Borilački aspekt i Tai Chi Chuan

[SVM]

Спаринг као слободна примена технике и принципа усвојених током увежбавања форми и Ћиконга се намеће као нужан део Таићичуана. Наравно уколико настојимо да суштински разумемо оно што вежбамо кроз форме (taolu). Један вид контролисаног спаринга је и "гурање руку" (tuishou), међутим чини се да он није сасвом довољан. Спаринг (sanshou) постоји као елемент тренинга у Таићичуану, међутим каквим се он данас вежба у оквиру Таићичуана он је у ствари унапред дефинисана кореографија напада и одбране која: 1. је често без пуног контакта 2. и по унапред дефинисаном обрасцу. Самим тим, то није слободни спаринг. Основна замка приликом вежбања самог слободног спаринга у свим "унутрашњим" системима заснованим на унутрашњој енергији као покретачу акција, је да се он не претвори у настојање за постизањем ефикасног ударца који је заснован на мишићној контракцији. Уколико до тога дође, спаринг постаје "спољни" систем вежбе где Ћи остаје успаван управо јер се у првом плану налази експлозивност, брзина и снага чији је носиоц мишић. Основни императив је да се спарингу не да никаква такмичарска конотација у којој је циљ победа, нити да се он ради снажно и брзо, поготово не на почетку. Потребно је да он буде налик ономе што се у боксу назива "лагани" спаринг где се не удара снажно и брзо, већ са благим контактом и сасвим опуштено. Такође је неопходно не покушавати да се примени Ћи на свесном нивоу. До повезивања би требало да дође на нивоу дубље, предсвесне равни, тј. да се до осећаја ћија у техници дође спонтано, без освешћене намере за тиме. Потребно је инсистирати на мало краћем растојању од онога из бокса, кик бокса или каратеа, јер је иницијално техника Таићичуана управо настала као вид борбе на средњем и кратком растојању. Користан детаљ је и коришћење опреме која пружа добру заштиту, као што су рукавице од најмање 12 унци или више. Потребно је нагласити да спаринг не треба наметати као обавезан и нужан део тренинга, већ само као опцију за оне који желе да га раде. У крајњој линији, он је за почетнике, млађе вежбаче или старију популацију у великој мери контрапродуктиван и не треба инсистирати на њему.
Ovakav pristupa Taićiju se neguje u novom klubu u Beogradu koji se zove "Evroazijski krug". Pogledajte sajt klubataichichuanbeograd.org

 

[ДраганЖ]

Потпуно се слжем са уводном поруком уколико се вежба искључиво фолклора ради...

 

[gost 349237]

Na linku koji je ostavljen u uvodnom postu u sekciji pod imenom Džang Džuang se nalazi fotografija japanskog majstora Džudoa,Kendoa i Iaida, kao i tvorca japanske varijacije Yiquana pod imenom Taikiken,Kenichi Sawai-a. Slika pored je slika kineskih vežbača Yiquana na kojoj se nalazi fotografija Wanga koji je majstor Yiquana a ne Tai čia.Ni na jednoj ni na drugoj fotografiji se ne nalaze praktičari Tai čia.
Da ne komentarišem borilački aspekt Tai čia, znam za ljude koji mogu da upotrebe Tai či kao sredstvo samoodbrane, znam i za ljude koji ne mogu, ne bih da ulazim u diskusiju, ne podcenjujem, samo sam hteo da skrenem pažnju na te fotografije.Yiquan ili japanska varijacija Taikiken su potpuno različite borilačke veštine od Tai čia.Kao što se takođe či kung koji se praktikuje u Yiquanu razlikuje od či kunga u Tai čiu.

 

[SVM]

