BOLESNI POSTAJU JAKI I OPASNI
Mogu li bolesni postati jaki i opasni za zdrave?
Prvi odgovor bi bio - ne mogu sve dok su bolesni, jer bolestan je jednako slab i nemoćan.
Drugi odgovor - mogu, ako mislite na duševne bolesnike izvan duševne bolnice i medicinskog tretmana,
onda mogu da ubijaju, fizički i psihički maltretiraju zdrave.
Treći odgovor- "Svi smo jednaki" reče budala - Ovo je grafit, koji sam pročitala na zidu Saborne crkve u
Novom Sadu. Čini vam se da ovo nema veze sa postavljenim pitanjem, ali ima itekako.
Bolesni u demokratskom društvu zahtevaju da ih se trtira jednako kao i zdrave, jer kažu svi smo mi jednaki.
Ako podjemo od premise da je gay populacija bolesna jer nema biološke predispozicije da živi kao normalni ljudi, da
pripadaju ranjivim grupama stanovnistva, onda se ovo pitanje i odgovori odnose na njih.
Njihov bol se odnosi pre svega na nesreću da ne mogu ( ne žele) stupati u intimne odnose sa suprotnim polom i
radjati decu.
A silno žele da žive kao heteroseksualni, da u njihovom ljubavnom paru jedno bude žena a drugo muškarac,
da jedno obavlja ženske poslove a drugo muške, da usvoje decu ( i pretvore ih u homoseksualce), da imaju
venčanja ista kao što imaju heteroseksualci, i zadnjih par godina da vladaju svetom. Ne smemo zaboraviti
da se muška i ženska gay populacija ne ponaša identično. Lezbejke su u manjoj meri agresivne, i - ako jedna iz
tog para odluči da ima dete neće ga usvajati, nego će naći zdravog muškarca i roditi dete.
Muškarci koje privlaće samo muškarci to ne mogu, na njihovu i našu žalost.
A kada je neko uskraćen za esencijalna ljudska zadovoljstva - postaje opasan.
U mom malom gradu, u kojem sam odrasla, desio se skandal krajem 60-tih. Bili smo maturanti kada se otkrilo
da otac jedne naše školske drugarice, inače nastavnik matematike u drugoj srednjoj škloli, ucenjuje svoje učenike
tako što im podeli jedinice, a potom ih jednog po jednog poziva u svoj kabinet i primorava na gay blud. Ne znam koliko
dugo je to činio, a otkrilo se kada je jedan dečak poneo nož na "razgovor"u kabinet i sprečio "uvaženog"nastavnika
da se zadovolji. Siledjija - nastavnik je završio u zatvoru (iz kojeg je brzo pušten, ali se odselio negde daleko), a najteže
posledice su ostale na njegovoj ćerki i sinu. Srećom, školska godina je bila pri kraju i došlo je vreme za odlazak
u Zagreb na studije.
To ih je spasilo da ne moraju gledati u oci komšijama, prijateljima, poznanicima. Nastavnici matematike su smanjili jedinice
na najmanju meru. A roditelji su bili sretni kad je matematicar njihovog sina bila žena. Više ni jedan nastavnik nizašta nije
pozivao učenike u svoj kabinet. Sve se moralo obaviti u učionici, isključivo.
Ali bio je i jedan Mišika u mom susedstvu, za kojim su se krišom okretale žene i govorile "ženski petko". Ali taj ženski
petko se oženio i nikada se nije razveo. Živeli su sretno sa svoje troje dece, on i njegova žena. On je bio iz siromašne
radničke porodice, a ona sa sela. Radila je kao spremačica u školi. Nikada se nije žalila da je njezin muž seksualno
nezadovoljava, a kako je njemu bilo u krevetu sa ženom samo on zna. Radio je u fabrici kao i svi drugi. Samo su mu se
nepoznati podsmevali zbog ženskog glasa i ženskih pokreta pri hodu. Kao što se podsmevaju nekome sa klempavim
ušima.
