Бора Дугић - Трен

Роман

Početnik
Poruka
43
Борина фрула говори о оној унутрашњој лепоти коју овај народ и ова земља имају а изгледа да је полако заборављају.Његова фрула као да плаче за давна времена кад су човек и природа били једно, а данас бетон и пластика нам испуњавају душу и тело.

Док је један мој друг, који је ван своје домовине је изјавио на ову Борину мелодију: Борина мелодија ми често изазива сећање моје далеке прошлости. Успорена магловита слика је у смирај летњег дана. Увек видим себе као дете у сред лета, у селу наслоњен на тарабу посматрајући моје покојнике како иду однекуд низ прашњави земљани пут, носећи виле на раменима, смејући си. Једноставно ту су млади, весели, пуни живота. Сваки њихов корак изазове појаву неког сокачића, шумице, изворић воде или стару шљиву где сам као мало дете често сречно проводио своје игре. Тражио сам виле испод вилиног дрвета, змајеве над оџацима и ловио које какве караконђуле Да биx пред спавање одмарао се слушајући, дедине приче о вампирима и Недадовићима, уз свеже скувано бакино слатко млеко кувано на смесеревцу који је стајао испод тарасе избацувајући пријатан мирис горећег дрвета.
Србија је била и остала моја дечија бајка, за њу се вреди борити!

 

Back
Top