Poštovanje Dragane i Đelo232 i hvala na komentarima. Dragane, uvodni tekst se nije bavio Taićijem kao efikasnim sredstvom za borbu već se bavio stimulacijom odredjenog "nosioca pokreta", tj. metodologijom dolaženja do njega. Jednom tehnologijom izvodjenja pokreta... Naime, u najvećem broju borilačkih sistema, "nosioc pokreta", tj. udarca, bloka, je mišićna kontrakcija. Ideja sparinga u okviru Taići treninga nije postizanje efikasnog i primenjivog borbenog nivoa, već stimulacija energetskog toka (ći, ki, prana ili prosto elektro-magnetni impuls, naziv nije toliko bitan...) kao nosioca pokreta a ne mišićne kontrakcije. To naravno nije moguće u potpunosti izvesti - mišić uvek učestvuje u stvaranju pokreta, ali se nastoji da se premesti iz prvog u drugi plan. Generalno uzevši, bio bih slobodan da iznesem mišljenje da Taići u njegovom današnjem obliku nije više "borilačka veština", već "veština koja je nekad bila borilačka veština". Suština vežbanja Taićija je danas u nečem drugom. Đelo232, moram skrenuti pažnju na dve stvari: Prva se odnosi na to da je Wang Xiang Zhai, tvorac Yiquana, kao jedne od najradikalnijih "teza" (sistema, veština, škola...) u celokupnom univerzumu borilačkih sistema, kako na istoku, tako i na zapadu, intenzivno vežbao (izmdju ostalih sistema) Taići pre postavljanja svog sistema (anti-sistema), Yiquana. I njegov japanski učenik Sawai i on sam i njegovi učitelji su se bavili energijom i otkrivali efikasne sisteme njene stimulacije. Druga stvar je da u okviru današnjih "unutrašnjih" sistema većina učitelja koji nisu upali u zamku "folklornog" interpretiranja svojih veština, kombinuju metodologije bavljenja istom stvari, pri tome mislim na energiju. Tako da mnogi Jang učitelji rade elemente Čena ili Suna i vice versa, a mnogi Yiquan ili Hsing I instruktori u okviru svog treninga podučavaju elemente iz Taićija, dok mnogi Taići vežbači i učitelji koji rade ili su radili Yiquan pozajmljuju npr. Džan Džuang kakvim ga je podučavao učitelj Zhai i sl. Nema, pogotovu kod Kineza, onog puritanizma u interpretaciji kojem smo mi na Zapadu često skloni. To je stari trgovački narod koji ima instinkt da uvek naginje ka najefikasnijem. Na kraju bih prokomentarisao - nisu li fotografije sjajne? A nije li sama ideja veb sajta nalik ideji plakata (za koji birate sjajne fotke)? Malo šale, nećete zameriti...

 

[gost 349237]

Hvala na odgovoru.Prijatno sam iznenađen poštenim objašnjenjem šta se zaista uči kod vas.Izvinjavam se na možda preoštrom pismu, postao sam alergičan tokom vremena na razne šarlatane, ne zameri.
Tai či je realna veština ako se vežba na realan način.Lično poznajem majstora te veštine koji izuzetan borac u šta sam se lično uverio.
Stvar izbora, razlog zbog čega se nešta vežba.Svako dobro i uspeh vam želim.

 

[SVM]

Hvala prijatelju! Ne zameram ni malo na tonu. I sam sam se tokom godina suočio sa raznim "instruktorima" u raznim granama koji nemaju ni iz daleka nivo da bi bili instruktori. Problem ega... Boljka nas Srba kao naroda generalno uzevši, od politike do borilačkih sistema. Dobrodošli ste na trening kod nas, ako ništa drugo radi probe i druženja. Sve najbolje!

 

[ДраганЖ]

Искрено немам жељу ни намеру да правим неку дискусију али би било поштено да се сами придржавате оног о чему сте почели у уводној поруци а то је размишљање на тему примене спаринга у обуци

(„Спаринг као слободна примена технике и принципа усвојених током увежбавања форми и Ћиконга се намеће као нужан део Таићичуана.“)

а где сте између осталог напоменули и

„Потребно је нагласити да спаринг не треба наметати као обавезан и нужан део тренинга, већ само као опцију за оне који желе да га раде. У крајњој линији, он је за почетнике, млађе вежбаче или старију популацију у великој мери контрапродуктиван и не треба инсистирати на њему.

при чему сте сами себе негирали те тако довели у питање шта сте у ствари желели да кажете...

