bol...

Vreme otkucava
a ja još trajem,
puna bola.
Nisam voljna da priznam...
Ubija me, prodaju komad po komad...
Niko ne želi da sluša kako se zaista osećate.
Ako ne bude izgovoreno naglas
biće lišen od onoga što jeste,
uginuće...
Možda...
Možda mi je previše stalo,
nisam sigurna gde počinje
a gde se završava..
Bol nad bolom,
to je ono što mi treba,
ostaje samo da kazem
Da boli,
pa da boje izblede,
sve postane sivo...

 

[Danik]

Trajaćeš još dugo...
tako divna, osećajna i nežna..
samo što više nećeš biti krhka..
vremenom ćeš očvrsnuti...

Naleti svakome neko loše doba.
Tad te život stavi u staklenu teglu
sa sitnim rupicama na poklopcu,
tek toliko da možeš da dišeš...
Ali ne previše duboko i ne previše brzo.
i onda te pusti niz liticu da se kotrljaš...

Sve vidiš, svega si svesna,
a ni na šta ne možeš da utičeš.
Glas imaš ali ga ne koristiš,
jer znaš
da te niko neće stvarno čuti,
Osećaš bol i strah i samo želiš da stane
i pitaš se kada će...
Pa staće, mora stati, uvek stane...
Tvoj je zadatak samo da u svom tom ludilu, ostaneš čvrsto na nogama,
da svoje misli okreneš samo
ka tome da ravnomerno dišeš,
jer moraš da sačuvaš sebe...

 

[Mika]

Trajaćeš još dugo...
tako divna, osećajna i nežna..
samo što više nećeš biti krhka..
vremenom ćeš očvrsnuti...

Naleti svakome neko loše doba.
Tad te život stavi u staklenu teglu
sa sitnim rupicama na poklopcu,
tek toliko da možeš da dišeš...
Ali ne previše duboko i ne previše brzo.
i onda te pusti niz liticu da se kotrljaš...

Sve vidiš, svega si svesna,
a ni na šta ne možeš da utičeš.
Glas imaš ali ga ne koristiš,
jer znaš
da te niko neće stvarno čuti,
Osećaš bol i strah i samo želiš da stane
i pitaš se kada će...
Pa staće, mora stati, uvek stane...
Tvoj je zadatak samo da u svom tom ludilu, ostaneš čvrsto na nogama,
da svoje misli okreneš samo
ka tome da ravnomerno dišeš,
jer moraš da sačuvaš sebe...

Divno receno