Kad su homoseksualci došli u modu, 70-tih, u tom mom malom gradu šuškalo se o radio novinaru Z. O. da skuplja dečake
u prostorijama radio-stanice pod maskom Kluba ljubitelja Bitlsa. Jedan od tih dečaka se zabavljao s mojom prijateljicom
i drugari su je počesto zapitkivali - šta ti radiš sa tim P...., samo se ljubite ili još nešto?- Moja Snezana je zbunjeno
odgovarala - a zašto pitaš?- Posle se sama počela pitati i poverila se nama , prijateljicama.
"Nešto ipak nije uredu. On me zagrli i poljubi samo kad smo u društvu, a kad ostanemo sami pričamo i ništa od nežnosti."
Snezana je volela tog prevaranta i kad je otkrila da je gej izgubila je samu sebe. Plašila se velike skupine ljudi, nije više
išla u kino, u Dom omladine na ples, povukla se u samoću.
Ostali dečaci iz tog Kluba su nastavili život kao heteroseksualci - oženili se i postali očevi. Verovatno nisu bili biološki
gay, a oslobodili su se iz kandji bolesnih strasti.
Tako je bilo za vreme socijalističke demokratije, a danas u civilnom društvu je drukčije. Niko ne govori o klasnoj
eksploataciji, o crvenoj buržoaziji, o moći birokratije, o bogatima i siromašnima. Mladi ne znaju za borbu radničke klase
za ravnopravnu raspodelu viška vrednosti. Ali zato znaju, i uključuju se, u borbu za slobodu "jointa", za prava gay
populacije na brak sa istim polom, sve marke automobila, a jednakost za mlade se ispoljava u uniformisanom djinsu,
hamburgerima, širom sveta korištenjem engleskog jezika. Znaju i za ruske anarhiste, Trockog, jer se to uklapa u pank
destrukciju.
I gay populacija je destruktivna, vise ili manje. Evo jednog primera iz mog iskustva:
Dragica je bila vrlo načitana, duhovita , sa širokim osmehom i vrlo druželjubiva, ali sa prekomernom kilažom. Živela
je u centru Beograda, u Palmoticevoj ulici. Početkom 90-tih namnožili su se gay momci, a ovakve devojke su postajale
njihove žrtve, naročito ako su bile stambeno situirane i uz to zaposlene, sa redovnom platom. Dragica je ustupala
jednu svoju sobu gay parovima da vode ljubav. Uz to je verovala da bi mogla jednog od njih povratiti u stanje muškosti.
Rodila je dva sina sa D........, prvog je Dragicina majka dala na usvojenje jednoj medicinskoj sestri, jer je žena znala
da unuka tako moze izvući iz kandji pedera. Drugi, mladji je ostao sa takvim roditeljima (jer je baka umrla i nije
više niko mogao intervenisati). Stariji sin je postao uspešan, vrlo obrazovan mladi Beogradjanin, a mladji je živeo samo 11
godina. Prvo mu je majka umrla u 34-toj od posledica batina i izliva krvi u mozak. Ubio ju je muž-***** kada se usprotivila
da otac seksualno iskoristava sina, koji je imao vrlo jasno ispoljene znakove ženskog ponašanja. Dragica je sanjala da mu
otvori frizerski salon. Kad je ona umrla muž je nekažnjeno životinjski iskorištavao sina. Uvukao ga je u bandu pedera
koji su pljačkali zlatare. Njegov sin se posle jedne pljačke usprotivio da bosovima preda sav plen i - masakrirali su ga
seksualno. Jednoj rodjaki, koja ga je posetila u bolnici, rekao je da ne može da živi posle užasa koji su mu radili.
SUTRADAN JE SKOČIO KROZ PROZOR BOLNICE I ZAVRŠIO NA PLOČNIKU. Otac-***** je nasledio
Dragicinu kuću i doveo svog ljubavnika s kojim još uvek živi u toj kući, nekaznjen naravno.
GEJ POPULACIJA IMA PREDISPOZICIJE DA POSTANE OPASNA I AGRESIVNA PREMA RAZLIČITIMA.
Ako se ne slažete samnom, uključite se u diskusiju, čiji je cilj stvaranje organizacije za obranu od terora gay momaka
Iskreno, Verrally
Mogu li bolesni postati jaki i opasni za zdrave?