Poštovanje Dragane i Đelo232 i hvala na komentarima. Dragane, uvodni tekst se nije bavio Taićijem kao efikasnim sredstvom za borbu već se bavio stimulacijom odredjenog "nosioca pokreta", tj. metodologijom dolaženja do njega. Jednom tehnologijom izvodjenja pokreta... Naime, u najvećem broju borilačkih sistema, "nosioc pokreta", tj. udarca, bloka, je mišićna kontrakcija. Ideja sparinga u okviru Taići treninga nije postizanje efikasnog i primenjivog borbenog nivoa, već stimulacija energetskog toka (ći, ki, prana ili prosto elektro-magnetni impuls, naziv nije toliko bitan...) kao nosioca pokreta a ne mišićne kontrakcije. To naravno nije moguće u potpunosti izvesti - mišić uvek učestvuje u stvaranju pokreta, ali se nastoji da se premesti iz prvog u drugi plan. Generalno uzevši, bio bih slobodan da iznesem mišljenje da Taići u njegovom današnjem obliku nije više "borilačka veština", već "veština koja je nekad bila borilačka veština". Suština vežbanja Taićija je danas u nečem drugom. Đelo232, moram skrenuti pažnju na dve stvari: Prva se odnosi na to da je Wang Xiang Zhai, tvorac Yiquana, kao jedne od najradikalnijih "teza" (sistema, veština, škola...) u celokupnom univerzumu borilačkih sistema, kako na istoku, tako i na zapadu, intenzivno vežbao (izmdju ostalih sistema) Taići pre postavljanja svog sistema (anti-sistema), Yiquana. I njegov japanski učenik Sawai i on sam i njegovi učitelji su se bavili energijom i otkrivali efikasne sisteme njene stimulacije. Druga stvar je da u okviru današnjih "unutrašnjih" sistema većina učitelja koji nisu upali u zamku "folklornog" interpretiranja svojih veština, kombinuju metodologije bavljenja istom stvari, pri tome mislim na energiju. Tako da mnogi Jang učitelji rade elemente Čena ili Suna i vice versa, a mnogi Yiquan ili Hsing I instruktori u okviru svog treninga podučavaju elemente iz Taićija, dok mnogi Taići vežbači i učitelji koji rade ili su radili Yiquan pozajmljuju npr. Džan Džuang kakvim ga je podučavao učitelj Zhai i sl. Nema, pogotovu kod Kineza, onog puritanizma u interpretaciji kojem smo mi na Zapadu često skloni. To je stari trgovački narod koji ima instinkt da uvek naginje ka najefikasnijem. Na kraju bih prokomentarisao - nisu li fotografije sjajne? A nije li sama ideja veb sajta nalik ideji plakata (za koji birate sjajne fotke)? Malo šale, nećete zameriti...

Назначени део ваше поруке делује као оправдање става са краја уводне поруке и слободно могу да устврдим да се исти може посматрати управо као изговор да се заобиђе било каква верзија слободног спаринга јер слободни спаринг увек нам указује на све наше грешке које правимо (у овом случају везано за коришћење прекомерне мишићне контракције да би се извео неки покрет) а које можемо успешно да замаскирамо при лаганом и препуштајућем раду...
Што се тиче констатације:

Generalno uzevši, bio bih slobodan da iznesem mišljenje da Taići u njegovom današnjem obliku nije više "borilačka veština", već "veština koja je nekad bila borilačka veština". Suština vežbanja Taićija je danas u nečem drugom

иста важи за све вештине у којима се кроз вежбање избаци борбени моменат и почне да се вежба искључиво фолклор...

 

[SVM]

Poštovanje Dragane. To što opažate kao protivurečnost nije protivurečnost već različita didaktika za različiti nivo. Pretpostavljam da ste imali priliku da se sretnete sa vežbačima u Vašoj sali kojima na jednom njihovom nivou ne možete dati ono što im dajete nakon nekoliko meseci. U protivnom, uništavate im i tehniku i taktičke opcije i razumevanje rastojanja i poželjne psihološke reflekse. Druga bitna stvar koja Vam može biti korisna u Vašem radu je jedna od ključniih mudrosti generalno uzevši, a pogotovu u borenju. Ne treba stvari posmatrati kroz binarni sistem - 0 ILI 1, crno ili belo, teza ili antiteza. To nas često vodi ka "linearnom umu" svojstvenom ranoj fazi sazrevanja ljudske psihe. Pod uslovom da smo odrasla osoba, pogotovu ako vodimo grupu, linearni um je krajnje ograničavajuća kategorija. Vodi ka konfliktu... Sa nečim (stavom, idejom, okolnošću...), sa nekim ili sa sobom... Adekvatniji način bi bio najsličniji postavci - I 0 I 1. Potpuno isto važi i za Ruski Sistem. Probajte da vežbate udarac u grudi sa bokserom koji Vam je na prvom ili drugom treningu u sali. Obratite pažnju kako će primiti udarac. Nikako... Neće biti sposoban da ga "upije". Ili, još očiglednije, sa udarcem u rame. Obratite pažnju da li će povući stranu tela gde prima udarac. Neće... Ili ga pustite u grupu... Nikakva reakcija... Počeće da sparinguje 1 na 1... I koncentrisaće se na jednog partnera iz grupe želeći da ga"seče" i gura u konopce, dok ga ostali udaraju sa svih strana. Potebna je postupnost. Biljku, kakva bokser jeste, uzgajate i zalivate. Polako...

