Smisao života davno je tražen,
Sada je svrha pobeći od dna,
Nekako stojim, znojav i zgažen,
Toliko želim, a ne znam šta...
Ne pitam mnogo, ne mislim sada,
Trenutak je jedan zamenio sve,
Dosta je bilo brojnih vihora nada,
Postojiš danas, a ne posle i pre.
Ostavi sutra, zaboravi vreme,
Tiho zažmuri i uhvati dah,
Previše briga samo je breme,
Koje te sruši u jedan mah.
Zato se bori, zato koračaj,
Ostavi setu, promašen dan,
Svome životu daj neki značaj,
Pretvori u javu izbledeli san.
Ne daj se sada srušiti lako,
Ne biva lepim baš svaki čas,
Život je prosto sagrađen tako,
Svoju bitku vodi svako od nas.
I baš zato kad talasi krenu,
Samo ne posrći u naletu svih
Velika dela dođu u trenu,
Godine služe da se podsetiš njih.
Sada je svrha pobeći od dna,
Nekako stojim, znojav i zgažen,
Toliko želim, a ne znam šta...
Ne pitam mnogo, ne mislim sada,
Trenutak je jedan zamenio sve,
Dosta je bilo brojnih vihora nada,
Postojiš danas, a ne posle i pre.
Ostavi sutra, zaboravi vreme,
Tiho zažmuri i uhvati dah,
Previše briga samo je breme,
Koje te sruši u jedan mah.
Zato se bori, zato koračaj,
Ostavi setu, promašen dan,
Svome životu daj neki značaj,
Pretvori u javu izbledeli san.
Ne daj se sada srušiti lako,
Ne biva lepim baš svaki čas,
Život je prosto sagrađen tako,
Svoju bitku vodi svako od nas.
I baš zato kad talasi krenu,
Samo ne posrći u naletu svih
Velika dela dođu u trenu,
Godine služe da se podsetiš njih.
Smisao života davno je tražen,
Sada je svrha pobeći od dna,
Nekako stojim, znojav i zgažen,
Toliko želim, a ne znam šta...
Ne pitam mnogo, ne mislim sada,
Trenutak je jedan zamenio sve,
Dosta je bilo brojnih vihora nada,
Postojiš danas, a ne posle i pre.
Ostavi sutra, zaboravi vreme,
Tiho zažmuri i uhvati dah,
Previše briga samo je breme,
Koje te sruši u jedan mah.
Zato se bori, zato koračaj,
Ostavi setu, promašen dan,
Svome životu daj neki značaj,
Pretvori u javu izbledeli san.
Ne daj se sada srušiti lako,
Ne biva lepim baš svaki čas,
Život je prosto sagrađen tako,
Svoju bitku vodi svako od nas.
I baš zato kad talasi krenu,
Samo ne posrći u naletu svih
Velika dela dođu u trenu,
Godine služe da se podsetiš njih.
Sada je svrha pobeći od dna,
Nekako stojim, znojav i zgažen,
Toliko želim, a ne znam šta...
Ne pitam mnogo, ne mislim sada,
Trenutak je jedan zamenio sve,
Dosta je bilo brojnih vihora nada,
Postojiš danas, a ne posle i pre.
Ostavi sutra, zaboravi vreme,
Tiho zažmuri i uhvati dah,
Previše briga samo je breme,
Koje te sruši u jedan mah.
Zato se bori, zato koračaj,
Ostavi setu, promašen dan,
Svome životu daj neki značaj,
Pretvori u javu izbledeli san.
Ne daj se sada srušiti lako,
Ne biva lepim baš svaki čas,
Život je prosto sagrađen tako,
Svoju bitku vodi svako od nas.
I baš zato kad talasi krenu,
Samo ne posrći u naletu svih
Velika dela dođu u trenu,
Godine služe da se podsetiš njih.
.
.
...
.