Prvi odgovor bi bio - ne mogu sve dok su bolesni, jer bolestan je jednako slab i nemoćan.
Drugi odgovor - mogu, ako mislite na duševne bolesnike izvan duševne bolnice i medicinskog tretmana,
onda mogu da ubijaju, fizički i psihički maltretiraju zdrave.
Treći odgovor- "Svi smo jednaki" reče budala - Ovo je grafit, koji sam pročitala na zidu Saborne crkve u
Novom Sadu. Čini vam se da ovo nema veze sa postavljenim pitanjem, ali ima itekako.
Bolesni u demokratskom društvu zahtevaju da ih se trtira jednako kao i zdrave, jer kažu svi smo mi jednaki.
Ako podjemo od premise da je gay populacija bolesna jer nema biološke predispozicije da živi kao normalni ljudi, da
pripadaju ranjivim grupama stanovnistva, onda se ovo pitanje i odgovori odnose na njih.
Njihov bol se odnosi pre svega na nesreću da ne mogu ( ne žele) stupati u intimne odnose sa suprotnim polom i
radjati decu.
A silno žele da žive kao heteroseksualni, da u njihovom ljubavnom paru jedno bude žena a drugo muškarac,
da jedno obavlja ženske poslove a drugo muške, da usvoje decu ( i pretvore ih u homoseksualce), da imaju
venčanja ista kao što imaju heteroseksualci, i zadnjih par godina da vladaju svetom. Ne smemo zaboraviti
da se muška i ženska gay populacija ne ponaša identično. Lezbejke su u manjoj meri agresivne, i - ako jedna iz
tog para odluči da ima dete neće ga usvajati, nego će naći zdravog muškarca i roditi dete.
Muškarci koje privlaće samo muškarci to ne mogu, na njihovu i našu žalost.
A kada je neko uskraćen za esencijalna ljudska zadovoljstva - postaje opasan.
U mom malom gradu, u kojem sam odrasla, desio se skandal krajem 60-tih. Bili smo maturanti kada se otkrilo
da otac jedne naše školske drugarice, inače nastavnik matematike u drugoj srednjoj škloli, ucenjuje svoje učenike
tako što im podeli jedinice, a potom ih jednog po jednog poziva u svoj kabinet i primorava na gay blud. Ne znam koliko
dugo je to činio, a otkrilo se kada je jedan dečak poneo nož na "razgovor"u kabinet i sprečio "uvaženog"nastavnika
da se zadovolji. Siledjija - nastavnik je završio u zatvoru (iz kojeg je brzo pušten, ali se odselio negde daleko), a najteže
posledice su ostale na njegovoj ćerki i sinu. Srećom, školska godina je bila pri kraju i došlo je vreme za odlazak
u Zagreb na studije.
To ih je spasilo da ne moraju gledati u oci komšijama, prijateljima, poznanicima. Nastavnici matematike su smanjili jedinice
na najmanju meru. A roditelji su bili sretni kad je matematicar njihovog sina bila žena. Više ni jedan nastavnik nizašta nije
pozivao učenike u svoj kabinet. Sve se moralo obaviti u učionici, isključivo.
Ali bio je i jedan Mišika u mom susedstvu, za kojim su se krišom okretale žene i govorile "ženski petko". Ali taj ženski
petko se oženio i nikada se nije razveo. Živeli su sretno sa svoje troje dece, on i njegova žena. On je bio iz siromašne
radničke porodice, a ona sa sela. Radila je kao spremačica u školi. Nikada se nije žalila da je njezin muž seksualno
nezadovoljava, a kako je njemu bilo u krevetu sa ženom samo on zna. Radio je u fabrici kao i svi drugi. Samo su mu se
nepoznati podsmevali zbog ženskog glasa i ženskih pokreta pri hodu. Kao što se podsmevaju nekome sa klempavim
ušima.