 

[ДраганЖ]

Лепо речено.... Можда бих се и сложио да нисам имао искуства са ситуацијама које сте описали... И лично имам врло позитивна искуства из таквих ситуација.

 

[milosmalic]

Цока и Жаре, судар Титана. Биће ово поучна дискусија.

Са срећом кунгфу!

 

[SVM]

Hahahahahahaha.... Ahahahaha.... Gde si Maliću, kućo stara... Šta je?!? Zaveli te zapadno-hrišćani pa Srpsku novu slaviš gajbi? Ja odoh u štetu sada, Vuk lumpuje od rane zore... I tebi i tvojima i svim ostalim opnentima/neoponentima (jer kako Hegel, Hajdeger i Dogen, a bogami i Palama ustvrdiše, nema ni oponenata ni neoponenata, to samo naš um radi čuda....) СРЕЋНА ЈЕДИНА ПРАВА НОВА ГОДИНА! СВЕ НАЈБОЉЕ У НАСТУПАЈУЋОЈ 2015-ОЈ!

 

[milosmalic]

Свако добро буразеру. Видимо се у марту. По оба календара :-)

 

[SVM]

О спарингу у Таићичуану, 2. део

Чест проблем када се примењује слободни спаринг у оквиру Таићичуана је оно што би најбоље било дефинисати као "замена тезе". До овога долази када се у спарингу покушава да примени техника Таићичуана. Резултат је обично никакав или врло скроман. Наиме техника Таићичуана је у последњих стотинак година постала сувише стилизована и удаљена од било какве реалне конотације да је потпуно бесмислено примењивати је у борби или спарингу. Она једноставно није више борбено ефикасна. Стога, као најразумнија опција се намеће да се у техничком погледу преузме бокс или кик бокс, чија је техника крајње прагматична и борбено ефикасна. Истовремено, основни циљ је да се врло ефикасни принципи Таићичуана у вези са артикулисањем и фокусирањем енергије. примене у том контексту. Врло битан детаљ на који је потребно обратити пажњу је да се учесници у спарингу не фокусирају толико на ефекат акција, на тактику или на "везивање" техника, већ на сам ударац. Неопходно је да он буде сасвим опуштен, са најмањом могућом мишићном контракцијом. Потребно је да мускулатура не буде носиоц покрета, већ да покрет носи енергија која се усмерава у једну тачку. Препоручљиво је да се у функцији неоптерећивања вежбача самом акцијом током спаринга, у почетку ударац вежба на џаку или са фокусерима.

 

[Mord]

Borilački aspekat Taj Či Čuana se svodi na samoodbranu jer nema tehnike napada. Ja sam vežbao originalni Yang Taj Či Borilački Stil od učitelja Yang Jwing-Minga. Tako ima Taj Či Chin Na i pushing hands isto od Yang Taj Či. Međutim potrebno je baš "ući" u to da bi se uspešno primenulo koga zanima takav način odbrane, jer je Taj Či prilično pasivan. Sada sam prešao na Chen Taj Či (Ma Hong si fu) takođe borilačku varijantu. On mi je više dinamičan i "živ" od veoma jednoličnog i sporog Yang varijante. Wu mi se nešto ne sviđa...Sun stil od legendarnog Sun Lu-tang ću tek da isprobam?
Kad je ona zdravstvena strana upitanju, najviše volim Taj Či Či kung. Forma od trinaest pokreta koja se izvodi u desnu i levu stranu i može se raditi u sobi nije potreban veliki prostor. Učeći nju naučio sam neke principe bez kojih bi Taj Či bio balet jer malo učitelja uči te principe. Kao onaj poznat o "ukorenjivanju". "Čupanju drveta iz korenja" i slično? Šta je to i kako se izvodi?

