajeva, neke od sadašnjih članica SI sa područja SFR Jugoslavije – koje u svom imenu nose pridev socijalističke – proizišle su iz stranaka koje su na pokret građanske levice gledale kao na revizionizam, eventualno prilagođavanje demokratskim načelima nazivali renegatstvom. Njihovo učlanjenje u međunarodnu organizaciju građanske levice – napredovanje od posmatračkog statusa, preko pridruženog, do punopravnog članstva – uticalo je na njihov demokratski preobražaj. Svojevrsna političko-ideološka tranzicija uslovila je širenje demokratskih stavova i u okruženju dojučerašnjih zagovarača prevaziđenih političkih stavova.
Što se Dačićevih socijalista tiče, stvari su jasne, kaže se u okruženju SI: „Reč je o obnavljanju davno započetog procesa – uključenja uticajne evropske stranke levice u krug naglašenog demokratskog opredeljenja.” Predočen je istorijat pomaka u međusobnim kontaktima, od osamdesetih godina, naovamo. SPS je još devedesetih godina uneo u partijski statut nameru o pristupanju SI. Sa druge strane, SI je u nekoliko navrata kucala na vrata SPS-a.
Spremnost dve strane na saradnju, naravno, ne predstavlja univerzalnu ulaznicu u krug SI. Uslovi za učlanjenje novih stranaka su selektivni, ispunjavanje zadataka, definisanih u „mapi napredovanja” su neizbežni. SPS bi, dakle, ove jeseni mogao da dobije posmatrački status. Put u punopravno članstvo, međutim, mogao bi da potraje mnogo duže – neophodno je uspešno sprovođenje sveobuhvatnih reformi, od demokratskog odlučivanja u stranci, do uvažavanja ideoloških i pragmatičkih različitosti pojedinih članova.