Kad su homoseksualci došli u modu, 70-tih, u tom mom malom gradu šuškalo se o radio novinaru Z. O. da skuplja dečake
u prostorijama radio-stanice pod maskom Kluba ljubitelja Bitlsa. Jedan od tih dečaka se zabavljao s mojom prijateljicom
i drugari su je počesto zapitkivali - šta ti radiš sa tim P...., samo se ljubite ili još nešto?- Moja Snezana je zbunjeno
odgovarala - a zašto pitaš?- Posle se sama počela pitati i poverila se nama , prijateljicama.
"Nešto ipak nije uredu. On me zagrli i poljubi samo kad smo u društvu, a kad ostanemo sami pričamo i ništa od nežnosti."
Snezana je volela tog prevaranta i kad je otkrila da je gej izgubila je samu sebe. Plašila se velike skupine ljudi, nije više
išla u kino, u Dom omladine na ples, povukla se u samoću.
Ostali dečaci iz tog Kluba su nastavili život kao heteroseksualci - oženili se i postali očevi. Verovatno nisu bili biološki
gay, a oslobodili su se iz kandji bolesnih strasti.
Tako je bilo za vreme socijalističke demokratije, a danas u civilnom društvu je drukčije. Niko ne govori o klasnoj
eksploataciji, o crvenoj buržoaziji, o moći birokratije, o bogatima i siromašnima. Mladi ne znaju za borbu radničke klase
za ravnopravnu raspodelu viška vrednosti. Ali zato znaju, i uključuju se, u borbu za slobodu "jointa", za prava gay
populacije na brak sa istim polom, sve marke automobila, a jednakost za mlade se ispoljava u uniformisanom djinsu,
hamburgerima, širom sveta korištenjem engleskog jezika. Znaju i za ruske anarhiste, Trockog, jer se to uklapa u pank
destrukciju.
I gay populacija je destruktivna, vise ili manje. Evo jednog primera iz mog iskustva:
Dragica je bila vrlo načitana, duhovita , sa širokim osmehom i vrlo druželjubiva, ali sa prekomernom kilažom. Živela
je u centru Beograda, u Palmoticevoj ulici. Početkom 90-tih namnožili su se gay momci, a ovakve devojke su postajale
njihove žrtve, naročito ako su bile stambeno situirane i uz to zaposlene, sa redovnom platom. Dragica je ustupala
jednu svoju sobu gay parovima da vode ljubav. Uz to je verovala da bi mogla jednog od njih povratiti u stanje muškosti.
Rodila je dva sina sa D........, prvog je Dragicina majka dala na usvojenje jednoj medicinskoj sestri, jer je žena znala
da unuka tako moze izvući iz kandji pedera. Drugi, mladji je ostao sa takvim roditeljima (jer je baka umrla i nije
više niko mogao intervenisati). Stariji sin je postao uspešan, vrlo obrazovan mladi Beogradjanin, a mladji je živeo samo 11
godina. Prvo mu je majka umrla u 34-toj od posledica batina i izliva krvi u mozak. Ubio ju je muž-***** kada se usprotivila
da otac seksualno iskoristava sina, koji je imao vrlo jasno ispoljene znakove ženskog ponašanja. Dragica je sanjala da mu
otvori frizerski salon. Kad je ona umrla muž je nekažnjeno životinjski iskorištavao sina. Uvukao ga je u bandu pedera
koji su pljačkali zlatare. Njegov sin se posle jedne pljačke usprotivio da bosovima preda sav plen i - masakrirali su ga
seksualno. Jednoj rodjaki, koja ga je posetila u bolnici, rekao je da ne može da živi posle užasa koji su mu radili.
SUTRADAN JE SKOČIO KROZ PROZOR BOLNICE I ZAVRŠIO NA PLOČNIKU. Otac-***** je nasledio
Dragicinu kuću i doveo svog ljubavnika s kojim još uvek živi u toj kući, nekaznjen naravno.
GEJ POPULACIJA IMA PREDISPOZICIJE DA POSTANE OPASNA I AGRESIVNA PREMA RAZLIČITIMA.
Ako se ne slažete samnom, uključite se u diskusiju, čiji je cilj stvaranje organizacije za obranu od terora gay momaka
Iskreno, Verrally