 

[SVM]

Poštovanje Mord. Hvala na opažanjima. Sasvim se slažem sa Vama. Generalno uzevši, u "unutrašnjim" sistemima sve ide jako polako u smislu nepredovanja, kako u pogledu forme, tako (i još više) u pogledu ovladavanja unutrašnjom ili energetskom dimenzijom. Dobro ste primetili da je Tui shou (guranje ruku) vrlo bitan element treninga. On je dobar parametar koliko ste ovladali sistemom. U vezi sa "ukorenjivanjem", mislim da tom elementu ne treba pristupati odvojeno, kao nekoj posebnoj "tajnoj" ili specifičnoj tehnici ili znanju. To je prosto, u fizičkom pogledu, dovedenost u pravilan položaj odredjenih tačaka na telu u stavu i prelascima (akupunkturnih tačaka Ba Hui, Hui nen i Yong quan, što "otvara" Ming men), a u pogledu energije, kroz sinergiju opuštenosti (principa koji Kinezi često označavaju sung) i namere (forme), ostvariti energetski tok. Ostvaren energetski tok obezbedjuje bolji stav i bolji kontakt sa tlom. Skloniji sam mišljenju da ovde ne treba insistirati na posebnim vežbama, već samo na kontinuiranom i dugom vežbanju formi (taolu) i ćikonga čime se postiže kako "ukorenjenost", tako i sposobnost da narušite nečiju ukorenjenost (kroz tui shou ili sparing...), a upravo to je "čupanje drveta iz korena".

 

[Mord]

Poštovani SVM. Nisam mislio da je to tajno znanje u klasičnom smislu te reče već da se takve bitne stvari prenebegavaju, odnosno previđaju, a ustvari su one najbitnije za vežbanje Taj Čija a sama forma bez njih je balet, jer nema onih unutrašnjih blagodeti koje donosi vežbanje "unutrašnjih" systema. Zato je dobro učiti ih prvo pre glavnog vežbanja duge forme. Sve ostalo se slažem sa vama. Lično više volim da vežbam borilački Taj Či nego onaj običan "zdravstveni" modifikovani stil.

 

[SVM]

Potpuno se slažem sa Vama. Ništa dodati, ništa oduzeti... Taići bez unutrašnje dimenzije je prazna ljuštura. Potpuno neefikasna kao rekreacija i još manje efikasna kao borbena veština. Rad na unutrašnjoj dimenziji je suština priče. Prevashodno za obezbedjivanje zdravog psihofiziološkog stanja, a potom i svega ostalog... Ako nije indiskretno pitanje, gde ste učili Taićičuan?

 

[Mord]

A šta mislite gde se devedesetih mogao učiti? Imao sam šanse da kupim instrukcionu video Originalni Yang Taj Či od Yang Jwing-Minga i još jednu vrstu Taj Čija ali običnu. Komletna forma sa dodatnim vežbanjem kao i njena borilačka primena. Sada sam uspeo da nađem još neke njegove video materijale sa dodatnim objašnjenjima primene Chin Na pushing hands.... I moj omiljeni Taj Či Či kung od Mantak Čije; knjigu i Video, sa njenim izvodjenjem u kojima je detaljno opisao unutrašnji rad i principe izvođenja pokreta da bi se "iscedila" vrednost, korist od Taj Čija u zdravstvene svrhe tipa; ukorenjivanje, otvaranje zglobova i njihovo zatvaranje,spiralno uvrtanje,otvaranje prepona,"zagrli drvo",i slično. Imena slabo pamtim, samo zašto,kako i zbog čega me interesuje?
Sada sam našao Chen Taj Či ali je mlogo pipav ali dinamičniji, pa sporo napredujem za razligu od Yanga koji je mnogo lakši i sporiji.

 

[SVM]

Razumem Mord. Ako želite, dobrodošli ste kod nas u sali, ukoliko ste u Beogradu. Bilo bi zanimljivo razmeniti iskustva.

 

[Mord]

Ja sam u okolini Vršca tako da bi sve zavisilo od Vašeg vremena. Jedno dvaput mesečno bih mogao da dođem u Beograd recimo nedeljom ili subotom ako...... sve zavisi od vremena nažalost.....

