Ја ћу једног дана да одем и купим неколико стотина бомбоњера са кич сликама. Неколико десетина ликера, британских и француских имена а молдавске или БиХ производње. Неколико килограма ситног пољског цвећа, повезаног у хистеричне, нервозне букете. Све то ћу да натоварим у приколицу.
А затим ћу кренути у посете свим оним женама које су ме одбиле у прошлости. Оне су биле инспирација за најлепше мисли које сам сковао у животу и најлепше гестове које сам направио. Оне су заслужне за многе храбра и луда ( и глупа, наравно ) дела које никад не би направио да није било њих. Нити би тако маестрално правио будалу од себе, на задовољство свих, па и сопствено.
Оне су биле генератори топлих осећања и свакодневног жонглирања. У осталом, тако сам и постао мајстор маргиналних вештина. Оне су умеле да ме одувају, а ја сам умео да потонем господски с цилиндром.
Но, ја их нећу обилазити због тога. Поћи ћу да им се захвалим што су ме одбиле и тиме омогућиле да се пре једно 20 година оженим баш мојом женом с којом јесам. То им је, свима заједно највеће достигнуће. То ни једна друга армија не би постигла. Само армија жена које су ме одбиле. За то имају моју доживотну захвалност. Зато бомбоњере, ликери и шарено пољско цвеће.
О онима које ме нису одбиле, ал се ипак све добро завршило, написаћу нешто у својој еротској збирци ЧВАРЦИ У КАРАНТИНУ.
А затим ћу кренути у посете свим оним женама које су ме одбиле у прошлости. Оне су биле инспирација за најлепше мисли које сам сковао у животу и најлепше гестове које сам направио. Оне су заслужне за многе храбра и луда ( и глупа, наравно ) дела које никад не би направио да није било њих. Нити би тако маестрално правио будалу од себе, на задовољство свих, па и сопствено.
Оне су биле генератори топлих осећања и свакодневног жонглирања. У осталом, тако сам и постао мајстор маргиналних вештина. Оне су умеле да ме одувају, а ја сам умео да потонем господски с цилиндром.
Но, ја их нећу обилазити због тога. Поћи ћу да им се захвалим што су ме одбиле и тиме омогућиле да се пре једно 20 година оженим баш мојом женом с којом јесам. То им је, свима заједно највеће достигнуће. То ни једна друга армија не би постигла. Само армија жена које су ме одбиле. За то имају моју доживотну захвалност. Зато бомбоњере, ликери и шарено пољско цвеће.
О онима које ме нису одбиле, ал се ипак све добро завршило, написаћу нешто у својој еротској збирци ЧВАРЦИ У КАРАНТИНУ.