" ..... Jednog jutra .....
Poranila sam da mu dam mleka i da ga izvedem
u dvorište. Skakutao je od radosti iako se ni mrak,
ni magla još nisu podigli. A onda je zastao i naćulio
uši. Čuo se samo isprekidani cvrkut ptičice koja kao
da je jecala. Čudan poj pomislih i odmah potom
ugledah dve sjajne tačkice u travi. Bile su to dve male,
zamrznute suze u tužnim očima, zauvek zaustavljenog
pogleda.
Pitam se da li tu bol, koja ostane u oku, onaj
ko umre odnese sa sobom?
Ili je to samo odraz naše patnje koju nastavimo
da nosimo u srcu?".....
P.S.
Kada sam ugledala ovu sliku.....
mislim da je to bilo nesto najtuznije u zadnje vreme....
kao da mozes da osetis svu bol za onim koga vise
nema....
uh...strasno
....