 

[SVM]

Tokom vikenda, kod nas u sali držim subotom pre podne Batodo od 10 h, i odmah nakon toga Srpsko Vojno Mačevanje. Taićičuan treninzi su ponedeljkom i petkom od 20,30h. Ali, ukoliko imate želju da radite Taići, možemo pakovati neke vanredne treninge.

 

[gost 349237]

A šta mislite gde se devedesetih mogao učiti? Imao sam šanse da kupim instrukcionu video Originalni Yang Taj Či od Yang Jwing-Minga i još jednu vrstu Taj Čija ali običnu. Komletna forma sa dodatnim vežbanjem kao i njena borilačka primena. Sada sam uspeo da nađem još neke njegove video materijale sa dodatnim objašnjenjima primene Chin Na pushing hands.... I moj omiljeni Taj Či Či kung od Mantak Čije; knjigu i Video, sa njenim izvodjenjem u kojima je detaljno opisao unutrašnji rad i principe izvođenja pokreta da bi se "iscedila" vrednost, korist od Taj Čija u zdravstvene svrhe tipa; ukorenjivanje, otvaranje zglobova i njihovo zatvaranje,spiralno uvrtanje,otvaranje prepona,"zagrli drvo",i slično. Imena slabo pamtim, samo zašto,kako i zbog čega me interesuje?
Sada sam našao Chen Taj Či ali je mlogo pipav ali dinamičniji, pa sporo napredujem za razligu od Yanga koji je mnogo lakši i sporiji.

Taj lakši i sporiji Yang stil je modifikacija starijeg stila stvorena od strane Yang Chengfua, koji je svesno ublažio Tai či za potrebe običnih ljudi.Tako da i nema neku posebnu borbenu primenu.Njegov brat i deda Yang Luchan su podučavali vrlo eksplozivni Tai či, koji se danas manje poznat, gotovo zaboravljen, a u 19 veku je bio toliko cenjen da je uvežbavan od strane carskih gardista u Kini.Veoma je malo instruktora tog originalnog stila, u Srbiji ih i nema, tako da se ljudi uglavnom sreću sa ublaženom varijantom, kreiranom u zdravstvene i rekreativne svrhe.Ili još ublaženijim već ublaženim stilom.
Po mom mišljenju to je zastrašujuća greška, jer kad se nekoj stvari oduzme svrha zbog koje je stvorena gubi svoj smisao.
Chen stil je zadržao borilačku komponentu, tako da bih u današnje vreme radije vežbao taj stil negoli neki razvodnjeni Yang stil gde se naglasak stavlja ne čak ni na zdravstene koristi nego na banalnu estetiku u izvođenju tehnika..
A još radije "kaluđerski boks" tj. Tai či koji se vežba na Wudang planini u starim taoističkim manastirima, ali je preskupo za moj budžet.

 

[Mord]

E pa grešiš Đelo232 ovaj Yang Taj či je originalan borilački jer učitelj Ming objašnjava da svaki pokret ima borilačku primenu čak i više postoje skrivene aplikacije drugog i trećeg stepena i to pokazuje. On te uči kako da analiziraš samu formu. Kako kaže priča; bio jedan majstor koji je umeo da od kamena pravi zlato. I jedan učenik je došao da to proveri i učitelj je rekao da će da mu napravi zlato ali je učenik odgovorio da on ne želi njegovo zlato već Trik kako se pravi zlato.
Svi materijali koje imam za ovaj Yang taj či od učitelja Minga pokazuju da ima borilačku primenu. Imam takođe knjigu od Damira Tenodija sa običnim modifikovanim Yang Taj Čijem koji nema borilačku primenu. Skoro sam i saznao i zašto se ovaj Yang Taj Či sporo vežba. Učitelj Ming je rekao da se forma u zavisnosti kako se broje ima (njegov način brojanja)113 pokreta i početnici je rade od 18 do 20 minuta. Ako se vežba kao borilačka veština onda se radi brzo, a ako se vežba radi razvoja čija i sl. onda njeno izvođenje treba da ide do 1 sat vežbanja. Inače sam Yang Taj Či je pravljen, od i za, 80 do 85% upotrebe Pushing Hands.
Kako vidim sada iz njegove prezentacije samo izvođenje istog pokreta bez Pong čini ti formu običnu bez borilačkog aspekta. To je ono što sam ja rekao da ti možeš da vežbaš potpuno istu formu kao i majstor ali ako nemaš "ključeve" za njeno "ispravno" izvođenje nemaš ni benefita od vežbanja taj čija tako da ti onda nema borilačkog aspekta u tvojoj formi.
Inače bi trebao da znaš da modifikacija je nužna za bilo šta kao i Taj Či.Taj Cheng fu je bio debeo i drugačije je izvodio istu formu od Hau Bua tako nekako se zove koji je bio tanak i slab kako je majstor Ming rekao.. Tako da je čak i on Ming modifikovao unapredio formu u nekim detaljima i to sam rekao zašto i zbog čega. Ja imam njegovu formu iz devedesetih godina i formu sada od prošle godine i vidim razliku tako da sam morao i sam da korektujem njeno vežbanje....
Uostalom loš si student ako nisi sposoban da modifikuješ i unaprediš formu koju si primio od svog učitelja, kako je sam rekao učitelj Ming; već samo vežbaš šablon. On drži YMMA borilačku akademiju u SADe.

P.S. Inače zahvaljujem SVM ali nije potrebno sada radi jednog čoveka nešto da menjate u svom radu, nema potrebe i ovako mi dobro ide.

 

[gost 349237]

To i jeste problem, svako stvara neku svoju modifikaciju, što ima smisla ako je modifikator na višem nivou shvatanja od tvorca, ili barem istom, ali kad svako počne da modifikuje dobija se situacija koju je lepo objasnio Wang Xiangzhai (parafraziram) - ljudi se gube u moru tehnika, zaboravljajući da nauče principe koji stoje iza neke borilačke veštine....putovao sam Kinom 40 godina i sretao mnoge majstore a da sam upoznao jedva par njih koji poznaju istinsku biomehaniku ljudskog tela....

Sam si spomenuo da si učio formu od 13 pokreta jer ti omogućava da shvatiš suštinske stvari u Tai čiu, bez koje bi Tai či bio balet.(Da ne podcenjujemo balet, to je veoma zahtevna veština)
Koliko je ta forma dobra to već ne znam, ali se slažem sa tobom, bez shvatanja suština borilačkih veština to su samo prazne ljušture sa koreografskim kopiranjem tehnika.

Modifikacije treba razlikovati od nečeg što prividno izgleda isto, a to je stvaraje ličnog stila borenja.Ne postoje dva ista ljudska bića na zemlji pa nijedna borilačka veština ne može biti idealna za sve.Nekom odgovara jedna kombinacija stilova borenja, drugom neka druga.Nekim odgovara i prosto jedan stil borenja jer su pronašli ono što je idealno upravo za njih.

 

[Mord]

Da. Moje spominjanje baleta je u smislu da je bolje baviti se baletom nego vežbati prazan Taj Či. Veća je korist od toga. Ili čak vežbati Pa Kuu ili Hsing Yi bi bilo još bolje. Sa obzirom da sam vežbao "prazan" i "pun" Taj Či "vidim" tj. osećam razliku.
Kako bi rekao Majstor Čija:"Ne naučiti unutrašnji deo Taj Čija je kao imati školjku a da se nikada niste pomučili da pogledate unutra i nađete zrno bisera".
Eto juče baš pogledah Sun 73 Forme Taj Či od Dr Lama. To je čisto rekreativna za starije ljude koji vežbaju sa njim ali nema ni trunke objašnjenja o "unutrašnjem" radu Taj Čija da bi se dobili benefiti od njegovog vežbanja.
Pogledao sam ponovo svoju knjigu od Damira Tenodija u kojoj sa 798 fotografija prikazuje rekreativni Yang Taj Či koji je učio od Dr. Tsao Tse Tsonga ali nema ni reči o glavnim elementima koji čine Taj Či ako već podučava rekreativno-meditativnu formu; ukorenjivanje,"zagrli drvo", Nej Kung koštane srži. Kretanje spiralne energije dobijene ukorenjivanjem korz kičmu preko pršljenova T-11, T-5, C-7,uvrtanje tetiva i otvaranja zglobova,....
Tako da zaista zaključujem da malo njih traži biser u školjci.

Evo da dodam postavio sam video na youtube iz moje kolekcije Yang Taj Či fightset čisto da se malo okusi Taj chi.